Nerealno visoke cene starogradnje, opao broj kupoprodajnih ugovora za nekretnine

Tržište nekretnina zabeležilo je pad od 13% u drugom kvartalu. Stambeni krediti su sve skuplji, a vlasnici stanova previše cene svoje nekretnine, pa su potrebne korekcije. Ove godine je, pritom, izdato znatno manje dozvola za izgradnju i to će na ponudu uticati za godinu, dve.

Tržište nekretnina miruje jer su, po svemu sudeći, i prodavci i kupci na letnjoj pauzi. Što se cena tiče – i dalje se drže.

- Prodavci ovog momenta imaju filozofiju da svoje nekretnine cene otprilike 10% ispod vrednosti novogradnje, po sistemu meni toliko treba. Ako kupiš stan u starogradnji, onda ti treba 20-30% za opremanje, odnosno za renoviranje i dobiješ otprilike skuplji stan nego da se kupi u novogradnji. Ono što se dešava, oni koji su prodali stan, sada traže stan i rokovi ih pritiskaju - kaže agent za nekretnine Milan Nešković.

Dok ne stignu podaci za treći kvartal, a već je izvesno da će biti lošiji nego u prethodnom, statistika Republičkog geodetskog zavoda pokazuje da je vrednost tržišta nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila 1,7 mlrd EUR, što je pad od 13% u odnosu na isti period prošle godine.

U Novom Sadu je sklopljeno čak 38,8% ugovora manje, dok je u Beogradu zabeležen pad od 20%.

- Mi sada u Beogradu imamo i ekstraluksuzne stanove, čija cena po kvadratu ide od 6.000 do 10.000 EUR. I uvek se nađu kupci, ali kažem, to nije ceo Beograd - ističe agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.

Samo 16% stanova kupljeno je na kredit.

- Što se tiče stambenog kreditiranja, tu je već situacija malo komplikovanija. Stambeni krediti su poskupeli, skoro 100% i više. Došlo je do toga da ekonomska situacija kod nas, a i u svetu utiče na to i samim tim prodavci, govorimo o starim stanovima, nemaju osećaj da je ekonomska kriza i da je čak ceo svet u krizi - navodi Nešković.

Zanimljivo je da je u Beogradu čak 86% prodatih nekretnina neuknjiženo. Osim u prigradskim naseljima, u prestonici nije moguće kupiti stan za manje od 2.000 EUR po kvadratnom metru, a u centralnim gradskim opštinama najniža cena je 2.500 EUR.

- Uglavnom, ljudi koji prodaju, oglašavaju po nerealno visokim cenama, neshvatajući da se tržište apsolutno promenilo. Pričamo sa njima i utičemo na to da, ukoliko žele da prodaju, ta korekcija mora da bude i te kako odrađena. Ta korekcija ide od pet, 10, 20 i 30% čak niže, s obzirom na to koliku cenu su oni koji prodaju želeli da oglase - rekla je Lazarevićeva.

Ove godine izdato je znatno manje dozvola za izgradnju i to će na ponudu uticati za godinu, dve. Manja ponuda po pravilu utiče na rast cena, a s druge strane, kad su cene visoke, manje je kupaca koji mogu da obezbede potrebna sredstva.

Kada je reč o kirijama, one su pale posle dramatičnog skoka zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca, ali se nisu vratile na prethodni nivo.