Goran Knežević, ministar poljoprivrede - Očekujem veće prinose na zemljištu koje će obrađivati "Al Dahra"

(Goran Knežević)

Kako već tradicionalno u junskom izdanju "Industrija" posebnu pažnju posvećuje agrarnoj industriji - našem možda i najvećem privrednom potencijalu, u časopisu nisu dugo tražili kompetentnog sagovornika za temu broja, jer su iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, veoma brzo dobili odgovor da je ministar Goran Knežević raspoložen da "Industriji" odgovori na pitanja. Iz dobijenih odgovora, čini se da se neke stvari počinju pomerati u pravom smeru.

Prema najnovijim izveštajima, govori se da srpska privreda izlazi iz recesije najviše zahvaljujući proizvodnji "Fiat"-a u Kragujevcu i poljoprivrednoj proizvodnji. Kako se može uticati da nam poljoprivreda postane najjači izvozni potencijal?

- Privlačenje investicija, poboljšanje zakonske regulative i promena strukture poljoprivrednih proizvoda su neophodni elementi za veći izvoz i veći spoljnotrgovinski suficit od poljoprivrede.

Kakvu vrstu subvencija i pomoći, država danas nudi srpskom seljaku?

- Postoji izuzetno širok spektar podsticaja koje država pruža poljoprivrednicima, od direktnih plaćanja, preko učešća u finansiranju investicija, do kreditnih aranžmana. Sredstva jesu ograničena, isplate ponekad kasne, ali danas, zahvaljujući novom Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, svako zna šta od države može da očekuje - ako se opredeli za poljoprivrednu proizvodnju, što ranije nije bio slučaj.

Godina iza nas nam je pokazala koliko vremenski uslovi mogu biti surovi po srpski agrar. Pred nama je leto i svi se pribojavamo suše, grada i ostalih neprilika. Da li država ima plan kako preduprediti ili smanjiti štete koje mogu nastati u narednom periodu?

- Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na realizaciji projekata izgradnje i unapređenja sistema za navodnjavanje koji će maksimalno umanjiti uticaj klime na prinose. I sami proizvođači treba da se pridruže toj opsežnoj investiciji jer će ona biti uspešna jedino ako svi shvate zavisnost uspeha u proizvodnji prihvatanjem neophodnih inovacija.

Uveliko se priča i o stranim investicijama u srpski agrar. Da li nam možete otkriti, dokle je došlo u pregovorima sa ulagačima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da li ima interesovanja za ulaganja i iz drugih država?

- Ta investicija počinje ove godine, a biće dugotrajna. Očekujem veće prinose na zemljištu koje će obrađivati kompanija "Al Dahra Srbija", kao i na zemljištu koje će biti navodnjavano sredstvima iz aranžmana sa Emiratima. Biće i značajnih multiplikativnih efekata - od zapošljavanja, preko zdravije konkurencije na agrotržištu, do stimulacije ostatka privrede koja će sarađivati s novom kompanijom.

Takođe, postoji ozbiljna zainteresovanost investitora iz Izraela za ulaganje u srpsku poljoprivredu. Izraelski investitori, osim kapitala, sa sobom donose najsofisticiranije naučno i tehnološko znanje iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. Sa Izraelom smo dogovarali i bescarinsku trgovinu između dve države, kao i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega goveđeg mesa.

U proteklih godinu dana koliko ste ministar, urađeno je dosta stvari. Šta je po Vašem mišljenju najveći uspeh u dosadašnjem radu, a gde mislite da još imate prostora za poboljšanje?

- Prvo sa čime smo se suočili bio je problem velike suše, koja nas je zadesila i nanela štetu srpskom agraru od preko milijardu evra. Reagovali smo i isplatili poljoprivrednicima preko 150 mil EUR pomoći za sanaciju posledica suše. To je, inače, najveća pomoć poljoprivrednicima u poslednjih 30 godina.

Doneli smo Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji će poljoprivrednim proizvođačima omogućiti predvidljivost u poslovanju i olakšati planiranje proizvodnje.

Agrarni budžet je uvećan za 40% u odnosu na prethodnu godinu. Subvencije se isplaćuju redovno, ali na žalost, sa zakašnjenjem. Zatekli su nas dugovi iz prethodnog perioda, prinudne naplate merene milijardama dinara i pojačane kontrole ispravnosti mleka kao i organizacioni problemi, pre svega u Upravi za agrarna plaćanja. Sve to nas sprečava da novac iz značajno uvećanog agrarnog budžeta na vreme stigne do poljoprivrednika.

Mi sve nabrojane probleme rešavamo, ali treba imati u vidu da su oni nastajali tokom čitave prethodne decenije i da se ne mogu rešiti preko noći.

Pošto se časopis "Industrija" u najvećoj meri bavi novim tehnologijama i njihovom primenom, kakva je situacija u srpskoj poljoprivredi, odnosno da li se poslovi u agraru i dalje obavljaju na tradicionalan način ili se prate svetski trendovi i stremi se uvođenju novih tehnologija?

- Nedvosmisleno smo opredeljeni za modernizaciju proizvodnje i težimo upotrebi novih tehnologija. Naravno, tu postoje određeni uslovi koje moramo da ispunimo i uveliko na tome radimo.

Radi se na edukaciji poljoprivrednih proizvođača i objašnjavanju zašto je dobro da sa zastarelih tehnologija prelaze na nove i iskoriste mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Pored edukacije, da bismo došli do novih tehnologija potrebne su nam investicije koje će doneti kapital sa kojim ćemo moći da izvršimo prelaz sa starog načina rada na upotrebu savremenih tehnologija.

Koje su prednosti, a koje mane približavanja Srbije evropskoj zajednici?

- Za privredu Srbije je važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad.

U tom procesu, i poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu da poveća proizvodnju, izvoz, uposlenost i javne prihode.

Kako vidite srpski agrar u narednih pet godina?

- Uveren sam da možemo u narednih pet godina srpski agrar dovesti na mnogo viši nivo od sadašnjeg. Očekujem da se u potpunosti pridružimo Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, da uvećamo proizvodnju i izvoz, a da građani koji se bave poljoprivredom poboljšaju svoj životni standard.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Industrija". Poziv na pretplatu http://www.industrija.rs/srpski/pretplata)