Srpske oranice na ceni - U Šidu 47 hektara prodato za skoro 384.000 EUR

Slede građevinska zemljišta, sa udelom od 14,8 % u ukupnom prometu.


O tome zašto je zemlja postala toliko tražena, kako se formiraju cene i šta se najviše kupuje, razgovarali smo sa Nedeljkom Milinovićem, agentom za nekretnine koji se ovim poslom bavi više od dve decenije.

- U poslednje vreme imamo izuzetno veliko interesovanje za poljoprivredno zemljište. Najviše se traži zemlja u blizini glavnih saobraćajnica. Ljudi hoće da budu blizu auto-puta, jer znaju da to uvek podiže cenu. Najviše se traži oko auto-puta Beograd–Zagreb, zatim u okolini Batajnice, Višnjičke Banje, Sopota i Grocke - navodi Milinović.


Najskuplje je, očekivano, u vojvođanskim okruzima, posebno oko Batajnice i Novih Banovaca.

Kupci, prema rečima našeg sagovornika, danas više ne traže zemlju samo zbog poljoprivrede.

- Najčešće je kupuju za gradnju poslovnih prostora ili malih kuća za odmor. Retko ko kupuje isključivo radi obrađivanja. To je nova realnost tržišta - objašnjava Milinović.

Na rast cena, kako ističe, ne utiče samo lokacija, već i činjenica da je obradivog zemljišta sve manje.

- Popis je pokazao da je u poslednjih deset godina Srbija je izgubila više od milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Nekada smo imali 4,2 miliona hektara, a sad oko 3,3 miliona korišćenog obradivog zemljišta. Razlozi su mnogi – od poplava, klimatskih promena, erozija, degradacija tla, ali i urbanizacije i izgradnja infrastrukture - objašnjava naš sagovornik.


Milinović objašnjava i kako se razlikuje kvalitet zemljišta po regionima.

- U Bačkoj imate prvu klasu, to je najbolja zemlja. U Sremu ide druga, treća, četvrta, peta – zavisi od mesta. Na primer, između Bačke Palanke i Slankamena je najkvalitetnija zemlja, ali toga ima malo. U Pećincima, gde ja imam svoje parcele, to nije prva klasa, ali i dalje vrlo traženo - ocenjuje agent.

Pitanje koje se često postavlja jeste – da li se isplati prenamena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko?

- Naravno, da bi se dobilo na ceni, ali to dosta košta. Samo da prebacite status zemljišta morate da platite oko 50 % tržišne vrednosti. To je ozbiljan izdatak, ali dugoročno se isplati. Pre petnaestak godina, kad se kod nas radila industrijska zona, prebacio sam deo svojih parcela u građevinsko zemljište. Imao sam oko 20 hektara, a sa partnerom sam otkupio još 50. Deo smo prodali, deo zadržali – i to se pokazalo kao dobra odluka - smatra agent.

On naglašava da kada se zemljište vodi kao građevinsko porez je mnogo veći.

- Recimo, ja imam jedan slučaj u Pećincima – zemljište se od 2012. vodi kao građevinsko, a zapravo se koristi kao poljoprivredno. Nema tu ništa izgrađeno. Kad dođu inspektori, sve provere, slikaju, traže dokaz da se obrađuje. Godinama sam dokazivao da je to u stvari njiva – i na kraju su mi priznali taj status. Ali, papirologija zna da bude naporna - kaže naš sagovornik.

Republički geodetski zavod Beograd

Nedeljko Milinović

poljoprivredno zemljište

prenamena zemljišta