Investicije za ceo vek - pravci razvoja grada Beograda vezani za reke

Beograd ima ogroman potencijal da se razvija unutar svog centralnog jezgra i ne mora da osvaja poljoprivredno zemljište po obodima grada. Najatraktivniji je Savski amfiteatar, a veliki potencijal ima i dunavska obala, čiji su neki delovi već spremni za investiranje. Za zemljište uz autoput i obilaznicu, takođe, postoji ogromno interesovanje investitora.

Područje Savskog amfiteatra od 80 hektara je najatraktivnije investitorima, a u planu je da se na njemu izgradi oko 800.000 kvadrata ekskluzivnog poslovnog, stambenog i javnog prostora. Prema nekim procenama, vrednost ovog prestižnog zemljišta iznosi oko 5 milijardi EUR. Interesovanje investitora za ovaj deo grada nikad ne prolazi. Ni svetska ekonomska kriza nije ga umanjila.

- Savski amfiteatar je velika priča, ali mora da sačeka. Još najmanje pet godina mora da prođe, pre nego što počne njegovo uređenje. Zahteva velika investiranja, kao što je izgradnja Železničke stanice "Prokop", kao i železničkog koridora – kaže Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta.

Osim savske, dragocena je i dunavska obala. Zemljiše veličine 400 hekatara od Luke "Beograd" do marine "Dorćol" i od Pančevačkog mosta do Ade Huje veoma je privlačno za investitore. Na ovom prostoru je, kažu stručnjaci, moguće izgraditi više od pola miliona kvadrata. Luka "Beograd" već ima planove da pravi "grad u gradu" na sto hektara uz obalu dužine 6,5 kilometara, a atraktivan projekat marine na Dorćolu imaju i izraelski investitori.

- Sad su tamo magacini i stare fabrike. Međutim, to izvesno neće biti skladištena zona. Veliki deo zemljišta je privatizovan. Namera novih vlasnika svakako nije privredni razvoj, već izgradnja komercijalnog i stambenog prostora. Deo zemljišta već je opremljen infrastrukturom i spreman za investitore, dok za ostatak moramo da završimo još neke studije – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

Vizija razvoja Beograda prelazi Dunav, na levu obalu, ali stručnjaci smatraju da je za razvoj tog dela grada za sada rano.

- Da bi se Beograd širio preko reke morali bi da otkupimo mnogo kuća i objekata. Za to i javne radove potrebna su ogromna sredstva, kojih nema. Zbog toga, mislim da je priča o "Trećem Beogradu" utopija – smatra Žaklina Gligorijević.

"Privredni parkovi" na 800 hektara

Sledeći svetski trend, grad će zemljište od ukupno 800 hektara uz autoput i obilaznicu pretvoriti u privredne parkove, na kojima će velike domaće i strane kompanije graditi fabrike, hotele, šoping molove... Zbog velikog pritiska investitora za ovo područje, menja se Generalni urbanistički plan i može se očekivati da će ova tema uskoro da se nađe na dnevnom redu Skupštine grada.

(Tekst preuzet iz "Blica" 24. januara 2009. godine)