Upis bespravnih objekata: Prijavljeno tek 16,5%, stručnjaci upozoravaju na rizike i moguće zloupotrebe

Za skoro mesec i po dana, koliko radi digitalna platforma "Svoj na svome", pristiglo je gotovo 790.000 prijava za upis prava na bespravno izgrađenim objektima.

Gledano sa druge strane, računica je sledeća: već je prošlo više od pola prvobitno predviđenog roka od 60 dana, a prijavljeno je svega 16,5% od 4,8 miliona nelegalnih objekata, koliko se procenjuje da ih ima u zemlji.

Rok za prijavu je 5. februar, a ministarka Aleksandra Sofronijević očekuje znatno veći odziv.

- Mi očekujemo nekoliko miliona prijava, tako da ceo postupak, bez obzira na digitalizaciju i centralizovani proces, neće moći da bude završen, moja procena je, u roku od dve do tri godine - rekla je Sofronijević početkom januara.

Trenutni odziv nije zadovoljavajući, ali nije ni iznenađujući, kažu stručnjaci. Advokat i konsultant za pitanja građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić deo razloga vidi u tome što nemaju svi vlasnici interes da uđu u postupak.

- Interes za legalizaciju imaju uglavnom vlasnici stanova koji su stanove kupovali na tržištu nepokretnosti, a koje su gradili investitori koji nisu pribavili upotrebnu dozvolu ili su čak gradili bez građevinske dozvole. Onaj ko ima objekat manje vrednosti nema interes, jer ulazi u režim oporezivanja - kaže Vukotić.

On dodaje da je upitno i da li je trenutni podatak o broju prijavljenih realan, jer postoji mogućnost da ima i dupliranih zahteva.

Konsultant za nekretnine Nikola Đogatović razlog za slabiji odziv pre svega vidi u "ležernosti građana". Naglašava da je postupak pojednostavljen i brz, jer se prijava može obaviti uz minimalnu dokumentaciju o pravnom sledu kojim se dokazuje vlasništvo nad zemljištem, te da građani ne bi trebalo da čekaju poslednji trenutak za prijavu.

- Sve što ne bude bilo upisano u inicijalnom roku ili dodatnom roku, kakav god on bio, prema ovom zakonu postaje javna svojina i biće oduzeto. Takođe, svaka buduća nelegalna gradnja, pored toga što predstavlja krivično delo, automatski postaje javna svojina i biće oduzeta - upozorava Đogatović.

Novim zakonom ne sprovodi se klasična legalizacija, već upis prava svojine u katastar. To znači da se ne proverava tehnička ispravnost ili stabilnost objekta, niti se bespravno izgrađeni objekti izjednačavaju sa onima koji su građeni u skladu sa građevinskom dozvolom. Ipak, deo stručne javnosti smatra da je zakon donet populistički i da je duboko neustavan. Kao ključni razlog za takvu ocenu, Đorđe Vukotić navodi umanjenje stečenih prava građana koji su postupke započeli po starom zakonu, a kao posebno problematično ističe mogućnost odlučivanja na osnovu dokumenata pribavljenih u pojednostavljenoj proceduri.

- To bi podrazumevalo da svi koji su već podneli dokumenta treba ponovo da ih podnesu, što bi bilo bolje nego da ovako ostane da visi u vazduhu, sa gomilom mogućih falsifikata. To vodi velikom broju sporova, ozbiljnoj pravnoj nesigurnosti i dovodi u pitanje stečena prava - kaže Vukotić.

Uprkos kritikama, upis u katastar donosi i niz praktičnih koristi – objekti postaju pravno vidljivi, mogu se prenositi, poklanjati, ostavljati u nasledstvo ili eventualno koristiti kao hipoteka.

- Država je propisala da to može da se radi. Ako ste gradili bez građevinske dozvole, svakako ste počinili krivično delo, ali hajde da se ovaj problem jednom reši i da više ne postoji divlja gradnja - kaže Đogatović.

Upis prava na bespravno izgrađenim nepokretnostima košta od 100 do 1.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama. Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama planiranim za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.