Miloš Kržić, Verano Motors - Takmičar u duši

Još nije ni seo, Miloš Kržić zna šta bi za ručak sa menija Zapleta: biftek u sosu od bibera i sicilijansko vino Syrah. Svetski poznatom „komadinom mesa“ zarazio se tokom svojih boravaka u Kanadi, a na pitki Syrah ga je navikao prijatelj iz IBM-a. Inače ne pije mnogo vino, ali od kad je na mestu generalnog direktora Verano Motorsa, uz vlasnika ove kompanije Radomira Živanića, počeo je da degustira kvalitetnije i skuplje „piće bogova“.

Može se reći da je malo falilo da ovdašnja poslovna zajednica nikad ne čuje za ovog mašinskog inženjera koji je, maltene preko noći, iz IT sektora prešao u automobilsku industriju. Naime, pre nekoliko godina Kržić samo igrom sudbine nije postao još jedan razočarani intelektualac koji je bio spreman da uskoči u kožu gastarbajtera. „Moja sestra živi već dugo u Kanadi, profesor je na fakultetu. Nije me pritiskala da dođem u Kanadu, ali me je dovoljno indoktrinirala. U to vreme, devedesetih, na mene je dosta uticao jedan moj prijatelj koji je završio fakultet u Beogradu, a MBA na čuvenom MIT Univerzitetu u Americi. Bilo je prirodno da i ja razmišljam o odlasku“, otvoreno govori. Iseljeničke papire je dobio 2000. godine, naredne godine je krenuo u beli svet, i priznaje da se brzo razočarao. „Posle terorističkog napada 11. septembra, Kanadu je, a naročito Vankuver, zahvatila recesija. To je izgledalo tako da ja, kao sistem inženjer, tj. neko ko se bavi informacionim tehnologijama, nisam mogao da nađem posao“, priseća se kratkog staža u dijaspori. Vratio se u Beograd i doneo odluku da za šest meseci napravi reviziju: ako nađe posao ostaje u Srbiji, a ako ne - opet ide za Kanadu. Konkurisao je za posao u poznatoj slovenačkoj firmi InterTrade, gde je i primljen. Ali, ne kao sistem inženjer, već kao prodavac ERP rešenja za vođenje poslovanja velikih firmi.

Karijera mu je krenula u neočekivanom smeru nakon samo godinu dana, kada je InterTrade napravio tri najveće prodaje tog softverskog rešenja. Iz slovenačke firme prešao je u jednu od naših najvećih IT firmi. U februaru ove godine, opet je napravio životni zaokret dolaskom na čelo Verano Motorsa, generalnog zastupnika Pežoa (Peugeot). „Bilo je logično da u poslu pravim korak po korak na više”. Privatni biznis Kržić komentariše na sledeći način: „ovo što sada radim je jednako privatnom biznisu, pošto svaki posao doživljavam kao da je moj, odnosno kao da je firma moja. Sa druge strane, prvi put nakon sedam godina u kojima sam učio od sadašnjih direktora Entela, Microsofta i Oracla, u Veranu imam ispred sebe čoveka za koga je pitanje da li ću ga ikada dostići. Ja znam da imam takvu prirodu da, ako ispred sebe imam direktora od koga ne mogu da učim, ja ću kad-tad probati da ga preteknem. To je tako i u poslu, i u sportu“, pohvalno će Kržić o vlasniku Verano Motorsa.

Žene kao kupci
U početku mu se činilo da je jednostavno prodavati automobile. Međutim, brzo se uverio u suprotno.

„Softver i automobili je bukvalno kao da se porede španska i italijanska liga. U ovom poslu nema puno lepote igre, mora da se igra na prvu loptu. Softver se prodaje i po šest meseci, godinu dana, a automobil nekad i za pet minuta“, tvrdi Kržić.

Iako je direktor, svaki dan prodaje automobile. „Nazovu me prijatelji koji žele da kupe baš pežo. A ako su prijatelji, onda očekuju da kupuju automobil od prijatelja“, otkriva male tajne iz prodajnih salona.

Ipak, ne treba sumnjati da se i Miloš Kržić „izveštio”, jer o pežou govori tako uverljivo da pomislite da je to auto o kome sigurno treba maštati, ako već ne možete da ga kupite. „Ne mogu da uradim sad na silu, ali kad klijent dođe da kupi auto, ja se trudim oko njega. Iza te emocije stoji prvo vera u sebe, pa u proizvod i firmu“, delimično demonstrira kako se ponaša ljubazni prodavac. Međutim, kaže da u Veranu nastoje da preterano ne hvale auto. Jer, baš kao što je Pežo prepoznatljiv kao brend sa stilom, tako i Verano Motors kao generalni zastupnik Pežoa, treba da bude prepoznat kao firma sa stilom. Naravno, on za primer vozi pežoa, i to 407 kupe koji, kao i svi zaposleni u Veranu, otplaćuje od plate.

Prema Kržićevim rečima, baš kao i svuda u Evropi, i u Srbiji su najveći kupci pežoa žene. „Veći deo domaćeg tržišta otpada na pežo 206 i 207, a to su gradski automobili koje prvenstveno vole da voze žene. I drugo, kada muškarci kupuju auto, žene mu pomažu u odluci. Jer, kome pokazujete auto? Poslovnim partnerima i ženama koje želite da osvojite ili ste već osvojili.“

U skladu sa tom činjenicom, ali i imidžom kompanije Pežo, Verano Motors je odlučio da u narednih godinu dana promoter novog modela, pežo 207, bude poznati doktor Saša Plećević, tvorac čuvenog programa za zdrav život Dr Feelgood. Kržić otkriva da su u konkurenciji bili i jedan poznati pop-pevač, kao i mladi teniser. Dr Feelgood je za Pežo bio dobar izbor jer se uklapa u ciljnu grupu kompanije, objašnjava Kržić. Visoko je obrazovan i stručan, veoma je poznat u gradu i ima puno svojih klijenata, naročito žena itd. „Nisam u početku bio oduševljen, jer sam ga vezivao za ekstravagantne krugove. Međutim, on je jako pristojan momak, koji me je sasvim kupio kad je rekao da već vozi pežo 206. To je sjajno, jer on o pežou priča s ljubavlju”, priča naš sagovornik o tome kako je odabran promoter pežoa 207.

Saradnja sa Francuzima
Međutim, kad je reč o imidžu Pežoa, nije baš sve u rukama zaposlenih u Verano Motorsu. Kržić se žali na nekontrolisano tržište uvoznih automobila sumnjivog porekla i nekvalitetnih rezervnih delova čime su kupci u više od 50 odsto slučajeva prevareni, a Pežou potencijalno ugrožen ugled. To je bio i jedini razlog zašto je Verano ušao u prodaju polovnih pežoa koji stižu direktno iz Francuske. On apeluje da država mora da zaštiti kupce polovnih vozila koje varaju razni „saloni na livadama“, kupite automobil i prepušteni ste sami sebi (šta ukoliko se automobil pokvari?), a prodavcima originalnih automobila kvare imidž.

Kržić o Pežou rado priča, ali sve dok ne dođe kući. Ne zato što i supruga vozi pežo 207, pa verovatno i sve zna o tome, već zato što ga radni dan dobro izmori. Ventil mu je trogodišnja ćerkica Mia čiju sliku ponosno pokazuje. Tri puta nedeljno ide u teretanu, a već dvadeset godina igra basket. I to je sigurno tačno, jer su žargonske fraze ispod koševa u njegovom „starom kraju“ u Šumicama, sastavni deo priče o tome kako preživeti i pobediti u srpskom biznisu. „Nismo mi u Veranu veverice“, kaže uz smeh ili u prevodu „nismo mi naivni - znamo kakva pravila vladaju na ovom tržištu“.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu