Šta ćemo da vratimo i koliko da platimo - Počinje podnošenje zahteva za restituciju, očekuje se da će imovinu tražiti 150.000 građana

Vlasnici, kao i naslednici vlasnika stanova, kuća, placeva, njiva, vinograda, hotela, robnih kuća, fabrika i sve ostale imovine podržavljene nakon 9. marta 1945. godine, na korak su od povraćaja onoga što su im nekadašnje vlasti oduzele, ili barem od novčanog obeštećenja.

Dugoočekivana restitucija, zbog koje su se lomila koplja sa Mađarima i Nemcima, zbog koje su se prebrojavali dinari u državnoj kasi, ali i čije je sprovođenje bilo jedan od uslova za kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, od sutra zvanično počinje da se realizuje. Šta ćemo morati da vratimo, koliko da platimo, ko će se obogatiti a ko ostati kratkih rukava, saznaćemo najranije 2014, do kada traje rok za građani podnesu zahteve za povraćaj imovine.

Kako do dedovine

Podnošenje zahteva za restituciju počinje 1. marta 2012, a ceo ovaj proces trajaće dve godine. Bivši vlasnici zahteve će moći da predaju na posebno obeleženim šalterima u 150 pošta, a ta usluga je besplatna. Procenjeno je da bi povraćaj imovine moglo da zatraži oko 150.000 ljudi, a kako bi se izbegle gužve, obavezno je zakazivanje termina za podnošenje prijave, posredstvom kontakt-centra "Pošte Srbije" na broj telefona 011/3607-505.

Obrazac zahteva građani mogu preuzeti sa sajtova Agencije za restituciju i "Pošte Srbije", a mogu ga zatražiti na šalteru pošte. Detaljna uputstva o preceduri i neophodnoj dokumentaciji podnosioci zahteva mogu da pogledaju i na sajtu www.restitucija.gov.rs, a evo kako će procedura zapravo izgledati.

Najpre je neophodno prikupljanje svih podataka koji su navedeni u Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju, koji je usvojen 26. septembra 2011, kao i na samom obrascu prijave.

Potom, potrebno da građani prikupe kompletnu dokumentaciju - podatke u vezi sa bivšim vlasnikom i (ili) naslednikom, kao i sa samom imovinom. Iz Mreže za restituciju savetovali su da se ne žuri sa podnošnjem zahteva pre nego što zaista svi potrebni papiri, a ima ih desetak, budu pribavljeni, jer će svaki nepotpun zahtev biti odbijen. Potrebno je da dokumenta budu orginali, ili overene fotokopije, a svi zahtevi i prepiske moraju biti čitko ispisani.

Oni čiji zahtevi budu odbačeni zbog nekompletne dokumentacije, dobiće obrazloženje sa spiskom izostavljenih papira, kako bi mogli da podnesu novu prijavu, a rok da to učine je 1. mart 2014. Građani će imati pravo da se žale Ministarstvu finansija ili Upravnom sudu.

Sam proces prijavljivanja neće biti kratak, a planirano je da prijem jednog zahteva traje najmanje pola sata. Ipak, dužina procedure će zavisiti od kvaliteta dokumentacije i njene validnosti.

Očekuje se da bi prve nekretnine trebalo da budu vraćene za oko šest meseci. Za imovinu koja ne može da se vrati u naturi predviđeno je obeštećenje u obveznicama čije će emitovanje početi 2014. godine. One će biti isplaćivane u roku od 15 godina, a za tu namenu država će dati oko 200 milijardi dinara.

Kako je ranije objavljeno, obvezniće će glasiti na evro, a imaće kamatnu stopu od 2%, Osim opšteg roka od 15 godina, vlasnicima starijim od 65 godina biće omogućeno da ih naplate za 10 godina, dok će oni stariji od 70 to moći da učine za 5.

Šta ćemo da vratimo

Pravo na povraćaj imovine, ili obeštećenje, imaju vlasnici kojima je imovina oduzeta na osnovu propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji ili akata o podržavljanju. Zahtevi se mogu podneti i za imovinu čije je oduzimanje posledica holokausta.

Takođe, pravo na povraćaj imaju i strani državljani ukoliko Srbija sa tom zemljom ima reciprocitet, pod uslovom da za njih obavezu obeštećenja nije preuzela strana država i pripadnici nekadašnjih okupacionih snaga.

Vlasnik imovine koja je predmet restitucije mora biti rehabilitovan, što se dokazuje podnošenjem pravosnažne sudske odluke o rehabilitaciji, odnosno podnošenjem dokaza da je podnet zahtev za rehabilitaciju.

Dobar deo konfiskovanih nekretnina više ne postoji u istom obliku, ili su prodate. Nažalost, država nije pokazala razumevanje za očekivanja bivših vlasnika, pa je pojedine objekte zapravo prodavala u poslednjem trenutku pre nego će biti donet Zakon o restituciji. Tako će, umesto nekretnine, vlasnici i morati da se zadovolje novčanom naknadom. Ipak, koliko će para za ovo zaista biti, i hoće li država biti u stanju da odgovori na preuzete obaveze, tek će se videti. Zbog toga su i mnogi sumnjičavi, ali i nezadovoljni sadašnjim modelom obeštećenja.

U Mreži za restituciji nekoliko puta su isticali da bi suspstitucija bila mnogo bolje rešenje, odnosno da se onome ko ne može dobiti svoju imovinu, umesto novca, da neka druga državna imovina.

- Mislim da ljudi ne treba da srljaju ni da očekuju veliki novac. Preporučujem da se ne žuri sa podnošenjem zahteva, jer će svaka druga odgovorna vlast uvesti supstituciju, odnosno zamenu imovine – izjavio je Mile Antić iz Mreže za restituciju za beogradski list"Blic".

Dokumenta koja treba dostaviti uz zahtev za restituciju

- Za podatke koji se odnose na bivšeg vlasnika i podnosioca zahteva:
(1) izvod iz matične knjige rođenih*,
(2) izvod iz matične knjige umrlih*,
(3) izvod iz registra u kojem je zadužbina upisana*,
(4) punomoćje za zastupnika*,
(5) punomoćje za prijem pismena - za podnosioca zahteva koji nema stalno prebivalište na teritoriji Republike Srbije*,
(6) dokaz o nepostojanju smetnji iz člana 5 Zakona - za fizičko lice koje ima strano državljanstvo,
(7) pravnosnažna sudska odluka o rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnet zahtev za rehabilitaciju za bivšeg vlasnika konfiskovane imovine.

- Za podatke koji se odnose na oduzetu imovinu:
(1) izvod iz registra nepokretnosti,
(2) izvod iz registra pokretnih stvari,
(3) uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija
(4) isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kojem je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja* i sl.

- Za podatke koji se odnose na pravnu vezu podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom:
(1) rešenje o nasleđivanju*,
(2) izvod iz registra pravnih lica*,
(3) drugi dokaz na osnovu kojeg se nesumnjivo može utvrditi pravna veza podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom.

Dokumenti označeni zvezdicom su obavezni.

Vratili 20.000 hektara šuma

Među onima koji su pokazali najveću agilnost u poštovanju Zakona o restituciji, istaklo se i Javno preduzeće "Srbijašume" koje je svim crkvama i verskim zajednicma, koje su imale validnu dokumentaciju, vratilo 20.000 hektara šuma.

M.S.