Porez na imovinu u Beogradu veći za 2% - Rok za plaćanje prve rate ipak 14. februar

Ove godine neće biti pomeranja roka za plaćanje prve rate poreza na imovinu zbog praznika Dana državnosti, tako da građani i firme tu obavezu treba da izmire najkasnije do 14. februara. Nadležni podsećaju da je iznos poreske obaveze za prvi kvartal 2017. godine jednak iznosu za poslednji kvartal prema rešenju za 2016.

Kao i prethodnih godina, nova poreska rešenja Beograđanima će početi da stižu tek u maju. Ako se uporede podaci za 2017. i 2016. o prosečnim cenama kvadrata u glavnom gradu (objavljeni na sajtu novoformiranog Sekretarijata za javne prihode) jasno je da će porez na imovinu za ovu godinu biti uvećan većini vlasnika stanova u Beogradu.

Prema zvaničnoj statistici, na tržištu nekretnina vrednost stanova skočila je u svih osam beogradskih zona i to u proseku za oko 5%. To uvećava i poresku osnovicu, pa tako i iznos koji će građani morati da plate na ime ovog nameta. Interesantno je da ovo povećanje neće "kačiti" samo vlasnike stanova (i kuća) u ekstrazoni na potezu od Slavije do Kalemegdana i Dedinja gde je prosečna cena kvadrata čak i malo pala. Ostali mogu da očekuju uplatnice, ali sa iznosom koji može da bude uvećan maksimalno do 2%.

Po zakonu iz 2012. godine prosečnu cenu kvadrata po zonama određuje promet u jednoj godini i to je osnovica poreza za narednu godinu. Najveće nezadovoljstvo građana izaziva to što im se čini da zvanično procenjena prosečna vrednost nekretnina ne prati realnu vrednost njihove imovine. Nadležni kažu da svaka novogradnja povećava cenu stanova u toj zoni grada jer se tim nekretninama i najviše trguje.

Kaća Lazarević, predsednica Grupacije posrednika u prometu nekretnina u Privrednoj komori Beograda, smatra da su ovakva objašnjenja daleko od realnosti i da država mora što pre da reformiše poresku politiku. Kaže da su osnovice koje se uzimaju za plaćanje ovog nameta u Beogradu previsoke u odnosu na stvarno stanje na tržištu nekretnina. Ona ističe da cene kvadrata u Beogradu padaju i da sumnja da se kao parametri za određivanje osnovice uzimaju najskuplje kupoprodaje.

Opštine i gradovi u Srbiji ove godine imaće, prema procenama, oko pet milijardi dinara manje u budžetima, koliko će se zbog izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, preliti u državnu kasu. Zato će većina njih taj manjak pokušati da nadomesti upravo kroz povećanje poreza na imovinu, kao jednim od svojih najznačajnijih prihoda.

Blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu kamate koja se obračunava za svaki dan kašnjenja. Zatezna kamata trenutno iznosi 14% godišnje (po zakonu računa se kao zbir referentne kamatne stope NBS, koja je sada 4%, plus 10 procentnih poena).

Građanima koji kasne sa uplatom poreske rate preti i novčana kazna od 5.000 dinara (po jednoj neplaćenoj rati).