Danijela Biškup, dizajnerka LILU obuće - Naše cipele nose oni koji nemaju para da kupuju jeftine stvari

Danijela Biškup (Foto: Nebojša Babić)

Država ne pomaže domaću proizvodnju, fabrike obuće pogotovo. A sa druge strane dozvoljava uvoz robe lošeg kvaliteta iz istočnjačkih zemalja. Tako, naši ljudi zbog krize, kupuju jeftinu obuću koja kratko traje. Time ništa nisu uštedeli, a domaće firme propadaju, kaže na početku razgovara za "eKapiju" Danijela Biškup, dizajnerka i vlasnica obuće LILU.

LILU obuća deo je studija "Identity Plus", koji je zajedno sa koleginicama, sestrama Proković - Jelenom i Svetlanom, Danijela osnovala još 2001. godine. Bio je to pokušaj da se domaći dizajneri udruže i na taj način bolje predstave u zemlji i inostranstvu.

eKapija: Ušli ste u drugu deceniju poslovanja. Kako je sve masovnija obuća iz Kine uticala na vaše poslovanje?

- Na sreću, nemam dodirnih tačaka sa jeftinom obućom iz Kine, jer žene koje nose LILU obuću, to čine upravo zbog kvaliteta, dizajna koji im se dopada i zbog toga što "nemaju dovoljno para da kupuju jeftine stvari". Moja obuća je ručno izrađena, isključivo od kože i prirodnih materijala, izrađuje se pažljivo u malim serijama i kao najvažnije, izrađuje se u Srbiji.

eKapija: Koliko su potrošači u Srbiji promenili svest o dizajniranoj obući ili i dalje imate utisak da je "tuđe bolje"?

- Žene, u ovom slučaju potrošači, mnogo znaju. One lako dolaze do informacija, uče, upijaju, pa samim tim i znaju sve što treba i rado kupuju domaće. Poslednjih godina čini mi se sve više.

eKapija: Gde nabavljate materijale?

- Najčešće u firmama koje materijale uvoze iz Italije, Grčke i Turske, i to mi je najjednostavnije jer sve mogu da nabavim u Beogradu, a bez komplikovane papirologije oko uvoza. Moja firma nije velika i ušteda u vremenu i novcu je itekako bitna.

eKapija: Koji je obim proizvodnje LILU obuće?

- Najčešće proizvodimo oko 200-300 pari mesečno. To nije velika količina, ali naglašavam, mi smo mala ručna proizvodnja. Mnogo je lakše rukovoditi malim firmama, nego onima poput "Obuće Beograd" koja je nekada proizvodila i do 15.000 pari dnevno. Ali zato, kada takva firma propadne, uruši se jedan mali grad, po broju onih koji su izgbili posao.

Trenutno u LILU proizvodnji radi više od 10 osoba, što zaposlenih, što dugogodišnjih spoljnih saradnika, plus organizacija i prodaja. Ima nas više od petnaestoro.

eKapija: Koji modeli su najprodavaniji?

- Uvek su najprodavaniji najjednostavniji modeli, poput salonki. Postoji nekoliko vrsta salonki koje radim već godinama, na raznim visinama i to je uvek dobro prodavan model. Ima i onih koji su deo trenutnog trenda. To su modeli koji se dobro prodaju neko vreme, ali su kratkog daha. Kombinujemo i komercijalne i nekomercijalne modele i mislim da je to pravi načn.

eKapija: 2005. godine ste izašli na druga tržišta. U koje zemlje sve danas izvozite?

- Da, od 2005. smo više puta pokušavali da izvozimo drugim buticima po svetu. Međutim, postoji tu više problema. Prvo, u međuvremenu je došlo do svetske ekonomske krize i sve te radnje su smanjile obim posla. Drugo, ako izvozite a mali ste, dosta vas opterećuje samo papirologija oko izvoza. Male firme nemaju dovoljno zaposlenih da sve to jednostavno reše. U raznim periodima smo izvozili u Englesku, Švajcarsku, Ameriku. Moram reći da su to, nažalost, periodični izvozi.

eKapija: Dobili ste nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja, kao "najevropskija kompanija". Šta bi još trebalo učiniti u Srbiji, pa da žensko preduzetništvo bude razvijenije?

- Ja ne bih razdvajala mnogo žensko od "običnog" preduzetništva. Sistem podrške je nešto što bi moglo da se napravi na nivou države. Da se pomogne domaćoj proizvodnji da se vrati i ponovo stane na noge. Da se ne daje samo stranim investitorima veliki novac za novozaposlene radnike. Da se iskoriste ogromni prazni prostori i daju domaćoj proizvodnji po niskim cenama, jer takvih prostora ova država ima i previše. Na taj način, plaćali bi se računi za struju i grejanje, zaposlilo bi se više radnika i sredili mnogi zapušteni i napušteni prostori.

eKapija: Kakvi su Vam poslovni planovi za naredni period?

- Planovi su uglavnom vezani za tehničke stvari. Planiramo da proširimo proizvodnju i sam proizvodni prostor. Ubeđena sam da će bolja organizacija u tom segmentu posla pomoći i povećanju prodaje. Do sada se pokazalo da smo sve što smo naumili, i ostvarili. Nadam se da će tako biti i ovaj put.

Jelena Đelić