Mladim kompanijama onemogućen put do novca preko berze - Startapi u Hrvatskoj lakše dolaze do investitora

Zagrebačka berza prva je u regionu koja je inicirala razvoj takozvane "crowd funding" platforme, poznatije kao berza za startapove, gde mlade inovativne kompanije dolaze do sredstava potrebnih za razvoj.

Zagrebačka berza se prošle godine upustila u inovativan i ambiciozan projekat - sa estonskim partnerom osnovala je platformu za ulaganja u startape. Osnovna delatnost te platforme je lakše dolaženje do sredstava za pokretanje biznisa.

- Ono što mi želimo da omogućimo je da startapi ostanu u zemljama u kojima su originalno nastali i da mogu na relativno jednostavan i jeftin način da prikupe kapital koji im je krucijalan da mogu da opstanu. Najveći broj tih ideja i propadne zato što nemaju nikakve modele finansiranja za prvi period svog poslovanja - objašnjava Ivana Gažić sa Zagrebačke berze.

Startapi kojima su potrebna sredstva prijavljuju se na platformu, gde se odlučuje o tome da li se projekat može finansirati na takav način. Onda sledi ponuda zainteresovanih investitora koji se na isti način prijavljuju na platformu.

U svetu ih trenutno ima oko hiljadu i po, ali u Srbiji uslova za to i dalje nema.

- Mi u Srbiji u ovom trenutku pre svega imamo problem sa razumevanjem čemu služi tradicionalna berza, odnosno koja je uloga berze u modernom društvu. Najbolji primer koliko je zapravo nerazumevanje je da mi u Srbiji u poslednjih 77 godina nismo imali nijednu inicijalnu javnu ponudu, nijednu jedinu privatizaciju kroz proces inicijalne javne ponude - kaže direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Nijedna privatizacija nije sprovedena izlaskom firme na berzu, niti je ijedna kompanija prikupila potreban kapital ponudivši deo akcija na prodaju, što je uvek najpovoljniji način da se dođe do potrebnih sredstava. Iz Beogradske berze kažu da upravo iz tih razloga u Srbiji sporo ide i uvođenje "crowd funding" platforme, kao načina da početnici u ICT sektoru prikupe novac za pokretanje posla.

- U ovom trenutku ne postoji regulativa, a ne postoji ni dominantan način razmišljanja među startapima o korišćenju crowdfunding platforme - kaže Krneta.

Putem "crowd funding" platforme ili grupnog finansiranja, za prvi projekat u Hrvatskoj prikupljeno je oko 400.000 EUR od 250 investitora. Ulagači se odlučuju da ulože u ideje za koje veruju da imaju potencijal za razvoj, a predstavljene su na online platformi.