Jeftini stanovi kao slamka spasa? - Da li su domaći građevinari spremni da iznesu veliki državni projekat

Masovna izgradnja jeftinih stambenih kvadrata trebalo bi da počne ovog proleća. Nameće se pitanje imamo li građevinske kapacitete za ambiciozne planove države. Zvanično, u građevinarstvu radi svaki deveti zaposleni građanin Srbije, upućeni tvrde da nam ne fali firmi, i da ako želimo da opstanu - treba im poveriti ove poslove.

U šest gradova biraju se lokacije za gradnju ukupno 20.295 jeftinih stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti. Srpski građevinari veruju da oni mogu da odrade posao, ali kada bi se za njega takmičili sa stranim konkurentima - neophodna bi bila pomoć države.

- U oblasti stanogradnje ima kompanija koje bi mogle da se udruže i iznesu izgradnju stambenih objekata velike površine - kaže Aco Popović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

- Opstanak ovih kompanija je preduslov razvoja građevinarstva. To je opšti interes društva. Da bi oni opstali, država mora da obezbedi garancijske fondove i stvori uslove da ove kompanije dobiju poslove kao glavni izvođač sa nekakvim profitom. Naše građevinarstvo je u poslednje dve decenije ostalo bez 40% kapaciteta, u operativi i radnoj snazi. Kao takvo ono nije sposobno za nastup na stranim tržištima. Za izvođenje najvećih infrastrukturnih radova u Srbiji i u visokogradnji stambenih i poslovnih objekata, još ima kapaciteta. Dokaz za to je što gotovo sve poslove u Srbiji izvode kao podizvođači, svojom opremom i radnom snagom.

Napominje da je neophodno podići plate u ovom sektoru i zaustaviti odliv radnika.

- Nastavi li ovako, ostaćemo bez radne snage i kompanija - ističe Popović. - U tom slučaju Srbija će postati zavisna od stranih kompanija, a to znači da će izgradnja i održavanje biti i skuplji i neizvesniji.

U Građevinskoj komori ističu da je stanogradnja pokretač razvoja velikog broja industrijskih grana.

- Naša operativa nije što je bila, ali je ovo šansa da se ona oporavi - ističe Goran Rodić. - Projekte u stambenoj visokogradnji prati više od 55 industrijskih grana. To je šansa za veliki broj proizvođača. Ovo je idealna šansa za sva ta mala i srednja preduzeća. Dobra je prilika i za dualno obrazovanje kadrova. Mi imamo problem i sa obučavanjem mladih generacija, a zanatlije se traže svuda u Evropi.

Podizvođači bez profita

- Srpska građevinska industrija se posle rata razvijala na poslovima obnove zemlje i kroz te poslove su stasala i preduzeća, i stručna radna snaga i tehnička elita - kaže Aco Popović iz PKS.

- Liberalizacijom tržišta izgradnje, pre svega infrastrukturnih poslova u funkciji obnove zemlje posle bombardovanja, došlo je do urušavanja srpskih građevinskih kompanija. Mnogi od tih poslova nisu na vreme i adekvatno plaćeni. Nametani su takvi kreditni uslovi Srbiji da su naše kompanije radile kao podizvođači, najčešće bez profita.