Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora - Jedini recept su dugotrajne sistemske reforme

(Ana Firtel)

U prethodnih šest meseci bili smo svedoci, ali i aktivni učesnici u javno-privatnom dijalogu o novim zakonskim rešenjima, i to vidimo kao vrlo pozitivnu stvar. Razgovor između države i privrede sada je već kontinuirana aktivnost, što je veliki podstrek za jačanje međusobnog poverenja.

Naš utisak je, takođe, da je država počela da uzima u obzir prioritete koje Savet stranih investitora (FIC) već duže vreme ističe kao suštinske, a to su – opšti pravni okvir, poreska politika, radno pravo i pitanje inspekcija. U sve ove četiri oblasti određene reforme su ili započete ili najavljene za ovu godinu.

Ovako Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora, u razgovoru za "Magazin Biznis" objašnjava dokle se stiglo u dijalogu između privrede, odnosno članica ovog poslovnog udruženja, i Vlade Srbije, kao i kakvi su rezultati postignuti nakon predstavljanja desete po redu Bele knjige, u oktobru 2012. godine.

Ona ističe da je najveći pomak ostvaren u oblasti poreske politike, gde je došlo do izmene značajnih poreskih zakona, a u narednom periodu očekuje da će doći do poboljšanja i kada je u pitanju njihova primena, što je jedan od najznačajnijih problema na koje FIC ukazuje.

– Kada je u pitanju opšti pravni okvir, i tu vidimo određene pomake. Započeta je analiza Zakona o privrednim društvima, razmatra se i već je napravljen određen nacrt izmena Zakona o zaštiti konkurencije, u toku je rad na izmenama regulative u vezi sa hartijama od vrednosti. Država je oformila radnu grupu za izmenu Zakona o radu i najavila da će do tih izmena doći do kraja godine, a razmatraju se i određene promene kada su u pitanju inspekcije. Time bi se, praktično, zaokružila ova četiri prioriteta.

Kako strani investitori vide napredak u smanjivanju i pojednostavljivanju birokratskih procedura?

– Ovde, na žalost, nemamo dovoljno pomaka. Imali smo dobar pozitivan signal u vezi sa parafiskalnim nametima kada je Vlada formirana i tada je najavljeno da će doći do drugog i trećeg talasa ukidanja nameta, ali to je nekako stalo. Ono što mislimo da bi bilo vrlo značajno jeste da država ponovo pokrene projekat tzv. Giljotine propisa iz 2009. godine, koji je napravio prilično dobru dijagnozu ključnih problema i administrativnih barijera. Samo je FIC dao više od 120 predloga. Mislimo da Vlada treba da osigura da se već usvojena rešenja
nađu u zakonima i počnu da se sprovode, kao i razmotri veliki broj preostalih predloga.

A kako vidite napredak u sistemskim reformama? Restrukturiranje privrede i posebno reforma javnog sektora ne napreduju planiranim i željenim tempom.

– Prethodnih šest meseci je donelo ustaljenje dijaloga i prve rezultate u donošenju novih propisa, odnosno izmene zakonske regulative. Ono što nas čeka, odnosno čemu se nadamo, jesu izmene vezane za sistemske reforme, njihovo otpočinjanje i dalje poboljšanje poslovne klime. Kada govorimo o sistemskim reformama, tu pre svega mislim na kreiranje jednog održivog okvira koji pored svega podrazumeva izmene penzijskog, zdravstvenog i sistema obrazovanja, a posebno je važan nastavak, odnosno završetak procesa privatizacije i jasno definisanje uloge države na tržištu, kao i definisanje dalje strategije u vezi sa podržavljenim preduzećima.

Glavne preporuke Bele knjige 2012, uz strukturne reforme, bile su i liberalizacija tržišta i put Srbije ka Evropskoj uniji. U kojim oblastima strani investitori najviše očekuju od otvaranja tržišta?

– Naša očekivanja, kada je u pitanju liberalizacija tržišta, nisu toliko vezana za određene oblasti, već je više reč o podizanju konkurentnosti uopšte. Svesni smo da na svim tržištima, a posebno onim poput srpskog, po veličini i nivou razvijenosti, nema konkurentnosti bez liberalizacije. Najbolji primer imamo u oblasti telekomunikacija, na tržištu mobilne telefonije, gde možemo videti efekte za ekonomiju i potrošače i društvo uopšte. FIC zagovara dalje uređenje srpskog tržišta i prihvatanje međunarodnih standarda, kako bi se podstakle nove investicije, a ne da se uvođenjem restrikcija onemogući integracija.

Koliko situacija u vezi sa evropskim integracijama Srbije utiče na poslovnu klimu? Šta bi dobijanje datuma za otvaranje pregovora sa EU značilo za potencijalne nove investicije?

– Proces evropskih integracija je izuzetno značajan za sve investitore, kako za postojeće tako i za potencijalne, jer taj proces podrazumeva uvođenje poznatijeg okruženja u kome poslujete, jasniju, predvidljiviju tržišnu utakmicu u kojoj se pravila igre znaju i liče na pravila nam nekim drugim evropskim tržištima gde kompanije već posluju. Što se tiče samog datuma, to će biti samo jedna stepenica u celom procesu, ali svaki pozitivan signal je vrlo značajan. Međutim, ono što će napraviti značajnu promenu jeste sam proces pregovora, koji podrazumeva ne samo analizu zakona, nego i procenu njihove primene i konkretnih efekata, uz jasno definisanje daljih koraka. Ovaj tehnokratski proces može da dovede do ukidanja postojećih barijera i bolje primene zakona, što jeste bolna tačka u srpskom poslovnom okruženju.

Kakav je uticaj svetske ekonomske krize na razvoj ekonomije u Srbiji i na priliv strukturu stranih direktnih investicija?

– Apsolutno je negativan, pogotovo na države u tranziciji kao što je Srbija. Prvo što smo primetili u FIC-u na početku krize bio je njen uticaj na postojeće investicije, jer smo videli da su naše članice koje su imale planove razvoja prosto stavile te projekte "na led" već 2008/9. godine. Priliv investicija je takođe drastično smanjen sa početkom krize, ali je znatno izmenjena i njihova struktura. Podaci za 2006/7. godinu pokazuju da je Srbija imala veliki broj malih investicija, malih i srednjih preduzeća, proizvodnih pogona, uslužnih centara, koje su dolazile samostalno. Sada investicije dolaze u velikim paketima, kao na primer "Fiat" i njegovi dobavljači. Mislim da bi za Srbiju dobro rešenje bio neki miks ta dva modela, jer bi s jedne strane postigli veću diversifikaciju, pa samim tim i održivost privrede, a istovremeno bi dostigli bolju cenovnu konkurentnost i manju zavisnost od uvoza.

Javna potrošnja je i dalje znatno veća od prihoda, a uz budžetski deficit raste i spoljni javni dug. Udeo investicija u BDP-u je i dalje nizak. Ima li Vlada Srbije recept za povećanje produktivnosti i smanjenje potrošnje? Šta je preporuka stranih investitora?

– Potreban je ozbiljan proces sa nizom dobro isplaniranih, koordiniranih sistemskih reformi koje dugo traju i bolne su. To je jedini recept. Dosta se govori tome da bi sistemske reforme trebalo da vrelaksiraju javnu potrošnju – to je tačno, ali takođe bi trebalo i da podignu efikasnost javne uprave, jer ako ne napravite promenu u kodu sistema, praktično niste ništa uradili. Potrebno je poboljšati i infrastrukturu i uslove za poslovanje, celokupnu poslovnu klimu. To traži vreme, aktivan politički konsenzus i posvećenost svih članova Vlade Srbije da na tim promenama suštinski rade, i to definisanjem jasnih ciljeva, aktivnosti i odgovornih za njihovo sprovođenje u jasnim vremenskim okvirima. U vreme kada je država fokusirana pre svega na rešavanje drugog velikog problema – Kosova i Metohije, pitanje je da li je moguće akumulirati dovoljno energije i pažnje za rešavanje strukturalnih pitanja. Ali, i sistemske reforme imaju vreme kada se sprovode, u prvoj polovini mandata Vlade, i taj rok polako počinje da ističe.

Među velikim makroekonomskim problemima Srbije FIC navodi i visoku stopu nezaposlenosti i najvišu stopu inflacije u Evropi. Da li se nešto promenilo u odnosu na oktobar 2012. godine?

– Inflacija je dovedena u određene mokvire, i to je dobro. Sigurno da je bolja koordinacija između Narodne banke Srbije (NBS) i Vlade Srbije donela određene rezultate. Takođe, kada je reč o industrijskoj proizvodnji vidimo da rezultati nisu loši, a i izvoz raste. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste da raste i nezaposlenost. Uzevši sve to u obzir, čini se da postoji prostor da i NBS sa svoje strane i Vlada sa svoje, razmotre postojeće mere i mogućnosti da se nešto preduzme po pitanju nezaposlenosti. U svakom slučaju, trebalo bi pažljivo pratiti makroekonomske parametre, a u tom smislu i nova misija MMF-a može imati pozitivan uticaj.

Kao stubovi razvoja i glavne oblasti za privlačenje novih investicija u Beloj knjizi 2012. navedeni su energetika, drumski saobraćaj, nekretnine i građevinarstvo, telekomunikacije i IT, i tržište rada. Koliko je preporuka u vezi sa ovim sektorima do sada uvaženo?

– Na žalost, nijedna od ovih oblasti nije pokazala neki značajan pomak u prethodnih šest meseci. U dve od navedenih – nekretnine i gradnja i tržište tržište rada, najavljene su promene. Ministarstvo građevine je najavilo novi nacrt Zakona o planiranju i izgradnji sredinom godine, a očekuju se i promene u radnom zakonodavstvu do kraja godine. Kada je u pitanju infrastruktura, najavljene su investicije u sektoru energetike. Resorno ministarstvo je podiglo predvidljivost tako što je izašlo sa mapom potencijalnih investicija, a u oblasti telekomunikacija napravljen je pomak usvajanjem akcionog plana, ali ono što vidimo kao negativno jeste ponovno odlaganje liberalizacije u okviru fiksne telefonije.

Kada smo u Beloj knjizi definisali stubove razvoja, hteli smo da ukažemo da promene u ovim oblastima mogu da imaju multiplikujući efekat na čitavu privredu. Ali, ponavljam, suštinske reforme u svim ključnim oblastima podrazumevaju jaku političku volju i veću fokusiranost Vlade na ekonomiju, i nadamo se da će do toga uskoro doći – zaključuje Ana Firtel, u razgovoru za Magazin Biznis.

OGRANIČAVANJE DISKRECIONIH PRAVA

Nova Vlada Srbije preduzela je neke konkretne akcije u borbi protiv korupcije koja je i u Beloj knjizi ocenjena kao jedna od najvećih kočnica u stvaranju zdrave tržišne privrede. Kako ocenjujete ove aktivnosti?

– Koraci koje je država preduzela otvaranjem određenih procesa jesu pozitivan signal. Međutim, korupcija je sistemski problem za čije rešavanje je potrebno imati sistemsko rešenje. Potrebno je doneti strategiju i ojačati tela koja se time bave, i to jeste značajno, ali je opet samo prvi korak. Način da se borite protiv korupcije je uvođenje mehanizama koji bi osigurali transparentan rad javne uprave, odnosno jasna pravila koja bi ograničila diskreciona prava svakog pojedinca u državnom sistemu. FIC upravo radi na tome, jer smo mi i osnovani sa ciljem da damo konkretne predloge novih zakonskih rešenja kako bi se iskorenio osnov za korupciju, a to je nekvalitetan pravni okvir.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)