Vladimir Čupić, predsednik IO Aik banke - Započeti procesi neminovno vode u reforme

Vladimir Čupić (Foto: Magazin Biznis)

Problemi srpske ekonomije se ne mogu više rešavati doziranjem kredita ili eksternim zaduživanjem. Prostor za to je vrlo ograničen. Mislim da su takvi problemi prepoznati i da smo već ušli u prvu fazu koja je neophodna za sprovođenje reformi. Zato se reformski zahvati moraju preduzimati i to je zadatak za svaku vladu. Moj je utisak da u ovoj vladi postoji razumevanje da se problemi moraju rešavati, kao što je jasno i da će posledice rešavanja biti izazovne. Mislim i da postoji spremnost da se vlast uhvati u koštac sa nagomilanim problemima, nezavisno od toga kakve mogu biti političke implikacije. Bez toga, rešenje naših ekonomskih teškoća na dugi rok nije moguće.

Ovako je Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora AIK banke, ocenio sadašnje stanje srpske ekonomije i spremnost vlasti da uđe u ozbiljne reforme. U razgovoru za Magazin Biznis, Vladimir Čupić, koji je od 1. juna na čelu AIK banke, upozorava da više nema "lakih rešenja" za izlaz iz višegodišnje privredne i ekonomske krize, naglašava da centralna banka vodi realnu monetarnu politiku i najavljuje dalje jačanje tržišne pozicije jedne od najznačajnijih domaćih banaka.

Zar Vam se ne čini da se isuviše dugo priča o reformama ali da se konkretne mere stalno odlažu?

– Reforme su odlagane dugi niz godina, a ne samo u prošlih deset. Zato i mislim da smo došli do tačke kada probleme moramo da rešavamo jer će situacija postati sve komplikovanija. Ali, sa druge strane, taj mukotrpan posao kao što je popravljanje ukupnog ambijenta, pojednostavljivanje i brisanje administrativnih prepreka, na kraju uvek donosi rezultate. Ne postoje više laka rešenja ni u monetarnoj ni u fiskalnoj sferi. Naprimer, Narodna banka Srbije vodi realnu politiku, ali mi imamo evroizovano tržište na kojem se svaki poremećaj kursa direktno odražava na cene. Ipak, i u takvim uslovima, mislim da NBS ima jedini pravi mehanizam upravljanja kursem.

A fiskalna politika? Tu stalno imamo deficite...

– Što se tiče fiskalne politike i tu nema mnogo prostora jer ne može mnogo da se štedi. Da bi se rešili problemi fiskalnog deficita neophodna je efikasnost javnih preduzeća i velikih sistema, kao i rešavanje korpusa pitanja iz oblasti penzijskog i zdravstvenog osiguranja, jer na to odlazi dosta novca. Ukratko, bez strukturnih promena u svemu tome, teško će se izaći iz problema.

Godinama ste u raznim institucijama i svi problemi koje imamo su uglavnom definisani. Priča se isto, ali se sa rešenjima kasni. Zašto?

- Prvo, to su politički osetljive promene. I do sada se događalo da se dođe do jednog nivoa reformi, ali kada se akteri sudare sa političkim posledicama, onda se odustaje. Drugo, činjenica je da neke od mera koje se tiču poslovnog ambijenta podrazumevaju i vertikalnu i horizontalnu saradnju različitih nivoa vlasti – lokalnih, centralnih...tu ima dosta nerazumevanja kako da se promene sprovedu. A čini mi se da je u prethodnim periodima nedostajala i svest koliko je to značajno za jednu ekonomiju. Ako nešto zahteva velike napore, a ne donosi političke efekte, onda se to nije preduzimalo. Sada mi se čini da smo, hteli ili ne, suočeni sa problemima i ne postoji drugi izbor. Sada je stvorena situacija da se prepoznaje da se problemi moraju rešavati i da će rešavanje nekih od problema imati negativne političke implikacije, ali se isto tako prepoznaje da vremena za odlaganje više nema. Od kapaciteta ove vlade i od političke snage ključnih nosilaca vlasti zavisi sprovođenje reformi. Ja razumem da su reforme izuzetno kompleksne. Lako je da kao ekonomista neko daje savete da treba da se uradi ovo ili ono, ali treba da stane preko puta birača i da im to objasni. Sa tog aspekta, razumem političare i respektujem. Ali, u ovom trenutku izgleda da procesi koji su započeti neminovno vode u reforme.

Pa, kakva će onda biti ekonomska 2013. godina?

- Svakako bolja nego prethodna. Čak i statistički će biti bolja, ali sve zavisi od toga šta će se uraditi u drugoj polovini ove godine i kako će biti realizovana fiskalna konsolidacija. Ukoliko se bude realizovao planirani deficit budžeta, time se stvaraju pretpostavke za bolju ekonomsku 2014. godinu.

Loše stojimo sa investicijama, uprkos najavama da će ih biti?

- Ako se pogleda celokupni prethodni period, vidi se da je najviše investicija dolazilo samo kroz proces privatizacije. Čak i u 2011. godini, glavna investicija došla je kroz kupovinu "Maxi"-ja od strane kompanije "Delhaize", sve ostalo je bilo marginalno. U ovoj godini ima primera otvaranja manjih, novih kompanija. To pojedinačno možda jeste malo, ali je reč o mnogo kvalitetnijim ulaganjima koja iznutra menjaju strukturu privrede.

Od 1. juna ste na čelu AIK banke. To je treća banka po kapitalu na našem tržištu, ima veoma veliki broj akcionara, a najveći su Grčka poljoprivredna banka, koja se utopila u Piraeus banku sa 20,86% učešća i "Sunoko", čiji je vlasnik Miodrag Kostić sa 9,21% učešća. Kako će na poslovanje uticati činjenica da je Piraeus banka pojedinačno najveći akcionar?

- Ne znam kakvo će biti konačno rešenje u vezi sa vlasništvom Piraeus banke. Ali, AIK banka ima veliki broj akcionara, bilo da su u pitanju fizička lica ili fondovi ili kompanije. To je još jedna specifičnost i odvaja je od svih ostalih banaka. Ta situacija nije kod nas uobičajena – da imate veliko akcionarsko društvo sa velikom disperzijom vlasništva, bez koncentracije vlasništva. Ono što funkcioniše kao mehanizam i ključni aspekt poslovanja jeste saglasnost akcionara oko ključnih strateških ciljeva i poslovne politike i osnovnih operativnih koraka kojima treba ostvariti ciljeve. Ta situacija nije uobičajena a nije jednostavna ni za akcionare, a jedinstvena je na našem finansijskom tržištu. Zato moramo da uvažavamo interese akcionara i da budemo veoma obazrivi, kao i da štitimo interese deponenata.

Da li je velika razlika upravljati bankom sa tako velikim brojem akcionara i bankom koja ima koncentrisanije vlasništvo?

– Naravno da se razlikuje. Prvo, moraju se uvažavati različiti interesi. Drugo, sama tehnologija upravljanja je komplikovanija jer se banka kotira na berzi i ima veliki broj akcionara. Ali, opet, sa druge strane, ako se transparentno definišu ciljevi i ako se objasne i akcionarima i stejkholderima, onda je dosta toga rešivo. Regulatorni okvir je zadat i moramo da se krećemo u tom okviru.

Kolika je opasnost da neko od akcionara, ili nekoliko njih, prodaju pakete svojih akcija na berzi?

- Zavisi od toga ko će biti kupci, ali mi se trudimo da uvek radimo u interesu svih akcionara, pre svega čuvajući stabilnost institucije i operativnu efikasnost. To su naša tri cilja i oko toga nijedan akcionar, niti grupa akcionara, ne mogu da imaju nesuglasice. U tom smislu za menadžment je pozicija jasna: želimo da budemo profitabilna, efikasna finansijska institucija. Želimo da budemo stabilni, da AIK banka ostane značajan igrač na tržištu, jer smatramo da ima prostora za jednu veoma kvalitetnu instituciju koja na tržišno prepoznatljiv način komunicira sa klijentima.

Kakvi su rezultati poslovanja u prvoj polovini ove godine?

– Za nas nije bitan samo prolazni rezultat na polovini godine, već perspektiva do kraja ove godine i sledeća godina. To su elementi prema kojima smo mi usmereni jer je došlo do promene menadžmenta.

Neizbežno je pitanje o problematičnim kreditima. Koliko ima nenaplativih u AIK banci?

- Procenat u AIK banci je na nivou bankarskog sektora u Srbiji, s tim što je AIK banka u prethodnom periodu vrlo konzervativno procenjivala rizike i izdvajala značajan nivo rezervi za rizike. To smatram veoma kvalitetnim i to je sigurno imalo uticaja na profitabilnost banke. Svakako je zbog toga profitabilnost nešto manja nego što je bila u prethodnom periodu, ali istovremeno to daje mogućnost banci da ubrza postupke restrukturisanja neke od svojih klijenata i da tako rešava probleme. Ako se pogleda nivo rezervacija za rizike, onda se vidi da je on visok, što ne znači više ili manje NPL, već da je menadžment bio veoma konzervativan u proceni rizika. I ta činjenica omogućava da u narednom periodu ostvarimo značajne rezultate. To je izuzetno bitno, jer pravilan odnos prema riziku pokazuje kako je jedna finansijska institucija sposobna da se suoči sa tržištem i da prepozna šta su opasnosti. U ovakvim situacijama banke moraju da imaju visok nivo rezervi.

AIK banka je treća po visini kapitala ali po aktivi ne ulazi u prvih pet. Da li vam to rangiranje nešto znači i da li planirate da uvedete banku u prvih pet?

– Rangiranje po veličini aktive ne znači ništa ako se ne uzmu u obzir i neki drugi relativni odnosi. Sama veličina aktive može da znači različite stvari. Principijelno, mi u AIK banci pokušavamo da pravilno samerimo stvari. Tačno je da imamo visok kapital i to znači da postoji potencijal za rast. Sa druge strane, AIK banka ima visoke depozite u odnosu na izdate kredite, što znači da je nivo primarnih fondova jako visok – ima više depozita nego kredita. To je danas izuzetno važno i to je ispravan mehanizam. Ali, veoma je važno da je AIK banka jedna od najefikasnijih banaka u smislu da su troškovi niski u odnosu na prihode. Mi želimo da nastavimo u tom pravcu: da zadržimo visok nivo operativne efikasnosti, da zadržimo adekvatan nivo odnosa kredita prema sredstvima i da na adekvatan način uposlimo gotovinu. Takođe, ne treba zaboraviti da je AIK banka četvrta na tržištu po operacijama u oblasti kreditnih kartica. To je takođe važan segment bankarskog poslovanja. Mi ćemo se i ubuduće fokusirati na najnovija tehnološka rešenja u kartičarstvu koja ćemo imati u ponudi.

Kako ćete da plasirate depozite?

- Za sada je nivo profitabilnosti sasvim dovoljan. Mi želimo da kvalitetnim kreditnim aranžmanima obezbedimo dugoročnu stabilnost. U tom smislu naš cilj je da adekvatno, sa stanovišta rizika i stabilnosti, uposlimo depozite. Nije pitanje samo plasmana već da budu vraćeni sa odgovarajućom cenom. Prethodni rezultati su više nego garant da se tako nešto i može ostvariti. AIK je jedina privatna domaća banka u punom smislu te reči, jedino bankarsko akcionarsko društvo koje ima veliku disperziju vlasništva i to je velika prednost, jer nam omogućuje da ubuduće koristimo i kapital.

Kako Vi tumačite slogan "Domaća, a jaka"?

– U izvesnom smislu dobar deo stranih banaka je pretrpeo probleme na ovom tržištu zbog loše pozicije svojih centrala. I ma koliko to zvučalo čudno, u datom trenutku, činjenica da niste vezani za maticu, istovremeno može da znači i da niste ni ograničeni nekim nametanjem centrala lokalnim bankama kada se vodi opšta politika. Zato AIK banka može da ostvaruje svoj osnovni slogan – Domaća, a jaka.

Gde je danas profitabilno plasirati bankarski kapital?

– Mi možemo da prepoznajemo rizike i veličinu. Prednost AIK banke je što nema drugih struktura i centralu van zemlje. To znači da može fleksibilno i brzo da reaguje na tržištu, što je jako važno. Sa druge strane, kod takvog donošenja odluka mora da se preuzme rizik. I to ljudi u AIK banci znaju. Zato svaki posao mora da bude dobro urađen, da ima adekvatnu cenu, da bude realizovan na način da zadovoljava klijenta i da bude realizovan brzo. Drugi princip je plasiranje u oblasti koje omogućavaju vraćanje kredita. Ima nekoliko industrijskih oblasti – od poljoprivrede preko prerađivačke industrije do energetike, koja je u ovom trenutku motor razvoja zemlje. Neke industrije su već dale svoj doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Zatim, imamo klijente sa kojima dobro sarađujemo, dobro se poznajemo.

Ali, čini se da banke ovde najviše vole da plasiraju "keš" kredite zbog dobre zarade na kamatama?

- Plasiranje keš kredita je sastavni deo ponude banaka, ali ne mora da bude dominantni oblik. Mi u AIK banci prepoznajemo da se izdvaja jedna grupa preduzeća koja su pre svega uspela da prežive krizu i da reorganizuju poslovanje, u oblastima od poljoprivrede do prerađivačke industrije. Uspeli su da sa saniraju svoje finansijske pozicije, unapredili su menadžment i operativnu efikasnost. Tih kompanija ima, one su ili već velike ili to mogu da postanu. To je prva grupa klijenata. Druga grupa kompanija su srednje veličine sa ukupnim prihodom od tri, pet do deset miliona evra. Taj segment tržišta je potpuno nedirnut. To su najmanje uhvatljive kompanije na tržištu. Naš cilj je da prepoznamo taj srednji segment tržišta, jer postoje kompanije koje izvoze celokupnu svoju proizvodnju. I zato ćemo prema tom segmentu tržišta biti orijentisani. Naravno da ćemo raditi i sa stanovništvom, ali onako kako je to optimalno za broj filijala koje imamo. Klijentima ćemo ponuditi kredite koje mogu da vrate, da sutradan ne bi trčali da ih refinansiraju. I četvrti aspekt poslovanja je činjenica da prepoznamo i horizontalne i vertikalne veze među kompanijama i sektorima. Želimo da na aranžmanski način finansiramo tokove u privredi – od bazičnog proizvođača do izvoznika. Mi želimo da budemo banka njihovog izbora.

A finansiranje države?

– Da. Mi puno radimo sa državom, sa državnim institucijama i sa kompanijama. U tom smislu nećemo menjati naš osnovni kurs. Nastavićemo da podržavamo velike državne projekte.

Stalno se govori o velikom broju banaka na srpskom tržištu i da mora doći do ukrupnjavanja. Da li to očekujete?

- Do konsolidacije nikada ne dolazi za vreme krize. Kriza samo otvara prostor za konsolidaciju do koje dolazi onda kada počne da se izlazi iz krize. Ili, drugačije rečeno, izlaz iz krize se može prepoznati onda kada se vidi da dolazi do konsolidacije nekih velikih sistema. Ne samo u oblasti finansijske industrije nego i u drugim oblastima. Zato očekujem da će se to dogoditi krajem ove ili naredne godine. Izvesno je da će biti konsolidacije na finansijskom tržištu Srbije. Neke od banaka će nestati, neke će biti pripojene ili kupljene. Kojim tempom će to ići, zavisi od brzine izlaska iz krize evropskog tržišta, ali zavisi i od atraktivnosti našeg tržišta.

Da li planirate kupovinu neke banke?

– Ne, ne planiramo akviziciju. Samo radimo na unapređenju svih aspekata poslovanja AIK banke.

Kakvi su planovi i prioriteti banke koju sada vodite?

– Ja želim da kreiram uslove za vreme kada će kriza proći, jer AIK banka ima ozbiljan potencijal za rast koji mora da bude pravilno usmeren. Potreban je dugoročan rast na permanentnoj finansijskoj stabilnosti. Drugo, planiramo rast plasmana banke u onim sektorima privrede proizvodnog tipa, sa visokim izvozom. Želimo visok nivo finansijske stabilnosti, kapitalne adekvatnosti, da budemo operativno efikasni, brzi i fleksibilni – najavio je Vladimir Čupić u razgovoru za Magazin Biznis.

KAMATE

Da li ćete ponuditi i niže kamate?

– Verovatno da, onoj grupi klijenata koja to zaslužuje. Ali, to znači, pre svega, prilagođavanje ročnosti i same strukture ponude, odnosno prilagođavanje preduzećima. A to znači, ne samo klasični krediti, nego i drugi oblici saradnje. Nivo kamata je relativan. Kamate zavise od mnogo faktora. Evo, naprimer, AIK banka je domaća a kamate su slične kao kod banaka čije su matice u inostranstvu. Dakle, nivo kamata zavisi od nivoa kamata na depozite i zahtevanog prinosa na kapital. Niti se traži preveliki prinos na kapital, niti su kamate na štednju toliko visoke da ne mogu da budu servisirane. I jedno i drugo je primereno tržištu, ali nas sve zajedno dovodi do toga da imamo najviše kamate u regionu. Jasno je, dakle, da je sve povezano sa rizikom na tržištu, a ne sa tim odakle dolazi koja banka. Principijelno, isto što važi za strane, važi i za domaće banke.

DVE DECENIJE RADA AIK BANKE

Ove godine AIK banka obeležava dve decenije rada. Počela je sa radom u vreme hiperinflacije koja je mnoge potopila. Zahvaljujući čemu je opstala banka?

– To je zaista za ekonomsku istoriju, jer je mali broj banaka uspeo da preživi taj period. Nekoliko stvari je tu važno. Prvo, AIK banka je imala način poslovanja koji je bio zasnovan na visokoj likvidnosti – mali troškovi i visok kapital i efikasnost. U to turbulentno vreme su ljudi iz AIK banke izdržali zbog načina na koji su se postavljali prema problemima, izdržali su pritiske i održali banku u gotovo nemogućim uslovima. Tako su dočekali kraj devedesetih kao samostalna institucija, ali odmah nakon 2000. godine, sledio je novi šok – dolazak stranih banaka i poplava likvidnosti! Svemu tome je trebalo odgovoriti u konkurentskom smislu – takmičenje sa bankama koje mogu da povuku kredite od svojih centrala i da daju dugoročne kredite. Sve to AIK banka nije imala. Mehanizam funkcionisanja u to vreme je možda nastao intuitivno, ali je bio efikasan – brzina reakcije.

Dakle, ono što je razlikovalo AIK banku od drugih jeste brzina reakcije: mogli su u relativno kratkom roku da donose odluke i da fleksibilno reaguju na potrebe klijenata. To je očuvalo tržišnu poziciju AIK banke. Sa druge strane, AIK banka je prikupljala kapital na berzi kada je likvidnost bila na visokom nivou. Ta kombinacija je donela današnju AIK banku: finansijski stabilna, najveća adekvatnost kapitala, visoki depoziti i visok stepen likvidnosti. Zato danas AIK banka, iako nije u prvih pet, po nekim pokazateljima predstavlja lidera na srpskom tržištu.

ODLAZAK IZ HYPO BANKE

Zašto ste napustili čelnu poziciju u banci Hypo Alpe Adria?

- Proveo sam 10 godina u toj banci i zaokružio sam poslove koje sam tamo vodio. Bio mi je potreban novi izazov. Dobio sam ponudu od akcionara AIK banke, ta ponuda je izazovna i smatrao sam da je to prava mera za mene u ovom trenutku, imajući u vidu i moje iskustvo, godine i ono što se od mene očekuje. Kada se to spoji – odluka je logična. To je velika promena da se ode nakon deset godina rada u jednoj instituciji, ali je bilo i krajnje vreme da razmislim o promeni. Moj ključni zadatak u AIK banci je poboljšanje i kvaliteta i performansi.

Da li Vas zanima kakva će biti sudbina Hypo banke?

– Dugo sam bio tamo i naravno da me zanima šta se dešava. U principu, najviše se vodi računa o tome kojom dinamikom će se obaviti privatizacija, odnosno prodaja delova u jugoistočnoj Evropi. Čini mi se da je preovladao stav da treba dati dovoljno vremena tržištu da se nađe adekvatan partner. I ja mislim da je to ispravno rešenje. Bilo kakva ishitrena akcija u ovom trenutku ne bi bila dobra ni za državu, kao vlasnika, ni za zaposlene, ni generalno, za banku.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )