Severna poslovna zona Pančeva još čeka prvog investitora - Najveći izazovi visoka cena kvadrata i niske subvencije za zapošljavanje

Od 2015. godine i faze "nevidljivo – vidljivo", Severna poslovna zona, kapitalna investicija Pančeva još čeka svog prvog investitora. Ova grinfild lokacija na 75 hektara nekada zaparloženog poljoprivrednog, a sada građevinskog zemljišta, još tada je po rečima gradske vlasti bila spremna za prve ulagače, a ispostavilo se da ni puštanje nove trafo-stanice, uz kompletnu vodovodnu mrežu, internu saobraćajnicu i gas, nije učinilo prazno zemljište nadomak centra lokacijom novih proizvodnih kapaciteta.

Pokazalo se i da potencijalni ulagači dolaze i odlaze, mnogo razgledaju, razgovaraju i pregovaraju, a da lokalna samouprava ne gubi ni strpljenje ni nadu, uprkos činjenici da je u međuvremenu u privođenje nameni prazne ledine uloženo oko 150 i potrebno je bar još 220 miliona dinara.

Tu je nov put neophodan da se uđe u zonu, a čeka se i oko 35 miliona dinara od pokrajine za deo saobraćajnice koja treba da uokviri celinu, kao i za izgradnju potamiškog kolektora od zone do priključenja na postojeći kanalizacioni kolektor, što je uz ostalu novu infrastrukturu, neophodan uslov za punu funkciju zone. Posla za lokalnu samoupravu ima unedogled, a ozbiljnih, budućih korisnika je na vidiku malo.

Nije da nema interesovanja, kaže za Politiku Saša Pavlov, prvi čovek grada, zadužen za pitanja privrednog razvoja. Skoro svake nedelje dolaze zainteresovani u potrazi pre svega za informacijama i svi traže brzu realizaciju, ali se ne vraćaju.

– Investitori u trenutku dolaska nemaju razrađen biznis plan, koji podrazumeva precizan stepen investicije, koliko ljudi planiraju da zaposle... Raspituju se i za subvencije i onda odlaze i razmatraju širu ponudu, a ovde imaju dve mogućnosti: zemljište bez nadoknade, uz ulazne parametre koji moraju da pokažu da imamo računicu za to ili varijantu da kupe zemljište. Njegova procenjena vrednost na tržištu se kreće i do maksimalnih 17 evra po metru kvadratnom, što je izuzetno visoka cena u odnosu na zone u drugim krajevima zemlje. Nismo konkurentni ni kada je reč o subvencionisanju radnih mesta, što posebno zanima investitore koji bi da uposle više od 1.000 radnika. Visoka cena kvadratnog metra i niska subvencija po radnom mestu ne idu nam u prilog – tvrdi gradonačelnik Pavlov.

Drugim rečima problem Pančeva je njegova razvijenost. U ovom slučaju grad na Tamišu ima peh da se nalazi u prvoj kategoriji, među najrazvijenijim sredinama u Srbiji, pa se otvara pitanje da li će uloženi milioni ostati ugrađeni u infrastrukturu koju nema ko da koristi. Gradska vlast tvrdi da bojazni za tako nešto nema, jer je na vidiku izvestan posao. Austrijska kompanija Egston, koja se bavi proizvodnjom kablova široke namene definisala je želju, tvrdi Pavlov, da kupi tri hektara zone sa planom da zaposli oko 200 radnika.

– Izuzetno je važno da zonu učinimo kvalitetnom već za prvog investitora, a on otvara put drugima. Mislimo da će u trećem kvartalu ove godine zona biti potpuno infrastrukturno opremljena, a taj posao pokrenut. Prva zapošljavanja i prepoznatljivost investicije očekujemo naredne godine, čime će se puniti i budžet namenjen novim ulaganjima i razvoju grada – kaže Pavlov.

U dugoj potrazi za investitorima sve manje se spominje da Severna zona treba da bude mesto za male i srednje prerađivačke firme iz oblasti povrtarstva i voćarstva, koje svojim radom neće imati negativan uticaj na neposredno i šire okruženje.