GIZ sadi 163 stabla u Parku Ušće

- Biće to najmasovnija donatorska sadnja koje se sećam, a dugo radim u Zelenilu Beograd - kaže tim povodom Nataša Šišaković, izvršni direktor za operativne poslove ovog preduzeća i dodaje: - Naš cilj nije da održavamo pozitivni bilans zelenila u Beogradu, već da ga unapređujemo. Ova GIZ-ova akcija upravo tome doprinosi, zato nas je veoma obradovala.

Sadnja drveća u Parku Ušće, kaže se u dopisu, samo je jedna od aktivnosti koje u pogledu ekološkog i socijalnog balansa preduzima GIZ, koji u 120 zemalja sveta sprovodi programe Nemačke razvojne saradnje. Veliki broj GIZ-ovih programa odnosi se upravo na energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije, održivu urbanu mobilnost… .

Kao pionir koorporativne održivosti, GIZ je 2016. godine, u poslovanje svojih kancelarija širom sveta uveo primenu jedinstvene metodologije pod nazivom "Otisak ruke" tj. Korporativni otisak održivosti - Corporate Sustainability Handprint (CHS). Ova metodologija omogućava da se, pored smanjenja negativnog uticaja i povećanja doprinosa očuvanju životne sredine, poznatih pod nazivom ekološki trag, izračuna otisak ruke, to jest pozitivan doprinos koji tokom poslovanja GIZ daje okruženju, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je jedan od najvažnijih ciljeva GIZ-a da u svakodnevnom poslovanju postane "klimatski neutralan".

Izazovi koje u tom pogledu imaju GIZ-ove kancelarije širom sveta veoma se razlikuju zbog lokalnih okolnosti. U Nemačkoj, na primer, reciklirani papir čini 99% papira utrošenog u svakodnevnom radu, dok je u svetu, taj procenat je samo 9%. Sa druge strane, GIZ u Nemačkoj teži da trenutnu potrošnju eneregije iz obnovljivih izvora koja čini 89% ukupne potrošnje tokom poslovanja, podigne na nivo od 100%.

Kako kažu u GIZ-u, lokalne razlike nisu prepreka da se na sastancima CHS tima i treninzima održivosti za sve zaposlene, razmenjuju primeri dobre prakse da bi se što brže stiglo do poželjnih rezultata. Na jednom od takvih sastanaka izneta je činjenica da jedno odraslo drvo tokom godine preradi skoro 22 kilograma CO2 godišnje i oslobodi količinu kiseonika koja zadovoljava potrebe jednog čoveka tokom dve godine, što je inspirisalo zaposlene u GIZ-u da u Parku Ušće posade po jedno drvo.