Boris Podrecca, arhitekta - Gradim kao da pišem roman

Boris Podreka (Foto: YouTube/screenshot)

Ovaj rođeni Beograđanin, odrastao u Trstu, na studije je svojevremeno otišao u Beč, ali do arhitekture dolazi tek preko studija vajarstva kod čuvenog Votrube. U mladosti profesionalni fudbaler, danas se žali na prelome koje je tada zaradio, ali ne krije zadovoljstvo što je konačno - u 72. godini ostavio autorski trag u rodnom gradu.

Boris Podreka trenutno radi na osam velikih projekata u osam evropskih zemalja. Upravo je završio Muzej porcelana u Francuskoj, a na konkursu za kompleks od tri i po hektara u Bolcanu "potukao" je i Zahu Hadid i Libeskinda!

Osim što ste bezmalo poklonili Beogradu projekat za Muzej nauke i tehnike, ovo vam je prvo zdanje u rodnom gradu?

- Ne znam šta se događa sa Muzejom, na izvestan način sam povređen, jer u vezi s tim projektom niko odavde sa mnom ne komunicira. Znam da nema novaca, ali muk koji je usledio nije logičan.

Hotel i poslovna zgrada "Falkensteiner" koje ste projektovali potpuno se razlikuju?

- To je, zapravo dualizam koji ja prepoznajem kao karakteristiku Beograda. On ima i Savu i Dunav. Stari deo grada i Novi Beograd, haos i red... Tako je poslovna zgrada viša, dostojanstvenija, stroža, poput izbrijanog elegantnog gospodina, a hotel je niži i sa fasadom oživljenom prozorima je poput koketne erotizovane dame.

Koliko ste bili angažovani oko ovog posla?

- Projektovanje je trajalo oko godinu i po dana, a hotel i poslovni objekat su zidale ovdašnje firme. Ali s njima nisam bio zadovoljan, teško je s njima raditi. Najpre se dogovorite s jednom firmom oko određenih poslova, a onda se ispostavi da neki političar zida nešto na Zlatiboru, pa onaj ko je najbolji odlazi na Zlatibor, a mi moramo da se snalazimo. Sve je neorganizovano. A, nekad su ovde postojale velike, moćne firme koje su odlično radile, držale se dogovorenog. Šteta...

Kakav je vaš odnos sa investitorima?

- Dijalektičan. Mi se volimo i mrzimo. Investitor zahteva određen broj kvadrata, ako je u pitanju hotel sa četiri ili pet zvezdica, ostalo je meni prepušteno. Kompromis je, naravno, nužan. I brak je kompromis. Ali sve ima svoju meru - mora biti podnošljiv i etičan. Ne prihvatam svaku narudžbinu i moglo bi se reći da onoliko koliko prihvatim, toliko i odbijem.

U enterijeru hotela primećuje se i svedena vrsta ornamenta, elegantna, nenametljiva?

- Reč je o novom otkriću ornamenta u arhitekturi. Ornament se više ne tumači u duhu Losove teorije da je to nešto što čoveka zabavlja, ali predstavlja svojevrstan brend koji stiže sa Istoka i treba da očara.

Prošlo je vreme minimalizma?

- Ne podnosim te stilske odrednice. Ako neko kaže da Podreka ima stil, ja kažem - Podreka nema stil! Meni je važna mentalna estetika. Radim kontekstualno. Govorim sedam jezika, nemam jednu mamu - imam ih sedam. Moj horizont je širi, nije nacionalan. Drugačije ću raditi i radim u Pragu, drugačije u Beču, drugačije u Veneciji. Razlikujem mirise gradova, njihovu aromu, poznajem njihove pisce, duh mesta...

Ne volim stil i moja poetika je poetika različitosti. Ja nikad nisam kao Libeskin ili Zaha Hadid u prvom planu. Ja sam uvek iza i mene u raznim gradovima otkrivaju dobri poznavaoci arhitekture. Moderni sam arhitekta koji iz određenog ambijenta "isisa" istorijsku priču, ljude... Kad gradim, ja pišem roman!

Projekat Hadidove ispod Kalemegdana zaista ne prepoznaje ovu atraktivnu lokaciju...

- Neću da kritikujem. Na tom projektu sam ja radio, ali utrpati sto hiljada kvadratnih metara kako je investitor zamislio bila je prava ludost. Ja sam to zamislio kao evropsku, blokovsku arhitekturu na kojoj bi radilo više arhitekata. Dakle, ne mogu da radim globalizovanu arhitekturu. Ono što je u Šangaju ne može biti isto tako i u Beogradu!

Beograd nije monocentričan i taj dualizam treba prepoznavati. Grad nije mutav, treba čuti ono što on priča. To treba osetiti stomakom jer razum nije dovoljan. Treba pitati Beograd: hoćeš li i ti da budeš globalizovan ili da budeš prepoznatljiv po svojim adutima?

ARHITEKTURA

- Adolf Los je govorio da je arhitekt zapravo zidar koji je učio latinski. Ne radi se samo o sreći tvog oka, već se ide u dubinu, u razumevanje problema. Globalizovana arhitektura poput one Libeskinda i Zahe Hadid atraktivna je za oko i moguća na svakom mestu.

NOVI RADOVI

- Poslednjih godina posebno mi je važna muskulatura kuće. Najznačajniji mi je onaj momenat napetosti tik pre nego sportista hitne disk. Tenzija! Što sam stariji to je prisutnije ono što sam pokupio kao vajar u mladosti.

DOBROVIĆEVA ZDANjA

- Ravnodušnost prema Dobrovićevim zdanjima u Beogradu je skandal. Kad sam bio u Losovoj kući, video sam i knjigu gostiju za njegov 60. rođendan. Tu je, među velikim evropskim arhitektama, bio upisan i Nikola Dobrović. Posle sam ga upoznao, ali nismo dugo razovarali. Već je patio od snažnih glavobolja i primio me ležeći sa mokrim peškirom preko čela, tada smo pričali baš o tim zgradama. Imam sve njegove knjige. On je jedan od najvažnijih arhitekata srpske moderne.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 22.03.2013.)