Zdravko Čolić - Moj život u deset slika

NOVI ALBUM ZAVIČAJ
Planulo 200.000 primeraka
Tiraž od 200.000 primeraka najnovijeg albuma Zdravka Čolića Zavičaj već je planuo. Neki kritičari ga dižu u nebesa, te poručuju da je reč o njegovom najboljem albumu, drugi opet imaju zamerke i poručuju da je mogao i bolje.

– Ovo je neki pop – od tvrđih pop pesama do onih s primesama trube. Tekstovi su pretežno ljubavni, neki možda vrda levo ili desno.

Iako su aranžmani različiti, trudio sam se da ploča bude zvučno objedinjena u neku celinu.

Neverovatno je da se ljudi vezuju za različite pesme. Jedni obožavaju ljubavne balade, drugi veselije – kaže Čolić.

Nakon koncerata na Marakani 1978. i 2001. godine, i dva puta zaredom prepune Beogradske arene prošle godine, čini se da za njega više nema pravih koncertnih izazova. Ipak...

– Naredni koncert trebalo bi da bude na otvorenom prostoru, da l’ na stadionu ili na hipodromu, ne znam. Biće to na proleće ili leto.

Žali se da u to vreme pati od alergije na polen. Iako je poslednje tri turneje održao u periodu od aprila do kraja oktobra, priznaje da mu alergija veoma smeta.

– Ambrozija je ludilo, svi su nešto alergični na nju. Jedino me ta alergija muči, inače je sve ostalo u redu. Pa, Mik Džeger skače i u sedamdesetoj.

Kad bi se drogirao za svoje nastupe, ništa ne bi mogao. Bitno je samo vežbanje, kondicija i normalna ishrana.

Može čovek jednom da se napije ili izdrogira, ali sutra ne može da peva. Moraš da imaš kondiciju.

Posle toliko pesama kojima se decenijama ušuškava u srce hiljada devojaka, danas kaže da je najponosniji na balade Sinoć nisi bila tu i Ti si mi u krvi, jer one najduže žive. Jednu pesmu bi najradije zaboravio.

– Ko te ljubi kad nisam tu često čujem na radiju. U jednom momentu u pesmi kažem Zašto me mučiš, živote moj!

To je kao najgori narodnjak. Užas! Ne znam kako se to desilo. Mislim da smo Marina (Tucaković prim. aut.) i ja radili tu pesmu.

Tad sam snimio i Rodi me, majko, sretnog. Verovatno su u to vreme neke žalopojke bile u modi, čim smo poleteli pa nam se to omaklo.

TURNEJA U RUSIJI 1976.
Loš početak, slavan završetak
Sedamdesetih godina u Rusiji je imao tri veoma uspešne turneje. Ni Ruskinje nisu ostale ravnodušne prema njemu, a među tamošnjim muzičkim kritičarima važio je za čoveka koji će naslediti Đorđa Marjanovića.

– Oduševili smo Ruse. Tu je bio i pokojni Davorin iz Indeksa. Sećam se da smo loše krenuli, nismo bili uvežbani. I Goca, sestra pokojnog Ipeta, pevala je s nama.

Sada je u grupi Makadam u Podgorici. Tu je bila i Sarajka Alma Ekmečić, seks-bomba, sećate se nje?

Ljudi i dalje pamte moje pesme iz tog doba. Uz malo reklame, par spotova i neku priču, mislim da bih ponovo mogao da nastupim u Rusiji.

Samo da im malo vratimo sećanje.

PROSLAVA 27. ROĐENDANA
Čuvena lumperajka s Ciganima
Svoj 27. rođendan, sticajem okolnosti, proslavio je u Vrnjačkoj banji. Danas poručuje da je reč o najvećoj lumperajki koju je ikad napravio u poslekoncertnim delatnostima.

Sećam se da smo se gađali nekim pićem. Prskali smo se. Bilo je mnogo prijatelja, novinara, nekih starleta iz Beograda...

Cigani su svirali. Bila je baš razjarena atmosfera, koju nismo imali često. Svi smo se baš opustili, ali bez ikakvih incidenata.

Rođendane je nastavio da slavi, ali ne kao nekad. Samo uz trubače i poneku razbijenu čašu.

– Tada je bilo lomnjave, ali u poslednje vreme sve ređe. Verovatno smo postali mnogo ozbiljniji. Danas slavim u krugu prijatelja.

Devedesetih mi je bio merak da slavim s trubačima. Kad je počelo ludilo rata, svi smo pokušavali da kroz druženja pobegnemo od toga.

Tada smo, uz trubače, izbacivali svu negativnu energiju.

PRVI ALBUM TI I JA
Mnogo sam se nasekirao
Bio je jedan od retkih pevača koji je tek posle desetak singlova snimio prvi album. Nakon uspešnog debija Bijelog dugmeta, čini se da je bilo krajnje vreme da i Čola to učini.

Ali, neko ga je preduhitrio... Bez njegovog znanja, na policama tadašnjih prodavnica PGP-a pojavio se njegov prvi samostalni album, ali kao B strana ploče Sanje Ilića.

– Mnogo sam se sekirao. U PGP-u su skupili moje stare snimke, između ostalih i neke vojničke pesme, i to su izdali.

Bio sam mnogo ljut na tadašnjeg direktora PGP-a jer su to objavili pre mog solističkog albuma koji sam pripremao.

Napravio sam skandal u PGP-u, bio sam jako nepristojan.

Iako prodajom prvog albuma nije bio zadovoljan, uspešno je okončao turneju, a horde tinejdžerki su, pokušavajući da dođu do ploče, Zdravka i autograma, izlomile izloge Jugotonove prodavnice ploča.

Drugi album, s hitovima Pjevam danju, pjevam noću, Produži dalje, Kristina i Zagrli me, čvrsto ga je pozicionirao na vrh domaće estrade.

Bio sam vrlo ambiciozan, to je bilo vreme veoma raskošnih omota za album, s nekim posterom unutra – ja do pasa go, bez majice, s rukama u džepovima, u satenu i velikim cipelama – otkriva Čolić, a na pitanje da li je već tada slovio za zavodnika ili se tek pripremao za osvajanje ženskih srca, odgovara:

– Nisam važio za zavodnika, ali vreme je bilo takvo za slikanje. Ovo je jedna od slika u londonskom Hajd parku. Tada sam već bio ozbiljan profesionalac.

PRVA VELIKA TURNEJA
Mole me da pevam, a ja neću
Čuvao je glas uoči koncerata u okviru prve velike turneje po celoj Jugoslaviji sa Indeksima, 1976. godine.

Nije prihvatao recept tadašnjih kolega – popiti jaje na prazan stomak – već mu je bilo dovoljno da se odmori pred nastup. Ali, ne leži vraže...

– Sećam se da sam prvi solistički koncert imao u Zagrebu, a dan pre toga trebalo je da pevam na nekoj igranci.

Nisam hteo da pevam jer sam sutradan imao najvažniji, prvi koncertu životu. U nekom selu blizu Poreča svi su me molili da pevam.

Ja sam pobegao u jednu kafanu, naručio pršuta i belog vina, digao sam noge pored kamina i nisam hteo da odem da pevam.

Svi su pokušavali da me ubede, ali ja nisam hteo da se trošim i zamaram pred veliki koncert.

Ali, sažalio sam se, otpevao dva skraćena seta i pobegao da se odmorim.

MARAKANA 1978.
S Lokicama je najbolje
Koncert na Marakani, 5. septembra 1978, predstavljao je vrhunac najveće turneje na ovim prostorima svih vremena. Putujući zemljotres završen je pred 60.000 ljudi, a Zdravko je postavio još jedan standard – postao je prvi pevač kome je dodeljena dijamantska ploča Jugotona.

– Na slici je detalj s moje prve Marakane. Tu sam s Dadom Topićem i grupom Mama Koko, koja me je pratila i, naravno, s Lokicama.

Nekada nije bila potrebna reklama za turneju. Staviš jedan poster i nastane ludilo. Nekadašnji jedini pokazatelj za kretanje na turneju bila je prodaja ploča.

Nije bilo piratskog tržišta, pa ako si imao tiraž od 250.000 primeraka, dvorane bi mogle biti pune. Danas je daleko od toga.

DEVEDESETE
Turcizam je bio trend

Na svečanosti Veče Bate Kovača, jednog od njegovih ključnih saradnika, pojavio se s Lepom Brenom i Biserom Valetanlić.

To je bilo njegovo prvo medijsko pojavljivanje posle četiri godine pauze. Kaže da je to bilo ratno doba, te da je uglavnom nastupao po inostranstvu, i to na matricu.

Posle duže pauze, na nagovor Gorana Bregovića, vratio se etno albumom Kad bi moja bila, koji su muzički kritičari dočekali na nož.

– Brega je garantovao da je promena dobra, pa makar vukla na taj turski melos. U bržim pesmama osećao se turcizam, ali to je tada i bio trend.

Tu se pojavljujem i kao kompozitor. Iako sam osećao strah kako će sve to da izgleda, uspeli smo da devet puta napunimo Centar Sava, iako smo zbog interesovanja mogli da pevamo i 13–14 puta.

Deceniju nakon raspada SFRJ smatralo se da će ponovo morati muzički da osvaja tržište koje je odavno pokorio.

No stari, verni obožavaoci jedva su dočekali njegov povratak, čak i publika koja je tek stasala u tim ratnim vremenima.

Na koncertima po bivšoj Jugi više se nije pevalo Druže Tito, mi ti se kunemo. Samo je poneko tražio tu pesmu. Naročito Makedonci.

– Makedonci vole Tita, on je ozvaničio makedonsku državu. I sada deci daju ime Tito, u mnogim kućama i kancelarijama drže Titove slike.

Pevaju tu pesmu u kafani, pa i ja pevam s njima. Ne pevam je na koncertima, ali pevaju je ljudi u kafani. Ne bežim od toga – kaže Čolić.

VOJNIK, VALJEVO 1978.
Dobijao sam trista pisama dnevno
Nakon nezapamćene turneje i euforije, nakratko je odložio mikrofon da bi se u vojsci odužio državi. Iako je već čvrsto stajao na estradnom tlu, kao vojnik nije bio povlašćen.

– Bio sam običan vojnik, što sam i hteo. Mada, nije mi bilo drago da pevam mnogo. Puno su me cimali za pevanje.

Imao sam sreću da tada pevam Titu i celom diplomatskom koru na Brionima. Kao vojnik sam tri puta pevao Titu.

Bio sam dobar vojnik, imao sam odlične ocene. Voleo sam da idem na obuku, samo da se rasteretim od pevanja i tih čuda. To mi je došlo kao kec na jedanaest.

Sekira mu nije baš upala u med. Oficiri i starešine jedva su dočekali vojnika koji ume da peva.

– Potpukovnik nije razumeo da ne mogu da pevam dok ne probam sa orkestrom. „Jeste, na Marakani možeš da pjevaš, a ovde nama nećeš“, govorio je.

Ja kažem: „Ali, druže potpukovniče, nemojte me pogrešno razumeti. Što me niste pozvali dan-dva ranije da ja uvežbam s orkestrom.

Ljudi znaju tri, četiri pesme, a vi očekujete da ja tu celo veče pevam“. On se ne da: „Ne! Ti da hoćeš, ti bi to mog’o. Tri, četiri, sad!

I oni odmah sviraju, ali ti nećeš, zbog poniženja, a tamo pred 100.000 hoćeš. E, evo ti jedinica“. Tako je prva ocena koju sam dobio bila jedinica.

Ali, sutradan smo, posle vežbanja, uspeli da dođemo do nekih 14–15 pesama. Dobio sam peticu, a na kraju sam prošao s trojkom. Šuti, dobro je i tako bilo.

Njegovi tadašnji drugovi iz vojske ni danas ne mogu da zaborave osećaj gorčine kad su im posetu dolazili rođaci, a retkima i devojka, dok su Čolu obilazile desetine, stotine devojaka.

– U Valjevu je bila katastrofa. Trista pisama dnevno sam dobijao. Možeš misliti! Posle te popularnosti odeš u vojsku...

EVROVIZIJA I NEMAČKA KARIJERA
Šta ima, stara?
Pobeda na Festivalu u Opatiji s pesmom Gori vatra omogućila mu je učešće na Evroviziji 1973. Iako je bio pretposlednji, kako sam kaže, ta pesma mu je jedna od najvažnijih u karijeri i svojevrsna odskočna daska.

Nakon tog neuspeha, u domovini je zaradio možda i najveći honorar ikad, i potpisao ugovor sa svetski poznatom diskografskom kućom Warner brothers.

– Nisam bio slavno plasiran, ali su me zapazili. Imali smo sjajan nastup, bili smo najzgodnija ekipa. Voleli smo da masovno pevamo dok Klif Ričards svira klavir.

Kako je on rekao, pesmu Gori vatra, koja se sastoji iz tri dela i ima neka zavijanja, Evropa nije razumela. Kriterijumi su vrlo čudni. To je bio balkanski, jugoslovenski šlager.

Na Evroviziji u Luksemburgu je upoznao i Fridu, tamnokosu pevačicu grupe ABBA. Kako je priznao, nakon te kratke afere, osetio se upotrebljenim poput instant-supe.

Sve mu je izgledalo proračunato i hladno, a ona ludačka strast koja se javi između muškarca i žene je izostala.

– Za klavirom je palo to poznanstvo. Tu su padali neki osmesi, neka prostačka bosanska namigivanja, pitanja Šta ima, stara...

Iako ga je evrovizijski uspeh mimoišao, taj nastup mu je otvorio vrata nemačke muzičke industrije.

– Uradio sam singl i dobio ponudu da ostanem da živim u Nemačkoj. Nisam prihvatio jer sve je bilo neizvesno, a ovde sam imao velike uspehe.

Nisam ulazio u velike rizike, iako sam potpisao ugovor. Sarađivao sam sa Ralfom Zigerom, najvećim nemačkim producentom.

Singl se zvao I’m not a robot man.

OBOŽAVATELJKE
Zaboravljao sam da zaključam vrata
Titulu zavodnika ostavio je iza sebe upoznavši suprugu Aleksandru, koju je tek nakon 12 godina odlučio da odvede pred oltar.

Tvrdi da postoji mnogo anegdota s obožavateljkama, većinu je otkrio, neke i zaboravio.

U toku velikih turneja, ispred hotela u kojem bi prenoćio, često je bilo opsadno stanje. .

– Devojke bi se probile do soba, sobarice bi se bacale na njih da ih spreče... U hotelu Dalmacija sam pretrnuo.

Iako smo bili na sedmom spratu, devojka je uspela da s njenog preskoči na moj balkon. Odmah sam pozvao recepciju.

Nisam smeo da joj otvorim vrata i da se bacim na nju i da je najlepša na svetu. Bilo je čudnih situacija.

Jednom, dok sam spavao, a nisam zaključao vrata, kuvarica iz hotela u Šibeniku je upala u moju sobu.

Odjednom, budim se i vidim da neko pada na mene. Vidim da mi se neko unosi u lice, ali nisam bio siguran da li sam budan ili sanjam.

Nije važno šta je dalje bilo... Poklopila me žena, to nikad neću da zaboravim – kaže Čola, a na pitanje da li je poste toga uopšte zaključavao vrata, odgovara:

– Pa zavisi, škiljio sam kroz ključaonicu...

Tvrdi da danas obožavateljke drugačije reaguju jer nema više toliko koncerata po malim mestima.

– Nažalost, sada više nema toliko kontakta. Vole da me sačekaju na stadionima posle koncerta, pa me grle, ljube.

Na velikim koncertima je i veliko obezbeđenje, pa su i kontakti s publikom teži. Nema velikog ludila.

Sad me prihvataju kao uspešnog, zrelog pevača, a ne kao trenutni hit.

Ranije je bilo vatreno obožavanje. Sada osećam veće poštovanje.

poziv na pretplatu na nedeljnjik

na www.evropanedeljnik.co.yu