Šišović: Ako je kupcu i dalje svejedno kakav stan kupuje, nijedna legislativna izmena nas neće spasti

Što se tiče unapređenja zakonodavnog okvira ili drugih sistemskih rešenja koja bi zaštitila kvalitet stambenog prostora, Grozdana Šišović navodi da je unapređenje očigledno neophodno ali da, ipak, ne postoji bolje sistemsko rešenje od sistemskog podizanja svesti korisnika o suštinskoj važnosti kvalitetnog stambenog prostora za svakodnevni život.

- Čini se da bez te promene, ako je kupcu i dalje svejedno kakav stan kupuje, ni jedna legislativna izmena nas neće zaista spasiti. Utoliko pre što pravilnik postoji, a deo problema leži i u njegovoj nedoslednoj primeni. Osnažiti struku i strukovne organizacije, stimulisati je da obavlja svoju edukativnu ulogu i sankcionisati nepoštovanje standarda. I naravno, promovisati model arhitektonskog konkursa - poručuje Šišović.

Na pitanje šta današnji "beogradski stan" može naučiti iz tradicije projektovanja stanova između dva svetska rata, Šišović odgovara da, bez obzira na to što je salonski stan po svojoj strukturi koncept koji je u funkcionalnom i tehnološkom smislu proizvod jednog prethodnog, pred-modernog vremena, neke od njegovih odlika su uzor funkcionalnosti i za današnje pojmove.

- Na primer, nigde u salonskom stanu nećete naći da se u toalet ili kupatilo ulazi direktno iz dnevne zone, trpezarije ili daleko bilo, salona, dok u novim "luksuznim" naseljima arhitekti čak prave i ovakvu elementarnu grešku, kao i druge funkcionalne propuste u projektu radi benefita "pakovanja" što većeg broja stambenih jedinica u raspoloživi gabart sklopa - kaže sagovornica Gradnje i dodaje:

- Minijaturne nevetrene kuhinje, poddimenzionisane sobe i skučeni prostori dnevnog boravka, takođe su specijalnost nove investitorske izgradnje, koja nije zainteresovana da izvlači pouke niti iz naprednih modernističkih koncepata stanova, kojima je naše nasleđe prebogato, niti iz standarda komfora salonskog stana.