Milan Beko

Nekadašnji Miloševićev ministar za privatizaciju Milan Beko nije se našao na novinskim listama najbogatijih ljudi u svetu, ali za njega kažu da je nekima pomogao da zauzmu pozicije na tim listama.

Kada su ga već pomalo zaboravili zbog petogodišnjeg odsustva iz javnog života, ovaj ključni čovek u prodaji Telekoma, kum Zorana Đinđića, prijatelj Jovice Stanišića, Milorada Vučelića, Danka Đunića, Slobodana Radulovića, ali i mnogih drugih, „vaksrsao” je u javnosti tokom privatizacije aranđelovačke fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš”. Stajao je iza jednog od ponuđača investicionog fonda „FPP Balkan limitid” kao savetnik.

Milan Beko je rođen 1961. u Herceg Novom. Završio je Saobraćajni fakultet 1997. Nije radio u struci. Radni vek vek počeo je u privatnoj marketinškoj agenciji „Spektra”, na mestu direktora marketinga. Ubrzo je postao vlasnik „Spektre” u koju je došao i Vladimir Popović Beba, bivši šef Biroa za informisanje Đinđićeve vlade. Beko je uskoro osnovao i firmu „DiBek” bacivši se tako na trgovinu proizvodima od drveta, hranom, žvakama i drugih poznatih farmaceutskih firmi.

Godine 1997. ušao je u vladu Mirka Marjanovića, a 1999. je prešao u nimalo slavniju saveznu vladu Momira Bulatovića. Iste godine dospeo je i na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti sa Miloševićevim režimom, zabranjen ulazak u EU.

Na izborima 2000. godine zauzima prvo mesto na listi JUL-a na izbornoj jedinici u Kragujevcu za izbor poslanika u Veću građana Savezne skupštine.

Posle 2000. najavljivana je naplata ekstraprofita od Beka, odnosno „DiBeka”, pa je ta priča utihnula. Nedavno je postao akcionar u privatizaciji „Večernjih novosti”.

(tekst preuzet iz lista POLITIKA, 11.11.2006)