Gde se u Srbiji građevinske dozvole najbrže dobijaju i kako stati na put divljoj gradnji?

Od početka godine u Nišu je podneto 145 zahteva za dobijanje građevinske dozvole, a dobijena je svaka druga.

- Mali problem je što oni sami moraju da dođu do tog zemljišta za javnu površinu gde će da se napravi ulica i za koju su u obavezi sami da obezbede to zemljište, jer investitori vrlo teško uspostavljaju kontakt sa privatnim investitorima i vlasnicima zemljišta - rekla je Marina Živulović Petrović, pomoćnica gradonačelnika Niša za građevinarstvo.

U Opštini Čajetina pristiglo je 170 zahteva za gradnju, a izdate su 104 građevinske dozvole. Kažu i da imaju objekata koji odstupaju od građevinske dozvole.

- Ako dobije građevinsku dozvolu na hiljadu kvadrata, on može da napravi i 110.000 m² i da dobije prekršajnu prijavu, jer je to samo odstupanje od građevinske dozvole i ne podleže krivičnoj odgovornosti i to svi danas u Srbiji znaju i svi ćute o tome. Na ovaj način kako je donet Zakon o ozakonjenju stavlja se u povlašćen položaj bespravni graditelj, a ide na štetu nas koji smo platili uredno komunalno opremanje - naveo je predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

U prestonici, kranovi na svakom koraku, a 1.935 investitora je podnelo zahtev za gradnju. Jedan od razloga je, objašnjavaju u gradu, nedostatak sredstava ni vreme da se odgovori na sve zahteve. Problem predstavlja i nedostatak infrastrukture – vodovoda, kanalizacije i ulica ka tim objektima.

- Kada podnose za građevinsku dozvolu ukoliko nema infrastrukture oni moraju da zaključe ugovor sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište o nedostajućoj infrastrukturi gde ili investitor preuzima obavezu da izgradi deo te infrastrukture ili Grad preuzima obavezu da u roku predviđenom za izgradnju objekta izgradi tu infrastrukturu i to podrazumeva da se Grad obavezuje da će, recimo u roku od dve godine koliko je potrebno da se izgradi jedan objekat, biti spremna i infrastruktura. U tom smislu nema prepreka za upotrebnu dozvolu - naveo je Marko Stojčić, urbanista Grada Beograda.

Stručnjaci podsećaju da je dobro to što se sve više gradi, ali napominju da se ipak mora stati na put divljoj gradnji.

- Ima jedan prostor da se u stvari počne nelegalno graditi i onda pod određenim pritiskom to se legalizuje. Moje lično mišljenje je da treba ukinuti taj Zakon o legalizaciji i sve vratiti u normalne tokove, da se radi na osnovu važeće planske dokumentacije, a da legalizacija ne postoji - rekao je profesor Ivan Rašković sa Arhitektonskog fakulteta.

Od početka godine podneto je oko 16.000 zahteva za građevinsku dozvolu, a rešeno je njih oko 85%. Međutim, investitorima je do sada izdato manje od 2.000 upotrebnih dozvola.