Igor Bogojević, direktor kompanije "Profit Franchise services" - Velika šansa za razvoj franšiznog poslovanja u Srbiji

(Igor Bogojević)

Ako ste preduzetni i organizovani, uvek je pravo vreme da započnete franšizno poslovanje. Iako se većina ljudi žali na nedostatak novca, ipak su finansije manji problem, nego što što su to informisanost, znanje, poslovni ambijent i veličina tržišta, kaže u razgovoru za "eKapiju" Igor Bogojević, direktor "Profit Franchise services" koja posluje kao deo "Profit System"-a.

U pitanju je poljska kompanija, prisutna od 1998. godine, a koja je do danas sarađivala sa više od 600 franšiznih sistema. Kao konsultantska firma, "Profit System" je specijalizovan za pružanje usluga iz oblasti franšizinga u centralnoj i istočnoj Evropi (posebno u Srbiji, Poljskoj, Ukrajini, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji). Između ostalog, bave se kreiranjem franšize, podrškom u pokretanju franšiza i regrutacijom primalaca.

Izdavač su magazina o franšizingu u Češkoj (Vlastní firma FRANCHISING), Poljskoj (Wlasny Biznes FRANCHISING) i Ukrajini (Idei Biznesa Franchising) i Internet portala o franšizingu u Srbiji (Franchising.sr), Hrvatskoj (Franchising.hr), Češkoj (Franchising.cz), Mađarskoj (Franchising.hu), Poljskoj (Franchising.pl), Rumuniji (Franchising.info.ro) i Ukrajini (Franchising.ua).

eKapija: Da li Vaša odluka da započnete poslovanje u Srbiji, znači da je ovdašnje tržište perspektivno u pogledu razvoja franšizinga?

- Sigurno je da potencijal tržišta postoji, postoji čak i delimična tradicija, ali od toga kako će svi akteri ovog vida poslovanja prepoznati, koristiti i angažovati taj potencijal zavisiće razvoj tržišta franšizinga. Moje prepoznavanje tog potencijala možete jednostavno smatrati ličnim viđenjem, ali je mnogo uverljivija procena i odluka naših partnera iz Poljske – Profit System – da uđe na ovo tržište. Jer, pored činjenice da je reč o najuspešnijem sistemu specijalizovanom za oblast franšiznog poslovanja u centralnoj i istočnoj Evropi, posebnu težinu njihovom iskazu najviše daje iskustvo koje poseduju upravo na tržištima koja su najsličnija našem – u zemljama koje su nam ne samo mentalitetski slične, već su tranziciju ili nedavno okončale, ili su baš kao i mi, sa manje ili više uspeha i dalje duboko u tranziciji.

Posmatrano sa tih pozicija – perspektiva postoji, a nemamo ni sumnji po pitanju ishoda upravo zato što su baš sve zemlje centralne Evrope prošle manje ili više slične stadijume u razvoju. Ipak, zbog svima poznatih lokalnih specifičnosti i nedostatka informacija, teško je proceniti dinamiku tog razvoja. Mi smo na ovo tržište u svakom slučaju došli sa idejom da doprinesemo što bržem razvoju franšizinga i ponudimo ne samo usluge već, pre svega, iskustvo i informacije.

eKapija: Da li je sad pravo vreme za franšizno poslovanje?

- Jeste, i uvek jeste ako ste preduzetni i organizovani. Činjenica da već sada ima nekoliko svetlih primera u Srbiji i regionu potvrđuje i to da je svako vreme – ono pravo. Naravno, uz određene preduslove. Generalno gledano brzina reagovanja je jednako važna kao i procena trenutka za ulazak u posao, a oba ova činioca se zapravo temelje na informacijama o ambijentu u kome će se posao odvijati. A to je ono čega ovde nema dovoljno.

Namerno ne pominjem aspekte finansija, krize ili aktuelnog političkog momenta, koji su ovde konstantno problem.

eKapija: Svakodnevno ste u kontaktu sa ljudima koji su nosioci franšiza ili razvijaju sopstvenu franšiznu mrežu. Koji su najveći problemi u toj oblasti koje ste do sada identifikovali?

- Informisanost, znanje i posvećenost. Za njima slede poslovni ambijent i veličina tržišta, pa tek onda – finansije. Tržišni akteri bi se, međutim, izjasnili da su upravo država odnosno ambijent i finansije ključni problemi sa kojima se suočavaju.

Pod informacijama podrazumevam najpre one upotrebljive podatke koji bi trebalo da opišu aktuelno stanje i trendove na tržištu i samim tim usmeravaju aktere, ali i one naknadne, "follow-up" informacije o daljem toku razvoja nekog posla. To su tzv. "priče o uspesima", odnosno informacije o uspešnim sistemima, koji bi ostalim akterima mogli da postanu primer, ilustracija ili čak poželjan model. Za nedostatak prvog tipa informacija jeste kriva i država, ali nimalo ne manjka ni odgovornosti nas, konzumenata tih informacija, i - medija. Slično je i sa edukacijom – znanje i sistemski i pojedinačno manjka. Malo je praktičnih i konkretnih priča i materijala o franšizingu, što uz premalo ili nimalo obrazovanja, seminara, konferencija i obuka, uz apsolutno nedovoljno literature ili tekstova u medijima – dovodi do jako niskog nivoa edukovanosti. Zato ljudi ovde prečesto imaju iskrivljenu sliku o franšizingu.

Posvećenost je, takođe, problematična. Ali, mislim da i tu postoje dva nivoa problema – lične i sistemske prirode. Mimo ličnog, prečesto su ovde preduzetnici bivali prinuđeni da zarad pukog preživljavanja pribegnu kratkoročnim i "lukrativnim" poslovnim rešenjima. A to za franšizing nije dobro: franšizing traži upornost, uređenost i kontinuitet, a sve to, opet, iziskuje vremena i dosta uloženog rada, uz pretpostavku stabilnosti poslovnog okruženja. Ovde je posvećenost ugrožena i "primamljivošću" javnog sektora – preduzetan ili vredan čovek stremi efikasnoj alokaciji svih resursa, a pre svega sopstvenih, i on jednostavnom analizom dolazi do zaključka da je manje isplativo biti preduzetnik ili zaposlen kod preduzetnika ("privatnika", kako se to ovde i dalje često govori). Time se smanjuje prostor i motivisanost za preduzetništvo, pa samim tim i franšizing kao jedan od najefikasnijih poslovnih modela.

Problem poslovnog okruženja je ovde već dosta razmatran. Meni se čini da se ipak lagano menja – pre ili kasnije, ovdašnji ambijent će biti dobrim delom usklađen sa ostatkom Evrope. Možda sporije nego što želimo, ali se ipak menja. A time će se, tim integrativnim procesima koji donose i promenu ambijenta - i jedino time - dobiti i "veličina tržišta". Neverovatno je važno da naši preduzetnici imaju veće tržište. Ovde je nekada postojalo, i kada ga ponovo budemo imali – to će naročito biti stimulans za strane franšizne sisteme da ovde dođu brže. A time i uzor pa i konkurentni motiv za domaće sisteme. Mislim da se sve to, uz manje ili veće zastoje, kreće u dobrom pravcu.

Konačno, problem finansiranja kao opšte mesto ili "stara rana". Što se toga tiče, ubeđen sam da će talas prethodno pomenutih promena najpre doneti benefite upravo franšiznim, pa tek onda i ostalim poslovnim sistemima, jer u većini evropskih zemalja franšizni sistemi imaju bolji status kod finansiranja od ostatka privrede.

eKapija: Portal franchising.rs je regionalnog karaktera. Koliko su tržišta u regionu slična na polju franšizinga i preduzetništva, budući da Hrvatska ulazi u EU, Srbija i Makedonija imaju status kandidata, a Crna Gora je otpočela pregovore sa EU što je, takođe, parametar i za biznis?

- Najprostije rečeno – veoma slična! Većina razlika je upravo posledica talasa promena koje stižu sa procesima integracije – kako se koja zemlja približi EU tako dolaze poboljšanja u poslovnom ambijentu i poslovnom okruženju, prvo u regulatornom i smislu raspoložive veličine tržišta. Ali ostaju ostali ključni problemi – baš kao i ovde - informisanost, edukovanosti i posvećenost. Zato realizacija preduzetničke inicijative ili, pak, nastupa stranog sistema, u ovom regionu još uvek zahteva daleko više energije, poznavanja specifičnosti i pravila svakog od tržišta ponaosob, no što je to normalno. Razlike su, rekao bih, i dalje na istom nivou kao i u prošlosti, kada smo funkcionisali kao jedinstveno tržište.

eKapija: Da li Vam je cilj da i one koji nisu preduzetni podstaknete da to postanu?

- Da, ali samo ako su istinski preduzetni i spremni na izazove koje preduzetništvo inače nosi sa sobom. Posebno u poslovnom ambijentu kakav danas mi ovde imamo, u kome plodovi i nagrade za preduzetnički duh i pristup često ni izbliza nisu izjednačeni sa rizicima i uloženim resursima na tasu racionalnog donošenja takve odluke. O tome govorim i iz ličnog iskustva. Na kraju, zato i mislim da razvijeni franšizni koncepti umnogome mogu da olakšaju i pomognu pojedincima da sami izaberu način na koji mogu da se ostvare kao preduzetnici. Ali samo da pomognu, jer, garancije za uspeh u poslu po tržišnim i legalnim principima – prosto ne postoje.

Mi ćemo svakako preduzetništvo podržati, ali je ključ da se ambijent ovde pomeri ka takvom da ovde preduzetništvo ne bude sistemski "sasečeno" već, naprotiv, stimulisano.

Jelena Đelić