Jasmina Knežević, osnivač Opšte bolnice "BelMedic" - Privatni lekari su partner državi

(Jasmina Knežević) Privatna zdravstvena ustanova "BelMedic" već 19 godina posvećena je lečenju dece i odraslih u Srbiji. Od male ordinacije sa samo troje zaposlenih postali su jedni od najprepoznatljivih pružaoca medicinskih usluga na tri lokacije u Beogradu. U okviru "BelMedic"-a posluju bolnica, poliklinika i dom zdravlja u kojima je pacijentima dostupna najsavremenija dijagnostika. Konstantno ulažu u modernizaciju medicinske opreme, stručni tim čini više od 300 istaknutih lekara, a godišnje pomoć potraži više od 200.000 pacijenata. U planu je i otvranje novog objekta, ali uprkos unapređenju i kontinuiranom kvalitetu usluga koje pružaju, kao i činjenici da posluju po najvišim evropskim standardima, nikada nisu imali pacijenta koji je uslugu u ovoj ustanovi mogao dobiti o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Sa dr Jasminom Knežević, osnivačem ove bolnice, razgovaramo o organizaciji i kapacaitetima "BelMedic"-a, statusu i značaju privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, ali i mogućnošću njihovog uključivanja u državni sistem zdravstva.

eKapija: "BelMedic" je godinama posvećen stalnom unapređenju kvaliteta rada i usluga. Predstavite nam novitete, koje nove metode primenjujete od početka godine?

- Tokom 2014. godine smo investirali u opremu, povećali broj zaposlenih na 180 i i dalje radimo na proširenju kapaciteta. Izdvojila bih razvoj onkološke službe tokom 2014. gde je našim pacijentima omogućen efikasan, brz put do dijagnoze i započinjanja lečenja. U zavisnosti od odluke onkološkog konzilijuma, u "Bel Medic"-u se maligni tumori mogu operisati, lečiti hemioterapijom ili se može sprovoditi palijativno lečenje. Mnogi kompleksni internistički pacijenti, čije je zdravstveno stanje zahtevalo uključivanje tima lekara, su u proteklom periodu našli rešenje svog zdravstvenog problema baš u našoj ustanovi. U ambulantnom radu, izdvojila bih novi ORL kabinet koji je omogućio kompletnu i konfornu standardnu dijagnostiku bolesti uha, grla i nosa kao i otkrivanje oštećenja sluha u najranijem uzrastu, kompletan pregled larinksa i glasnih žica (videostroboskopija). Uveli smo Orthokin regenerativnu metodu za lečenje bolesti i povreda zglobova, tetiva, ligamenata. Služba medicine rada našeg Dom zdravlja je od ove godine proširila delokrug rada sa dobijanjem licence za preglede pomorca i vazduhoplovnog osoblja.

eKapija: U okviru "BelMedica" posluju opšta bolnica, poliklinika i dom zdravlja. Raspolažete najsavremenijom opremom i dijagnostikom, sa 2 operacione sale i više od 20 bolničkih postelja. Možete li se uporediti sa nekom državnom ustanovom?

- Teško mi je da se poredim sa državnim ustanovama, jer nije stvar u veličini zdravstvene ustanove, broju ljudi ili postelja i kvadratnim metrima, već je sve u dobroj organizaciji, produktivnosti, efikasnosnom radu, kratkom putu do dijagnoze i započinjanju lečenja. U tome nam, mislim, nema ravnog.

eKapija: Koje operacije se izvode kod vas? Šta nudite tržištu što druge ustanove, bilo privatne ili državne, ne mogu?

- U našoj bolnici se rade skoro sve "otvorene" i laparoskopske operacije u opštoj hirurgiji i ginekologiji. Rade se ortopedske operacije kuka, kolena, ramena, šake, stopala kao i operacije dojke, štitaste zlezde, ORL operacije, dečija hirurgija. Jedini u Srbiji, radimo laparaskopske operacije prostate i bubrega i za to nam dolazi čuveni hirurg iz Slovenije, dr Marko Zupančič, koji ima veliko iskustvo u ovim operacijama. U ovoj godini smo kupili laser za operacije proširenih vena i operacije hemoroida i time proširili paletu minimalno invazivnih hirurških tehnika gde je oporavak pacijenata brz a boravak u bolnici maksimalno skraćen. Složene rekonstruktivne operacije urogenitalnog sistema kod dece i odraslih, izvodi ekipa dr Radoša Đinovica, naslednika čuvenog profesora Save Perovića od kojih se neke ne rade ni u državnim ni u privatnim klinikama.

eKapija: Da li su ispunjeni svi vaši kapaciteti?

- Naši kapaciteti su u ovom trenutku potpuno ispunjeni ali u sledećih 2 meseca biće otvaranje novog objekta, koji je povezan na dva nivoa sa našom bolnicom u Koste Jovanovića. U njoj će biti ordinacije, apartmani, intenzivna nega i nova operaciona sala, tako da će biti slobodnih kapaciteta.

eKapija: Jedna ste od tri akreditovane privatne zdravstvene ustanove u Srbiji (kod AZUS-a). Zbog čega ste se odlučili na taj korak, zašto je akreditacija važna i da li vam to donosi neke prednosti na tržištu?

- Mi smo prva i jedina akreditovana privatna bolnica. U privatnom sektoru su akreditovani još jedan Dom zdravlja, labaratorija i apoteka, ostalo su državne ustanove. Akreditacija je jako važna, prvestveno zbog bezbednosti pacijenta, a i rukovođenje ustanovom je mnogo lakše kada zaposleni znaju i poštuju pravila, procedure i red. Uostalom, to je važno i za bolju poziciju na tržištu, pogotovu kada vas kao pružaoca usluga ocenjuju stranci i osiguravajuće kuće, jer oni generalno sarađuju samo sa ustanovama koje imaju standarde i uređeno poslovanje.

eKapija: Jedna ste i od najopremljenijih opštih bolnica, ne samo u Beogradu, već i u regionu. Da li biste omogućili građanima Srbije da se o trošku države leče u vašim ustanovama, da li ste zainteresovani za takvu saradnju sa RFZO?

- Naravno da bih bila jako srećna kada bih sarađivala sa našim RFZO. Nećete mi verovati, ali nama šalju pacijente na operacije državni fondovi zdrastvenog osiguranja Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Libije... ali sa našim Fondom zdravstvenog osiguranja nismo nikada imali saradnju i niti jednog pacijenta.

eKapija: Kako biste ocenili status privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji i odnos države prema istima?

- Privatno zdravstvo je prolazilo kroz razne faze. Ono je bilo zabranjeno do 1989. godine. Devedesetih godina, država nije ni primećivala da privatno zdravstvo uopšte postoji. Kasnije počinje da ga prepoznaje kao konkurenta i da ga koči u razvoju. Sada mi se čini da po prvi put počinju da ga prepoznaju kao šansu i partnera.

eKapija: Koji bi po vama bio najbolji model za uključivanje privatnog sektora u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i u kojim oblastima bi najpre trebalo da se primenjuje?

- Najbolje bi bilo da se pacijentu dozvoli da bira i da, ako želi, može imati izabranog lekara u privatnom domu zdravlja ili ordinaciji. Zatim, nema nikakvog razloga da se ne uključi privatan sektor sa svojim resursima svuda gde u državnim ustanovima postoje liste čekanja a to je za skenersku dijagnostiku i dijagnostiku magnetnom rezonancom, zatim za operacije katarakte, kuka, kolena, lečenje starih kao i bolesnika obolelih od malignih bolesti.

eKapija: Šta bi trebalo da bude polazna tačka u pregovorima države i privatnih zdravstvenih ustanova?

- Polazna tačka u pregovorima je da Fond zdravstvenog osiguranja napravi realan cenovnik medicinskih usluga. Kada se to uradi onda bi trebalo da Fondu bude sasvim svejedno ko će tu uslugu da pruži ako ispunjava sve standarde kvaliteta. U tom slučaju bi novac stvarno mogao da prati pacijenta, a on bi dobio mogućnost da stvarno bira svog doktora i svoju ustanovu.

eKapija: Na koji način smatrate da je potrebno regulisati cene zdravstvenih usluga? Ministarstvo je mišljenja da mogu biti samo pod uslovima koje diktira država.

- Naravno da država treba da formira svoje cene, samo što u tu cenu treba da stave sve troškove, i plata i telefona i održavanja prostora i potrošni materijal... Sa našom produktivnošću i efikasnošću, svaka cena, koja je napravljena korektno, za nas će biti dobra.

eKapija: Pre nekoliko godina usvojen je Pravilnik kojim su privatnim lekarima data prava da otvaraju bolovanja, upućuju pacijente na specijalističke preglede u državne ustanove i propisuju medicinsko – tehnička pomagala, ali je supendovan. Ostvarujete li ova prava danas?

- Zakon nam je dozvolio da otvaramo bolovanja, ali koliko znam nisu napisana neka podzakonska akta, tako da ta mogućnost nikada nije zaživela. I dalje pacijent koji mora ići na bolovanje ide od privatnog doktora u državni Dom zdravlja da bi mu izabrani lekar samo izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad a potom "doznake". Svi gube i nezadovoljni su, od pacijenta, doktora, društva.

eKapija: Kada mislite da je realno očekivati da država promeni zdravstvenu politiku i omogući privatnim ustanovama jednak tretman sa državnim?

- Iskreno se nadam da će država uskoro prepoznati u privatnom sektoru kredibilnog partnera, domaćeg investitora, od kojeg može da ima samo podršku i korist. U ovim teškim danima ekonomske krize sve više počinje da se ceni preduzetnički duh, inventivnost, tako da se nadam da ce i naši efikasni biznis modeli postati sve interesantniji državi. Uostalom, privatno zdravstvo je pokrenulo mnoge privrede sveta, tako da je zdrastveni turizam postao motor razvoja i jedne Indije, Malezije, Meksika, Brazila, Česke, Turske...