Opet cveta divlja gradnja - u Beogradu legalizovano 4.000 objekata, izgrađeno duplo više nelegalnih

Broj nelegalnih objekata u prestonici svakodnevno se povećava, a prema podacima Elektrodistribucije Beograd samo tokom proteklih pet meseci otkriveno je 1.400 novosagrađenih objekata koji su se nelegalno priključili na elektromrežu. Tako, čini se da je legalizacija u Beogradu, ali i u celoj zemlji, ostala bez efekta, jer prema procenama Nacionalnog udruženja za poboljšanje kvaliteta u prometu nepokretnosti Srbije, za pet godina u glavnom gradu je izgrađeno najmanje 10.000 nelegalnih objekata, od garaža i kuća do zgrada i hala. To je za oko 6.000 više od broja legalizovanih.

Iako je od 2003. godine u gradu predato oko 149.000 zahteva za legalizaciju, od tog broja legalizovano je oko tri odsto, ili svega 4.470 divljih kuća i zgrada. Trećina ukupno podnetih zahteva je odobrena ali zbog najčešće komplikovane procedure ceo proces se ne završi do kraja.

- Naše službe kontrole otkrile su nelegalne priključke na 1.400 novosagrađenih objekata u Altini, Plavim horizontima, Grmovcu, Miljakovačkim šumama... - nabraja Sandra Alagić iz EDB-a. - To su nove kuće od nekoliko stotina kvadrata i novi priključci. Pored već postojećih nelegalnih objekata za koje znamo, pojavili su se i novi, a njihov ukupan broj u gradu višestruko je veći.

Prema podacima Distribucije, priključenja su tokom zimskih meseci kontrolisana u nekoliko stotina gradskih ulica, a najproblematičnija su tri sektora u gradu. U 54 ulice na Banovom brdu, Zemunu i Mirijevu ima stotine bespravno niklih objekata. Kako opštine ne rado dostavljaju podatke Ministarstvu za prostorno planiranje, potpuno tačnih cifara nema. Na poznate brojke nužno je dodati, kažu stručnjaci, najmanje 30% onih objekata za koje vlasnici uopšte nisu podneli zahteve.

- Proces legalizacije apsolutno nije uspeo, a situacija na terenu je potpuno haotična jer svako gradi gde stigne i šta hoće - jasni su u Udruženju. - Sigurno je izgrađeno više od deset hiljada nelegalnih objekata u gradu u proteklih pet godina. Kada obiđete samo Rakovicu i ulice Kijevsku, 17. oktobra, Petra Jovanovića, videćete najmanje 50 zgrada izgrađenih u protekle dve godine. To znamo jer nam se građani javljaju i traže savete i pomoć.

Od svih beogradskih opština najviše zahteva za legalizaciju predato je u Zemunu - 21.500. Na Zvezdari i Voždovcu prijavljeno je po 17.000 bespravnih objekata koji naknadno potražuju papire. Na Paliluli ta cifra je 18.000, a na Čukarici 14.000 zahteva. U Grockoj je do polovine decembra 2008. godine, predato 11.413 zahteva, iako se procenjuje da samo u njenom naselju Kaluđerici, ima oko 20.000 nelegalnih kuća.

Ne traže dozvolu

U dvomilionskoj prestonici, za jedanaest meseci protekle godine izdate su dozvole za svega 114 rekonstrukcija, 66 adaptacija i četiri sanacije stanova. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Novom Beogradu je tako rekonstruisano i adaptirano 25 stanova, dok brojke kažu - dogradnje nije bilo.

Neodgovorne opštine

Prema rečima Aleksandre Damjanović-Petrović, pomoćnika ministra zaštite životne sredine i prostornog planirenja, opštine nerado daju podatke koliko je nelegalnih objekata izgrađeno u proteklim godinama na njihovoj teritoriji.

- To je dokaz da im inspekcije ne funkcionišu, a u obavezi su da nam podatke dostave - kaže Damjanović-Petrović. - Verujem da je posle 2003. godine ipak manji broj nelegalnih ali nemamo egzaktne podatke.