Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije - Samo je "grad" ubio 50 mil EUR

(Predrag Marić)

Ova godina neće biti zapamćena po velikom požarima i vejavicama kakve su nas snašle 2012. godine, ali zbog neulaganja u preventivu samo šteta koju je naneo grad iznosi 50 mil EUR.

Ovo za "Novosti" otkriva Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. Njegov tim imao je nedavno posla sa nemačkom bombom iz Drugog svetskog rata u srcu Beograda, ali on tvrdi da je od ovakvih "iznenađenja" i vremenskih nepogoda veća opasnost - okoštali stav društva da o šteti razmišlja tek kad do nje dođe.

- Ove godine naš Sektor je najzad dobio dugo očekivani budžet od 10 mil EUR, koji nam je omogućavao da zaposlimo nove vatrogasce-spasioce, kupimo nova vatrogasna vozila, rakete za protivgradnu odbranu... Onda nam je rebalansom u junu sav taj novac oduzet. To je imalo teške posledice. I bez nepogoda kao 2012. nastala je šteta veća od 100 mil EUR! To ne mogu da istrpe ni srednje razvijene evropske zemlje, a kamoli Srbija.

Kako je moguće da se upozorenja Sektora ne slušaju ako je reč o tako velikim štetama?

- Ljudi se ponašaju nemarno jer su navikli na praksu da prebace odgovornost na nekog drugog, ovaj na trećeg i tako u beskraj. Šteta štetu stiže - a niko nije odgovoran. Međutim, posle haosa na Koridoru 10 koji se desio prošle zime rešili smo da više nikad ne dođemo u situaciju da se Sektor izvinjava građanima zato što neko ministarstvo ili javno preduzeće nije uradilo svoj posao. Sačinili smo Operativni plan spasavanja na Koridoru 10, koji utvrđuje ko je za šta odgovoran. Znaće se tačno ko zaustavlja teretni saobraćaj kad krene snežna oluja, ko pruža pomoć ljudima, ko omogućava evakuaciju. Definisano je i učešće vojske, čija je uloga prošlog decembra bila ključna u uklanjanju saobraćajnog čepa. Oni će sada duž trase Koridora 10 neprestano držati tegljače u pripravnosti.

Očekuje li se snažan ledeni talas?

- Moramo da budemo spremni, pa sneg ako dođe - dobro došao. To bi moralo da važi za svaku vrstu elementarnih nepogoda. Ako smo mi spremni, onda će štete biti minimalne. U našem društvu ljudi ne znaju ni sami sebe da sačuvaju, a kamoli da pomognu drugome. Ni decu više ne učimo u školi kako da se sačuvaju. U nekoliko navrata Ministarstvu prosvete smo predlagali da u postojeće programe unese osnove zaštite u vanrednim situacijama. Međutim, nije bilo nikakvog odziva!

Ima li interesovanja građana za Civilnu zaštitu?

- Na poziv za obuku odazvalo se 92% pozvanih, što je neverovatno. Oni nisu imali nikakvu obavezu da dođu, reč je o dobrovoljcima koji smataraju Sektor ozbiljnom nacionalnom službom. Njih 1.500 završilo je obuku u 11 specijalističkih timova i biće izuzetno važni za bezbednost Srbije, koja ima samo 3.100 vatrogasaca-spasilaca, a 7.000 je neophodno. Naša ideja je da za nekoliko godina imamo od 8.000 do 9.000 ljudi u Civilnoj zaštiti.

PODACI NA JEDNOM MESTU

Hoće li uskoro zaživeti jedinstvena baza podataka o nepogodama?

- Sledeće godine Srbija će prvi put u istoriji imati bazu sa zbirnim godišnjim štetama od elementarnih nepogoda i hemijskih akcidenata. Ovaj dokument biće nam od velike pomoći, jer niko više neće moći da okrene glavu od računice po kojoj se oduzme deset miliona evra namenjenih preventivi elementarnih nepogoda za više godina, a onda samo u sledećih nekoliko meseci nastane desetostruko veća šteta od grada, požara i poplava. To je nelogično i neprihvatljivo.

(Napomena: tekst je u potpunosti šreuzet iz lista "Novosti" od 20.12.2013.)