Miodrag Ralević, pomoćnik ministra za infrastrukturu - dobićemo "poslovno-proizvodne gradove"

(Miodrag Ralević)

Prostorni plan prateće infrastrukture Koridora 10 nije ispunio očekivanja i zato je, prema rečima Miodraga Ralevića, pomoćnika ministra za infrastrukturu i pokrenuta inicijativa o značajnim izmenama. Kako je naglasio Ralević, novim planom biće potpuno izmenjena slika i namena tog prostora.

- Ideja je da se omogući lokalnim zajednicama da uz autoput izgrade neku vrstu „poslovno-proizvodnih“ gradova. Autoput, kao infrastrukturni objekat od velikog značaja za svaku državu, prema zamisli, trebalo bi da ima priključke i isključke na određenom rastojanju za sve objekte, koji će se prostorati duž Koridora – naglasio je Ralević.

Prema rečima Ralevića, "van zone ugrožavanja puta" lokalne zajednice bi trebalo da izgrade objekte i razviju "sadržaje", koji će predstavljati okosnicu razvoja Srbije.

- Prema sadašnjem planu, postoje priključci za motele i pumpe, ali to se slobodno može tretirati kao "nedovoljna iskorišćenost kapaciteta". Jedan ovakav autoput bi trebalo iskoristi za mnogo veće domete.

U razgovoru za "eKapiju", obavljenom na Tari, gde je održana Letnja škola urbanizma na kojoj je i govorio na temu "Investiranje kao sastavni deo procesa planiranja", Ralević je opomenuo i urbaniste da moraju da se prilikom izrade planove stave i u pozicije investitora.

- Urbanisti bi trebalo da se uključe i pomognu investitorima da što efikasnije realizuju ideje – napomenuo je Ralević i još jednom naglasio značaj stvaranja povoljne klime za investitore.

- Zvuči kao fraza, ali plan nema svrhu ako ne donosi dobit. Bez investicija ne mogu da se razvijaju ni gradovi, ni privreda u njima – objasnio je Ralević i istakao da kod nas ipak najveći problem predstavlja regulativa, koja je večita barijera između investitora i lokalne samouprave.

Prema važećim propisima, građevinsko zemljište je državna svojina, a lokalna samouprava, prema rečima Ralevića, ima samo pravo korišćenja. Prilikom oglašavanja lokacije za izgradnju poslovnog ili stambenog objekta, lokalna samouprava ga daje samo u zakup na 99 godina, što kod potencijalnih investitora izaziva, kako zabunu tako i nepoverenje.

- Ministarstvo za ekonomske odnose, Ministarstvo finansija i Ministrstvo za kapitalne investicije je okupilo prošle godine grupu poznatih međunarodnih eksperata koji su pripremili predlog izmena jednog takvog akta. U avgustu ćemo imati set razgovora o tom zakonu – objašnjava Ralević.

Ralević ističe da su promene neophodne, a prve je već napravilo Ministarstvo infrastrukture.

- Promenili smo način pristupa prema investitorima, predstavnicima lokalne vlasti i građanima. Pokušavamo da budemo servis, u pravom smislu te reči. Svakome ko želi da ulaže, zakazaćemo razgovor sa izuzetno kompetentnim timom. Dosadašnji način delovanja "da se ne može" pretvaramo u "kako može". Tako zajedno sa investitorima pokušavamo da rešimo, naravno u skladu sa zakonom, svaki problem.

Prema rečima Ralevića, Ministarstvo za infrastrukturu je praktično promenilo i godinama poznato pravilo da se javni uvid u planove obavlja na kraju njihove izrade.

- Već na početku izrade plana uključujemo u diskusiju kako lokalnu vlast i političare, tako i same građane. Najveću "izložbu" pravimo na samom početku. Kada se, na primer, radio Prostorni plan koridora ka Južnom Jadranu, pitanje je bilo kako da skratimo vreme izrade plana. Rezultat je bio - plan nije kasnio, već je realizovan mesec dana ranije. Mi smo predložili da Komisija za planove ne čeka da se plan završi, već da se aktivno uključi dva meseca pre završetka plana.

S obzirom na to da je i sama Komisija bila uključena u izradu plana, trebalo joj je samo sedam dana da se dobije mišljenje i kada smo se pojavili u opštinama, svi su bili oduševljeni – zaključio je Ralević.