Građevinarstvo se oporavlja, ali stanogradnja zaostaje

Postoje, međutim, pokazatelji koji sugerišu da je stanogradnja u ovom periodu zaostajala. Jedan od njih su segmenti domaće proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala koji snabdevaju stanogradnju, kao i uvoz ovih proizvoda. Tržište građevinskih materijala i elemenata za gradnju pokazalo je nestabilnost nakon pandemije kovida 19 i početka rata u Ukrajini, što se odrazilo na dinamiku izvođenja građevinskih projekata.

Realni pad tražnje za jednim delom građevinskih proizvoda koji se tiču stanogradnje uočen je već iz podataka o uvezenim količinama tokom 2022. godine. Pad je dodatno intenziviran u prvih devet meseci 2023. Na osnovu raspoložive statistike spoljnotrgovinske razmene, količinski uvoz proizvoda koji pripadaju grupi zidarska opeka, blokovi i slično, odnosno crep (krovni), u ovom periodu međugodišnje je smanjen čak 70,8% i 35,8%. Ukoliko se ovaj trend nastavi i u poslednjem tromesečju 2023, za celu godinu bi se nivo uvoza sveo na obim koji je realizovan u periodu pre 2017.

Tek je nešto bolji rezultat zabeležen kod vrednosti uvoza. Uvoz u evrima je u prvih deset meseci 2023. međugodišnje posmatrano kod keramika za završne radove smanjen 14,3%, uvoz zidarske opeke i blokova 61,3%, dok je uvoz crepa (krovnog) smanjen tačno četvrtinu. Povrh toga, zabrinjavajući su podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) da je za prvih šest meseci 2023. ukupan broj kupoprodaja nepokretnosti smanjen 14,1%, na približno 60.000 realizovanih transakcija, dok je broj kupljenih stanova niži 18,6%.

Vrednost tržišta nepokretnosti u trećem tromesečju 2023. godine iznosila je 1,5 mlrd EUR, što je pad od 10% međugodišnje. Vrednost prometovanih stanova iznosila je 777,9 mil EUR. Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta bilo je 52%, što je za četiri procentna poena manje nego lane. Svakako da je u okviru ove evidencije i deo stanova koji nisu "novogradnja", ali to ne umanjuje problem, jer je evidentirana prometovana vrednost manja uprkos činjenici da je u međuvremenu cena stanova dodatno uvećana.

- Postoje neki pokazatelji da je tokom trećeg i četvrtog tromesečja u stanogradnji došlo do popravljanja aktivnosti, ali u ovom trenutku je još rano za zaključak da li će na nivou cele godine stanogradnja zabeležiti rast. Na rast vrednosti stanogradnje u drugom polugođu 2023. uticala je izgradnja većih stambenih kompleksa kao što su Beograd na vodi, zatim Depo, Voždove kapije, Velport, Viva rezidensis, Zelena avenija, gradi se veliki stambeno-poslovni kompleks u Nišu sa preko 400 stanova - navodi Nikolić.

Akutni problem stanogradnje treba tražiti, pre svega, na strani tražnje, dodaje on. U prethodne tri godine zabeležen je procvat cene stanova, posebno u "novogradnji". Cene su rasle i tokom 2023. godine, iako nešto umerenijim tempom nego ranije. Više činilaca je tome doprinelo, ali nema dileme da će upravo smanjenje tražnje veoma brzo prekinuti ovaj trend.

I ukupni inflacioni pritisci u Srbiji slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti, a to je dobro. Zaoštreni monetarni uslovi i rast kamatnih stopa jesu nepovoljno delovali na tražnju, ali je njihov efekat veoma ograničen. Naime, u Srbiji se još uvek samo mali deo nekretnina kupuje iz kreditnih sredstava. Prema podacima RGZ 16,6% svih prometovanih stanova u trećem tromesečju 2023. u Srbiji plaćeno je iz kredita, što je 9% manje nego lane.