Kompanije u Naučno-tehnološkom parku Beograd prihodovale 20 mil EUR u 2018. godini

- Ovakvi rezultati pokazuju da se razvojem pravih sistema podrške kao što su naučno-tehnološki parkovi može realizovati potencijal koji Srbija ima u mladim ljudima, i da se razvojem ovakvih instrumenata podrške i ohrabrivanjem mladih da započnu svoje poslove, odliv mozgova može zameniti izvozom pametnih proizvoda i usluga i stvoriti uslovi za ekonomiju zasnovanu na znanju – rekla je Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja postignutih rezultata NTP Beograd u 2018. godini.

Naučno-tehnološki park Beograd osnovan je 2015. godine u partnerstvu Vlade Rupublike Srbije (u ime Vlade Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja), grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, uz podršku Vlade Konfederacije Švajcarske, kao mesto spajanja i razmene između institucija, nauke i privrede sa ciljem da pruži podršku startap kompanijama/timovima kao i rastućim visokotehnološkim kompanijama u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.

Konferenciji je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević koji je istakao da najkvalitetniji deo našeg društva dolazi iz visokog obrazovanja i nauke i da je zadatak ministarstva i države da stvaraju uslove da mladi i pametni ljudi ovde mogu da nađu posao i da obezbede svoju budućnost.

- Ovo što radi NTP Beograd je primer dobre prakse i on je "povukao nogu" za dalju priču. Do kraja godine završavamo NTP u Novom Sadu, od oko 30.000 m2, a položili smo kamen temeljac i za NTP u Nišu - rekao je Šarčević i dodao da je potrebno da postavimo dobre temelje budućim generacijama na svim nivoima obrazovanja ukoliko želimo još naučno-tehnoloških parkova i kompanija poput onih koji se razvijaju u NTP Beograd.

- Reforme obrazovanja koje sprovodimo obuhvataju ceo školski sistem i cilj nam je da deca uče putem koncepata i kroz ishode, a ne da im neko puko prenosi sadržaj - objasnio je ministar.

Šarčević se dotakao i Zakona o Fondu za nauku, koji je usvojen prošle godine i koji, kako smatra, daje potpuno novu dimenziju, bez politizacije nauke.

- Zadatak izvršne vlasti je da stvara dobre kontakte sa ozbiljnim zemljama. Mi imamo bilateralne ugovore o nauci sa Kinom, Južnom Korejom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Turskom, Italijom, Portugalom… Želimo da uđemo u projekte poput Horizont Evropa, čiji je fond oko 160 mlrd EUR - rekao je Šarčević.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović rekao je da država radi na novom modelu finansiranja nauke koji će da kombinuje i institucionalno i projektno finansiranje.

- Brinućemo i o istraživačima na fakultetima koji nisu u nastavi, naći ćemo rešenje i za njih. Želimo ekonomiju zasnovanu na znanju, što više ovakvih primera kao u NTP Beograd. Verujem da ćemo napraviti Zakon o nauci i istraživanju na dobrobit zajednice, u dogovoru sa njom i da ćemo imati podršku barem 95% istraživača - rekao je Popović.

Marko Panić, suosnivač startap kompanije SmartReserach, koji se nakon školovanja u Nemačkoj vratio u Srbiju i počeo da radi na razvoju mašine za automatsko testiranje laboratorisjkih procesa, objasnio je kakvu je podršku na tom putu dobio od Naučno-tehnološkog parka Beograd.

- Budući da je većina nas ovde iz tehničke struke vrlo nam je značila pomoć koju smo dobili i koju i dalje imamo u usmeravanju pri razvoju proizvoda i poslovanja. Sa druge strane, zahvaljujući Parku dobili smo i pristup različitim programima finansiranja razvoja inovativnih proizvoda što je u našem slučaju bilo presudno – naveo jo je Panić, čiji proizvod bi početkom maja trebalo da se nađe na tržištu.