Grad oduzima zemljište - uskoro dugo najavljivano oduzimanje parcela bez namene u Beogradu

Investitorima koji godinama nisu počeli ili završili gradnju i priveli zemljište nameni, gradska komisija će od septembra oduzimati lokacije. Završna verzija novog zakona o planiranju i izgradnji je gotova, a očekuje se da će se do kraja meseca naći pred Vladom. Njegovo donošenje omogućiće javnom pravobraniocu da aktivnije inicira oduzimanje zemljišta nego što je to do sada bio slučaj.

- Nedavno nam je data mogućnost, i mi smo se interno, u nadležnim službama, dogovorili da započnemo oduzimanje neizgrađenog zemljišta - kaže Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac.

- Imaćemo više posla, jer ćemo pokrenuti niz inicijativa za oduzimanje. Podneli smo nekoliko zahteva do sada, ali je veliki problem sa započetim objektima. Ipak, tu su investitori uložili sredstva, a takvi predmeti će se rešavati od slučaja do slučaja.

On kaže da će Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove uskoro napraviti imovinsku kartu o tome koliko stvarno u gradu ima spornih lokacija. U protekle dve godine, Komisija za utvrđivanje prava prestanka korišćenja na zemljištu vratila je gradu svega 15 lokacija na kojima investitori nisu počeli gradnju, a evidentirane su 573 lokacije na kojima su istekli svi rokovi.

Jedan od primera jeste i nikad sagrađen Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, između Palate Srbija i zgrade "Ušće" u Novom Beogradu. Prošlo je više od 30 godina od početka gradnje, a u tunelima, pet metara pod zemljom, na više od 5.000 kvadratnih metara, sada su đubre i šut.

Arhitekta Branka Bošnjak kaže da će se uloga javnih pravobranilaca novim zakonom osnažiti, te da će se do kraja godine mnoge lokacije oduzeti investitorima.

- Svi rokovi su istekli i odmah po donošenju zakona stvoriće se uslovi da se započne oslobađanje oko četiri miliona kvadratnih metara u gradu, koji su godinama "zamrznuti" - kaže Bošnjakova.

Sadašnji zakon ne utvrđuje precizno koji se trenutak uzima kao početak investicije, ne govori šta je sa investitorima koji više ne postoje, kao što su propale firme. Takođe, zakon ne objašnjava ni kako postupiti sa onima koji su ostali bez sredstava za nastavak gradnje.

GODINAMA PRAZNA

Pravi primer "žrtve stečajnog postupka" jeste poslovna zgrada Građevinskog preduzeća "Rad" u Bloku 20, kod hotela "Hyatt". Građevina od 13 spratova potpuno je prazna, a stečajni postupak se vodi pred Trgovinskim sudom od 1996. godine. Na jednoj od najatraktinijih lokacija u gradu čak 60.000 m2 potpuno je neiskorišćeno.

NEDOVRŠENO

Među parcelama koje su dospele pred komisiju najviše je onih u Rakovici, Žarkovu, Čukarici, prigradskim naseljima, ali ima ih i u centru grada, u Balkanskoj, Braće Nedić, Kneza Miloša, kao i u Skenderbegovoj i Ulici despota Stefana. Uglavnom je reč o stambenom prostoru.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 11.05.09.)