Istorijski dar u godini jubileja - Tarkett donirao umetničku kolekciju Galeriji Matice srpske

(Predstavljanje kolekcije Tarkett u depou Galerije Matice srpske) Kompanija Tarkett saopštila je da je učinila istorijski dar Galeriji Matice srpske, u godini jubileja - 170 godina trajanja. U utorak, 17. oktobra potpisan je Akt o izvršenoj donaciji umetničke kolekcije, koja je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Vlade Republike Srbije. Potpisivanju je prisustvovala i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

- Za Galeriju Matice srpske ovo je istorijski događaj zbog kvaliteta kolekcije koju smo primili, ali i zbog toga što smo uspeli da napravimo veliki korak napred i pokažemo da su naša država i da je naše društvo spremno za ovakve promene - za saradnju privrednog i državnog sektora. U kolekciji se nalazi 83 umetnička dela najznačajnijih umetnika srpske umetnosti XX veka – Petra Lubarde, Nadežde Petrović, Mila Milunovića, Zore Petrović, Riste Stijovića, Petra Omčikusa kao i ikone srpskih, ruskih i bokokotorskih ikonopisaca. Veoma smo srećni što je ova kolekcija od danas deo kolekcije Galerije Matice srpske - rekla je upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski.

Miroslav Okuka, generalni direktor komapnije Tarkett istakao je da su uvereni da će stručni tim Galerije Matice srpske, koji je i do sada brinuo o kolekciji Tarkett, dodatno uvećavati njenu vrednost, time što će je izlagati i činiti dostupnom ljubiteljima umetnosti i široj publici.

- Briga o kulturnom nasleđu je zajednički zadatak svih nas i jedan je od najvažnijih preduslova za očuvanje identiteta našeg društva.

Premijerka Ana Brnabić je naglasila da je Vlada na inicijativu Ministarstva kulture pronašla poreski model po kome je kompanija oslobođena dodatnih finansijskih troškova, jer još uvek ne postoji zakonom regulisane poreske olakšice za donatorstvo.

- Sada su 83 remek dela srpske umetnosti vlasništvo Galerije Matice srpske odnosno svih građana Srbije. Ovaj događaj je izuzetno važan za Republiku Srbiju. Nema održivog razvoja naše zemlje bez fokusa na kulturu, bez nje se ne možemo nadati da ćemo na dugoročnom planu imati razvoj.