Dragan Žilić, fudbalski golman - "Jeretičkim" ugovorom u Rijeci otvorio sam nova vrata

(Foto: mozzart sport)

Shvatio sam da sam postao igrač kada...

- Taj osećaj sam imao 1998. u Brazilu. Posle debija za A reprezentaciju tadašnje zajedničke države Srbije i Crne Gore, protiv Karioka u Sao Luisu, bio sam načisto sam sa sobom da sam postao pravi igrač. Odnosno, golman. Bile su mi 23 i po godine kada sam pri rezultatu 1:1, u drugom poluvremenu, zamenio Ivicu Kralja. I ostao nesavladan. Postavši deo velike generacije Mijatovića, Savićevića, Stankovića... koja je pre toga učestvovala na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.

Najponosniji u karijeri sam bio...

- U trenutku kada sam iz jedne male fudbalske sredine, kao što je moja rodna Kikinda, prešao u "Vojvodinu". I tada i sada, uz "Crvenu zvezdu" i "Partizan", naš najveći klub. Računam da sam transferom te 1996. uplovio u profesionalni fudbal. Današnji dečaci isti prelaz prečesto naprave pre punoletstva, a u moje vreme su dvadesetogodišnjaci, pa čak i stariji momci, još smatrani talentima.

Hteo sam da ostavim fudbal kada...

- Veoma teško mi je pala jedna godina u bugarskom CSKA. Što zbog preloma rebra i dugog oporavka od te, nama golmanima naročito nezgodne povrede, što zbog nekih nefudbalskih stvari, van mog uticaja, smatram izgubljenom sezonu provedenu u Sofiji. Svašta mi je padalo na pamet tih meseci... Međutim, život je čudo. Odlazak u ondašnji Sartid oživeo mi je karijeru, a dobre partije vratile me u nacionalni tim.

Ovo još nikome nisam rekao, ali...

- U to vreme "jeretički" ugovor s Rijekom nije naišao samo na žestok otpor i osudu pojedinaca među njenim navijačima i u delu hrvatske javnosti, već i u Srbiji, što me je još više zabolelo. Ne i pokolebalo, a kamoli nateralo da se predomislim, u šta su se ti lažni dušebrižnici "kladili". Ne znam, proradio je neki gen u meni... Uprkos ružnim prozivkama i uvredljivom etiketiranju izvesnih likova s javne scene u domovini ostao sam pri svojoj odluci i prokrčio put kolegama. Kao Marku Miriću, na primer. Danas je postalo normalno da neko ko je ne tako davno nosio "Zvezdin" dres potpiše za "Sleven Belupo".

(Foto: mozzart sport)

- Posle svega krivo mi je što sam se na neprijateljski način rastao s "Vojvodinom". Ne samo mojom krivicom bačena je senka na naše lepe zajedničke godine.

Da sam mogao da promenim nešto u igri, promenio bih...

- S ovom pameću i iskustvom sigurno bih više radio na igri u polju. Nije da sam potpuno zanemarivao taj segment golmanskog posla, ali sada vidim da se nisam dovoljno ili na najbolji način njime bavio. Trebalo je češće da učestvujem u igri ostatka ekipe, kako to čine golmani modernog doba.

Da mogu da vratim vreme...

- Da imam moć da okrenem vremenski točak unazad ne bih došao u situaciju da me "Vojvodina" suspenduje na šest meseci. To me je koštalo brisanja sa spiska putnika na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Bio sam u konkurenciji sve vreme kvalfikacija, ali nisam video Belgiju i Holandiju.

Četiri reči koje govore sve o meni...

- Odan onome što volim i onima do kojih mi je stalo. Ponekad brzoplet. Radoznali kosmopolita.

Piše: Olgica Nikolić

Izvoz: