Milan Vuković, sekretar za urbanizam grada Beograda - građani ometaju rad urbanista

Srbija spada u grupu država koje imaju najkomplikovaniju proceduru za dobijanje građevinske dozvole, što je jedan od glavnih razloga zbog koga nas zaobilaze strani investitori. Posledice toga najviše se osećaju u Beogradu. O svemu tome, kao i o merama koje je preduzeo od kako je pre 100 dana postavljen na čelo Sekretarijata za urbanizam Beograda, razgovarali smo sa Milanom Vukovićem, gradskim sekretarom za urbanizam.

Da bi čovek mogao da adaptira tavan ili da nešto gradi, potreban mu je izvod iz urbanističkog plana, koji je u uređenim državama javni dokument. Zašto u Sekretarijatu, od vašeg postavljenja na mesto sekretara, samo taj papir potpisuje čak šest ljudi na različitim nivoima?

- Hteo sam da iza svakog dokumenta postoji uvid u to šta je ko uradio, tako da je za sekretara samo tehnička stvar da potpiše taj dokument, kada su ga već pregledali svi ti ljudi. Ne vidim šta je u tome loše jer svako treba da preuzme odgovornost u svom delokrugu. S druge strane, kada se nešto desi, javnost hoće da zna zašto je određena dokumentacija potpisana.

Ali, to je samo informacija o tome šta može da se zida na određenoj lokaciji. Vašom odluka je još više usporila ionako sporu proceduru.

- Ne mislim tako. Između ostalog, tu meru sam uveo i da bi se nagradili radnici koji više rade jer sam protiv uravnilovke.

Da li je tačno da je investitorima data mogućnost da površinu objekta u pojedinim delovima grada uvećaju za 10%?

- Kada se radi o ugaonim objektima, određeni planovi daju mogućnost uvećanja bruto površine i zauzetosti na terenu za 15%. Takođe, u nekim planovima postoji mogućnost da se, zbog oblikovanja, zauzetost uvećava za 10%, ali nikada nije postojalo da ukupna površina objekta može da se uveća za 10%. Reč je o planovima delova starog gradskog jezgra: Vračara, Zvezdare i Starog grada, gde objekat visokogradnje može da se gradi i na lokacijama ispod 3 ara. Evo, skoro sam pregledao projekat za gradnju objekta od 700 kvadrata na površini od 181 metar kvadratni. Ne bih to da komentarišem, jer te planove donosi Skupština grada, a mi ih samo primenjujemo.

Po zakonu, Akt o urbanističkim uslovima koji izdaje Sekretarijat treba da sadrži sve informacije za infrastrukturne priključke. To nije tako. Kada će sve te informacije moći da se dobiju na jednom šalteru?

- Upravo sprovodimo pripreme za novu sistematizaciju, na osnovu Odluke o gradskoj upravi. Kada to završimo, imaćemo drugačiju organizaciju rada i ideja je da u budućnosti radnici javnih i komunalnih preduzeća budu prisutni na našim šalterima i da sva ta pitanja rešavamo u Sekretarijatu.

Ako sa na posebne uslove i saglasnosti i dalje bude ovoliko čekalo, to će biti gužva na malom prostoru, beskonačna šetnja između šaltera.

- Što se tiče mogućih gužvi, to će biti koliko je moguće smanjeno boljom sistematizacijom, koja je u pripremi, kao i organizacijom u prostoru. Ne treba svakako zaboraviti da je Beograd veliki grad, veoma interesantan za investitore i sa velikim brojem zahteva u ovoj oblasti.

Ali kada će biti izrađen centralni registar, koji će objediniti sve planove javnih i komunalnih preduzeća?

- Morate imati u vidu stepen razvoja na kome se nalazi Srbija, problem nedostatka informatičke podrške, finansijskih sredstava i adekvatnih zakonskih okvira. Dovoljno je reći da u Sekretarijatu imamo 121 zaposlenog, koji nisu ni funkcionalno povezani jer sede na trećini ovog, drugog sprata, petini prvog i celom šestom spratu druge zgrade. Neki od njih nemaju kompjutere, a ne postoji ni jedinstvena mreža.

Koliko ima koraka za dobijanje potvrde o prijemu tehničke dokumentacije u Beogradu?

- To je određeno zakonom.

Niste mi odgovorili na pitanje. Mislite li da je to komplikovana procedura?

- Uopšte nije. Samo treba krenuti na vreme.

Za koliko dana se u proseku dobija građevinska dozvola?

- Čuli ste ministra Olivera Dulića, za 270 dana.

Ipak, neki ljudi čekaju i po godinu, dve na građevinsku dozvolu.

- Ne znam za taj podatak. Istina, bilo je zastoja u prethodnom periodu, ali se sada trudimo da svaki zahtev što pre obradimo, uz poštovanje zakona.

Više ne primate stranke?

- Kako ne primam? Primio sam vas, a posle ću primiti načelnika opštine, pa Ljiljanu Jovičić, bivšeg člana gradskog veća, pa Milana Markovića, generalnog direktora Železnica, pa Iliju Đidovića, sudiju Okružnog suda…

Mislim na obične građane.

- To su sve građani.

Rekli ste da žurite i ja pokušavam da maksimalno skratim razgovor. Dakle, mislim na stranke koje nisu u državnoj ili gradskoj službi.

- Prvih mesec, dva primao sam stranke sredom. Međutim, pošto u poslednjih mesec dana imamo puno posla oko reorganizacije, neću ih primati do Nove godine, osim ako se pojavi neki veći problem. S obzirom na to da nastojimo da se što više otvorimo za javnost, svi ostali radnici Sekretarijata primaju stranke ponedeljkom i sredom od 13 do 15 časova.

Ranije su za stranke bila rezervisana četiri termina nedeljno.

- To je tačno. Ipak, kada sam postavljen na čelo Sekretarijata, među zaposlenima smo sproveli anketu u kojoj je, između ostalih, bilo i pitanje šta bi im pomoglo da brže i bolje ažuriraju predmete. Više od 80% zaposlenih žalilo se da ih česte posete stranaka ometaju u radnoj disciplini i atmosferi.

(Tekst preuzet iz "Blica" 28. decembra 2008. godine)