Nemanja Vuković, dobitnik nagrade kompanije "Novosti" za arhitekturu - Vagoni kao pokretne bašte

(Nemanja Vuković)

Među 63 studentska rada prispela na autorski konkurs za arhitekturu kompanije "Novosti" izdvojio se, po oceni stručnog žirija, projekat Nemanje Vukovića. Dvadesetpetogodišnji student završne godine mastera na arhitekturi, rođen u Banjaluci, projektovao je poslovni objekat sa restoranom u prizemlju na uglu Takovske i Ulice Draže Pavlovića.

- Ovo je prvi studentski konkurs na kome sam nešto dobio - kaže Nemanja u razgovoru za "Novosti".

Jedino strukovno priznanje koje ima je prva nagrada za uređenje trga u Trsteniku, a dobio ga je kao član tima na čelu sa profesorkom Aleksandrom Đukić.

- Nisam očekivao nagradu "Novosti". Nisam se nadao zato što je po obimu objekat nešto manji od ostalih. Ipak, pošto je projekat bio završen, odlučio sam da se oprobam.

Kako ste odabrali da radite projekat za tu lokaciju?

- Imao sam zadatu temu, a forma zgrade je nastala tokom konsultacija sa profesorkom Lidijom Đokić. Projekat sam radio skoro tri meseca. Zgrada je nastala kao odgovor na samu lokaciju, to jest urbanističke i arhitektonske karakteristike neposrednog okruženja. Zakošene ivice otvaraju vizure i navode korisnike Ulice Draže Pavlovića ka zelenilu i ambijentu Botaničke bašte. Želeo sam da ostavim otvorenu slobodnu površinu za okupljanje.

Kako ste došli do efektnog likovnog rešenja za fasadu?

- Dvostruka fasada mnogo utiče na likovni izraz. Ti paneli umanjuju negativna dejstva od ulice, smanjuju buku i omogućavaju neometan rad u poslovnom delu, a ujedno vertikalni pomični paneli doprinose dinamici forme same zgrade.

(Poslovni objekat koji je projektovao Vuković)

Očekujete li da će nagrađeni projekat biti izveden?

- Ne verujem. Ta lokacija je atraktivna. Sad se tu nalazi ruinirana prizemna zgrada i verovatno će se tu nešto graditi, ali ne po ovom projektu. Realizacija sistema duplih fasada je prilično skupa, a zgrada nema ni mnogo kvadrata, što je potpuno ekonomski neisplativo. Investitor bi sa više etaža dobio mnogo više kvadrata.

Budući da ste pri kraju studija, očekujeti li da će vam nagrada "Novosti" otvoriti vrata nekog projektnog biroa?

- Nagrada znači dosta. Za početak, upisaću je u svoju radnu biografiju, kao nagradu koja može da me preporuči. Nas mlade arhitekte samo mogu da razlikuju na osnovu radnog iskustva, nagrada i konkursa na kojima smo učestvovali. Biću pre onih studenata koji nisu osvojili nagrade.

Kriza je uticala da se sve manje gradi. Ima li perspektive za mladog arhitektu koji tek počinje karijeru?

- Ima perspektive, ali se vrata arhitektonskih biroa za nas teško otvaraju. Ako ove godine diplomira 250 studenata, arhitektonskim biroima sigurno neće biti potrebno toliko projektanata. Sa ovom nagradom verovatno imam veće šanse da se zaposlim nego ostale kolege.

Planirate li da po završetku studija ostanete u Beogradu ili se vraćate u Banjaluku?

- Probaću da se zaposlim ovde, ako ne uspem, vratiću se kući.

Inostranstvo?

- I o tome sam razmišljao. Međutim, niko neće da primi studenta bez iskustva, a i da bi aplicirao za posao u inostranstvu jedan od uslova je da otputuješ u tu zemlju i uživo pregovaraš sa poslodavcem.

Koji biste posao voleli da dobijete?

- Beograd ima dosta atraktivnih lokacija. Tema mog diplomskog rada je jedno područje na Dorćolu. Iza Dunavskog keja nalazi se jedan zapušten pojas sa železničkom infrastrukturom koja se ne koristi. To je jedna od lokacija kojoj bi dobro došla neka intervencija.

Šta vi predlažete?

- Moja početna ideja je da se iskoristi železnička infrastruktura. Vagoni bi bili pokretne bašte za stanovnike okružujućih blokova, a mogli bi da se, na primer, iskoriste stari tramvaji i da se pretvore u kafe-barove. Reciklaža je uvek finansijski isplativa. Ne bi bilo loše da se tu sagradi i neka nova zgrada. Ti hibridni objekti najlakše zažive, a potencijali lokacije su takvi da ona može da se koristi 24 sata.

UZORI

Ko su vaši uzori u arhitekturi?

- Najviše mi se dopada izraz starog japanskog arhitekte Tadaoa Andoa. Pomalo je minimalistički, a u prvom planu i u enterijeru i u eksterijeru su beton i svetlosni efekti. Njegov likovni izraz je jedan od najboljih, po mom uverenju. Imam uzore i među domaćim arhitektama, pre svih to su profesori Miodrag Mirkov, Branislav Mitrović i Dejan Ivković. Oni i pored loše finansijske situacije na neki način uspevaju da budu u rangu inostranih arhitekata koji potiču iz bogatijih zemalja. To govori da nisu potrebna velika sredstva, već da se ono sa čim se raspolaže na pravi način upotrebi.

SARADNIK

Poslednjih mesec dana sam radio kao saradnik na adaptaciji "Kuće ljudskih prava" u Kneza Miloša, koja bi trebalo da se izvede. Za "Kuću" smo uradili projekat adaptacije enterijera.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 27.3.2013.)