Zemljište Beogradskog sajma mamac za buduće vlasnike - četiri kompanije bacile oko na atraktivnu lokaciju

(Beogradski sajam)

Osim hale jedan, koja ostaje trajno zaštićena kao spomenik kulture, budući kupac Beogradskog sajma moći će da ruši postojeće zgrade i da gradi komercijalne objekte poput hotela i tržnih centara, mada ne i stambene zgrade. Tako kaže Generalni plan (GP), ali uslovi tendera mu ne dozvoljavaju da preuređenje, ako ga planira, počne odmah. U svih 14 hala sajamska delatnost moraće da bude očuvana, kako se nezvanično saznaje, deset godina. Posle toga, vlasnik može da se razmahne i maštom i novcem.

Začkoljica je što 11 hektara, polovina kompleksa, otpada na zelenu površinu kraj Save, u GP-u određenu kao javni park. Spekuliše se da bi vlasnik mogao da promeni namenu zemljišta i tako dobije još jednu poveliku građevinsku parcelu bez nadoknade koju bi platio da ju je kao takvu kupio. Nagađanja su podstaknuta izveštajima medija da je republika lani preporučila gradu da do 31. decembra počne proceduru promene namene tog zemljišta. To, zasad, nije potvrdio niko u gradu, u čijoj je nadležnosti odluka o prenameni. Ako mu nije namera da batali profit i stara se o javnom parku, vlasniku bi takva inicijativa bila veoma korisna pošto bi posle usvajanja zakona o uređenju prostora, planiranju i izgradnji, što se očekuje na jesen, morao zemljište da plati koliko ono vredi prema novoj nameni. Tako su barem, ne navodeći konkretne primere ali očito poučeni "Lukom Beograd" i brojnim sličnim primerima, nedavno rekli Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja, i Dragan Đilas, gradonačelnik, objašnjavajući šta će se događati u takvim slučajevima.

– Novi vlasnik Sajma ne može da računa da će moći u toj zoni da gradi kako god poželi. Ograničavaće ga javna površina uz Savu i pruga. Precizne uslove za gradnju propisaće detaljni plan regulacije tog zemljišta, koji još nije izrađen – kaže Žaklina Gligorijević, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.

U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju potvrđuju da im za sada nije naručeno da pripreme detaljni plan područja Sajma. U nagađanja da li će Sajam postati nova "Luka Beograd" u Direkciji nisu hteli da se upuštaju. Ni u gradskoj vlasti nisu želeli da pričaju o tome pre nego što, kako kažu, provere ko je sve dao ponudu na tenderu i kakvo je zvanično tumačenje predstojećeg zakona. Kakve god odgovore dobili u Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu prostornog planiranja, gradski čelnici su rešeni da pažljivo motre na sudbinu Sajma.

Koje kompanije su dostavile ponude za Beogradski sajam javnosti će biti poznato ove nedelje. Rok za predaju ponuda ističe 14. juna. Jedino što su mogli da otkriju u Agenciji za privatizaciju je da zainteresovanih ima, što potvrđuje i to što su rokovi za dostavljanje ponuda više puta produžavani baš na zahtev potencijalnih kupaca. Nezvanično se saznaje da su u igri četiri kompanije, dve domaće i dve starne, koje su bacile oko na sajam. Pre raspisivanja tendera interesovanje su pokazali italijanski Sajam "Rimini", austrijska kompanija "Reed Exhibitions" i londonska kompanija ITE. Oni, nezvanično, ispunjavaju i uslove tendera po kojima Beogradski sajam može da kupi samo kompanija koja je u poslednje tri godine organizovala najmanje 25 sajmova godišnje i imala prihod od minimum 50 mil EUR.

Mnogi ekonomisti još se dvoume da li je cena od 20,50 mil EUR realna, budući da je samo prošle godine Beogradski sajam prihodovao čak 2 mil EUR. Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja, ipak kaže da cena nije niska.

– To je cena koja je realna u ovom trenutku jer je trgovina nekretninama svuda u krizi, a i cene su pale. Privatizacija je dobro rešenje za Beogradski sajam – kaže Kovačević. On dodaje da bi trebalo paziti da budući vlasnici ne promene delatnost Sajma budući da on raspolaže velikom površinom zemljišta na atraktivnoj lokaciji.

Hala jedan – "sveta krava"

Jedino što će za budućeg vlasnika biti "sveta krava" na Beogradskom sajmu je Hala jedan. Sredinom februara Vlada Srbije je na predlog Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture donela odluku kojom je čuvena jedinica proglašena za kulturno dobro. Utvrđene su mere zaštite i očuvanja prepoznatljivog izgleda ovog objekta, a dopuštene su minimalne intervencije koje neće narušiti integritet i način korišćenja hale. Dozvoljava se i opremanje najsavremenijim instalacijama i komunikacionim sistemima.

– To znači da na Hali jedan Beogradskog sajma neće smeti da se izvode nikakvi radovi bez pristanka Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture – objašnjava Lidija Kotur, PR ovog zavoda.

Odlično poslovanje

Prošla godina je po svim pokazateljima bila rekordna za Beogradski sajam. Ostvaren je promet veći od 1,4 milijarde dinara i dobit od 163.000.000 dinara. Ovo društveno preduzeće je 2004. godine zaradilo oko 58.000.000 dinara, tako da je u roku od četiri godine dobit utrostručena.

Beogradski sajam ima 223 zaposlenih, ukupna površina zemljišta iznosi oko 22 hektara, a površina svih objekata je 105.979 m2. U sastavu sajma su upravna zgrada, 14 izložbenih hala i magacini.

Polovina novca – Beogradu

Dragan Đilas, gradonačelnik najavio je, krajem prošle godine, da će Beogradski sajam biti prvo preduzeće koje će se privatizovati po novom principu – 50% sredstava dobijenih prodajom preduzeća kojima je glavni resurs zemljište ići će u budžet grada. On je tada rekao da je dogovor o novom principu u privatizaciji pojedinih prestoničkih preduzeća postignut sa Agencijom za privatizaciju i Ministarstvom finansija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 14.06.09.)