Prestonica ne nudi smeštaj za prosečnog evropskog turistu, već za bogataše - "zvezdice" bez gostiju

Uprkos potrebama tržišta i činjenicama da su Beogradu neophodni dobri hoteli sa tri zvezdice, srpski investitori uporno grade i renoviraju hotele u četiri i pet zvezdica.
Beograd trenutno ima više kreveta u hotelima sa četiri zvezdica nego sa tri, a kada se narednih godine otvore hoteli od pet zvezdica koji se upravo grade i renoviraju ("Metropol", "Intercontinetal", "Kempinski", nova "Zira", "Hilton" i "Plaza") prestonica će biti šampion po broju luksuznog smeštaja. Iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da će cene morati da padnu, a sa njima i usluga.

- Sumnjam da će svi ti hoteli imati klijentelu kojom bi popunili krevete, jer kod nas ne dolaze predsednici kompanija, već poslovni, sajamski gosti i slaboplatežni turisti koji spavaju u hotelima sa tri zvezdice - kaže Slobodan Vrzić, konsultant za hotelijerstvo.

- Uskoro će na mnogim hotelima pisati četiri zvezdice, a koštaće kao tri zvezdice. Beogradu trebaju hoteli "limitiranog servisa" (noćenje i doručak), a ne "ful-servisa" (tri obroka, restorani, butici, bazen). U hotelima večeraju samo "domoroci", a stranci idu u kafanu.

I Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Srbije kaže da su prestonici u koju dolaze prosečni turisti sa prosečnim budžetom neophodni hoteli sa tri zvezdice.

- Zbog toga se u Beogradu neprestano otvaraju hosteli, koji odlično rade, pre svega zato što su dobri, novi, sređeni i mogu da pariraju hotelima sa 3 zvezdice - kaže Veselinov.

U Budimpeši, sa kojom je lako upoređivati Beograd (isti broj stanovnika, Dunav i slična turistička ponuda) ima isti broj hotela sa tri i četiri zvezdice. Međutim, popunjenost hotela sa tri zvezdica je neuporedivo bolja. Trenutno, najpopularniji hotelski lanac na svetu je "Holiday Inn Express" koji otvara po tri objekata nedeljno! Zar to naši investitori ne znaju?

- Naravno da znaju, jer oni sve najbolje znaju - kaže Vrzić.

- Međutim, ubeđeni su da će u hotelu sa četiri zvezdice uzeti više para. Ovako razmišljaju: bolje 30% popunjenost hotela sa cenom od 150 EUR, nego popunjenost od 70% sa cenom od 60 EUR. Pritom ne razmišljaju da hotel sa tri zvezdice na 100 soba ima 15 zaposlenih, a sa četiri ima 400 zaposlenih na 400 soba. Takođe, vrlo sumnjam u našu kategorizaciju.

Pravila o kategorizaciji su jasna i striktna, ali se uglavnom odnose na širinu hodnika, broj kvadrata i protivpožarne izlaze, a ne opremljenost i kvalitet. U Beogradu se javlja potpuno nov fenomen - van strogog centra se grade hoteli, a njihove gazde uopšte ne žele da ih kategorišu.

- Ako neko dobije dozvolu da gradi hotel morao bi da uradi kategorizaciju objekta - kaže Dragan Nikolić, menadžer u hotelijerstvu.

- Meni je nezamislivo da neko ne želi da kategorište objekat, a time je najviše oštećena država. Sama kategorizacija na terenu mora biti preciznija, jer trebalo bi insistirati na higijeni, standardu tekstila i hemijskim sredstvima koja se koriste, a ne kvadraturi.