Miloradović: Kupovina stana bez minimalnog broja parking mesta ne bi trebalo da bude moguća

- Smatram da se povećanjem broja stanovnika, kako onih sa stalnim tako i onih sa povremenim ili privremenim boravkom (koji ovde rade ili se stručno usavršavaju, ali im je boravak u nekom drugom gradu/državi) sve više podleže transformaciji nekada porodičnih susedstva u višeporodična, kako planski, tako nažalost i neplanski - objašnjava sagovornica portala Gradnja.

Na taj način, kako ističe, nije više samo "krug dvojke" centar grada, već su svi ili bar većina krajeva Beograda dobili još neke sadržaje, neke mini-centre pre svega komercijalnog sadržaja ili sadržaja rekreacije koji okuplja lokalno stanovništvo.

- Kao što je promenjen ukupno način života, u smislu broja korisnika automobila, poslova koji nekada nisu postojali i omogućavanja daljinskog obavljanja rada, sve većeg broja obaveza a sve većih gužvi i otežanog obavljanja obaveza, tako je sve veća potreba za priblažavanjem sadržaja koji će skratiti vreme u saobraćaju - navodi Miloradović.

Kako dodaje, formiranjem većeg broja manjih centara stanovnici dobijaju mogućnost da u neposrednom okruženju obave sve dnevne potrebe (trgovina, uslužne delatnosti, usluge socijalnog standarda - vrtići, zdravstvene stanice), a opet žive u metropoli kakav je Beograd, koji u onome što su nekad bili centri ima najznačajnije objekte kulture, obrazovanja i javne ustanove.

- To predstavlja savremenu verziju nekadašnjih centara mesnih zajednica - zaključuje Miloradović.

Što se tiče reformi ili dodatnih izmena važećih zakona i propisa, Anđelka Miloradović mišljenja je da bi jedna od najkorisnijih reformi bila u zakonodavstvu vezanom za kupoprodajne ugovore - "da ne postoji mogućnost kupovine stana bez propisanog minimalnog broja parking mesta, koje bi možda trebalo drugačije usloviti u odnosu na kvadraturu stana, a ne prosek od 1,1 PM ili 1,3 PM po stanu". Navodi da bi se time dosta rasteretio javni prostor opterećen nepravilno parkiranim automobilima.

Takođe, smatra da bi kvalitetu doprinela uvođenja obaveze doprinosa kulturi (u vidu umetnosti u javnom prostoru gde bi bili definisani načini i mogućnosti primene), zatim povlačenje prizemlja na regulaciji radi rasterećenja pešačkog kretanja i omogućavanja zaklona u slučaju vremenskih neprilika i obaveza drvoreda ili visokog rastinja uz javne saobraćajne površine.

- Ono što je svakako bitno jeste da se ulice planiraju i izvode u što većoj širini i da se na taj način zaista planira za budućnost - naglašava Anđelka Miloradović.

Navodi da širenje i rast Beograda i razvoj novih stambenih kapaciteta mogu biti održivi pre svega izgradnjom sve planirane infrastrukture, kako komunalne tako i socijalne, koja planski postoji godinama i decenijama unazad, a izvode se samo one neophodne.

- Takođe, na način da se pre svega urbanisti i arhitekte ponašaju odgovorno prema svakom planu, projektu i delu grada koji imaju priliku da uređuju. Svako treba da se potrudi da pruži svoj doprinos koji će omogućiti lepši i kvalitetniji boravak ljudi koji tu žive ili prolaze - kaže Miloradović i na kraju dodaje:

- Beograd je grad u kome se aktivno planira i u tom smislu potrebno je da se planovi zaista i realizuju i sprovode. Veliki trud ulažu i urbanisti i svi nivoi gradskih službi i javnih preduzeća da se jedan plan usvoji, zato je i važno da se oni sprovode, a da se neplanskoj izgradnji ne ostavi prostora.