U planu izgradnja 29 garaža u Beogradu - U centralnoj gradskog zoni nedostaje oko 12.000 mesta za parkiranje

(Foto: chaoss/shutterstock.com)

Jedan od glavnih problema sa kojim se Beograđani proteklih godina suočavaju jeste pomanjkanje mesta za parkiranje. Većina starih zgrada, naročito u centru, nema garaže ili parking mesta, što utiče na smanjenje tržišne vrednosti stanova i do 30 odsto. Građane koji kolima dolaze u najuže gradsko jezgro muči i nedovoljan broj javnih garaža, a gradske vlasti najavljuju da bi nevoljama uskoro mogao doći kraj.

Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, kaže da je dobijanje građevinske dozvole za izgradnju stambenih i poslovnih objekata uslovljeno izgradnjom odgovarajućeg broja parking mesta, kao i da sve zgrade građene u protekle tri do četiri godine ispunjavaju ovaj uslov. Prema njegovim rečima, i u slučaju nadgradnje obaveza investitora je da obezbede dovoljan broj parkirališta.

– Za nadgradnju do dva stana investitor mora da reši parking prostor u okviru te parcele ili je dužan da pribavi dokaz da je vlasnik garaže u blizini, bilo da ju je kupio ili iznajmio. To se toleriše. Međutim, kada je reč o nadgradnji većeg broja stambenih jedinica, ako nije u stanju da obezbedi parking, investitor ne može da zida – objasnio je Bobić.

Bobić kaže da se svake godine u Beogradu broj automobila uvećava za 15 odsto, a samo u centralnoj gradskoj zoni nedostaje oko 12.000 mesta za parkiranje.

– U Novom Beogradu imamo problem, jer su zgrade građene pre nekoliko decenija kada se na tri stana računalo jedno parking mesto. Sada samo kod "Arene" na jedan stan dolazi jedan i po automobil – rekao je Bobić.

Prema njegovim rečima, u planu je izgradnja većeg broja javnih garaža sa obe strane Save.

Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj, kaže da je proteklih godina broj parking mesta povećan tri do pet puta, što nije dovoljno, jer za jedno parkiralište "konkuriše" pet vozila.

– Urbanistički zavod trenutno određuje mesta na kojima bi trebalo da budu podignute javne garaže, a najkritičnije tačke su centar grada i Novi Beograd. Međutim, procedura je duga i složena, ali će na kraju rezultati biti povoljni za građane – objašnjava Pešović i napominje da bi Zavod trebalo da odredi 29 lokacija za buduće garaže, kao i da će deo izgraditi grad, a ostatak privatnici putem koncesija.

Pešović kaže da će se i u delovima koji nisu obuhvaćeni zonskim sistemom uvesti naplata parkiranja slična onoj u postojećim zonama.

– Neće biti četvrte zone, ali ćemo uvesti novi metod naplate. Plaćaće se u zavisnosti od toga koliko je vremena korišćen parking, što znači da neće biti ograničenja kao u zonama – najavljuje Pešović.

Prema njegovim rečima, u izgradnju javnih garaža treba da se uključe sve gradske komunalne službe, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture zbog blizine kulturno-istorijskih spomenika.

Još nije poznato na kojim će mestima garaže biti sagrađene, ali se pojedine lokacije trenutno ispituju. Potencijalna gradilišta između ostalih su: Bajlonijeva pijaca, Cvetni trg, Slavija, Stari Merkator, Novi Beograd (kod Železničke stanice), Pančevački most, Autokomanda, Požeška, Nacionalna štedionica i Trg Republike.

U Beogradu trenutno postoji šest javnih garaža, a njihov kapacitet je oko 2.500 parking mesta.

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 22.02.2008