Nemanja Antić, direktor kompanije "Advanced Products Group" - Za korak ispred

Nemanja Antić (Foto: Predrag Novakovič)

Nemanja B. Antić, direktor kompanije "Advanced Products Group "iz Beograda govori za novembrasko izdanje magazina "Profit".

Gospodine Antiću, gde ste rođeni, odrasli, školovali se?

- Rođen sam u Sarajevu 1982. godine. Najveći deo odrastanja sam proveo upravo ovde, u Beogradu, gde sam završio osnovnu školu, Matematičku gimnaziju, Ekonomski fakultet i odslužio vojsku. Posle toga, završio sam i MBA studije na Šefildskom Univerzitetu iz Velike Britanije. Takođe, licencirani sam broker ispred Komisije za hartije od vrednosti, investicioni savetnik i portfolio menadžer. Sve ovo zajedno je bio izuzetno naporan, fizički, psihički i finansijski, desetogodišnji period školovanja i edukovanja.

Kako je tekao put Vaše karijere?

- Malo ja imam godina da bih pričao o velikoj karijeri, ali po završetku prvog fakulteta, ubrzo sam se zaposlio u jednoj domaćoj modnoj kući, zatim sam radio kao konsultant, a potom sam prešao u Ministarstvo ekonomije i Agenciju za privatizaciju, gde sam radio nekoliko godina na privatizacijama preduzeća, aukcijama, tenderima i likvidacijama preduzeća...

Potom sam prešao u lični privatni sektor i preduzetništvo i osnovao dve firme, za konsalting i trgovinu, jer tada smo već bili u drugoj godini svetske krize, te je bilo nužno proaktivnije nastupiti i sa poslom i sa životom uopšte.

Čime se bavi Vaša kompanija?

- Naša firma se bavi proizvodnjom i distribucijom namenske i zaštitne odeće i opreme. Opremamo policijske i vojne jedinice, komunalna preduzeća, opštinske uprave, državne organe, security firme u zemlji i regionu.

Na ovaj način smo želeli da se u to uključimo. Na ovogodišnjem Sajmu bezbednosti, na kome smo učestvovali i bili izuzetno posećeni od strane pojedinaca i firmi, te predstavnika države i raznih ministarstava, prezentovali smo proizvode dva prestižna brenda, čije proizvode naša firma distribuira kao generalni zastupnik – "Pentagon" brend (proizvođač taktičke odeće i opreme iz Evrope) i YDS brend (najveći evropski proizvođač vojnih, policijskih čizama i obuće a specijalne namene). Takođe, u ponudi smo imali i specijalizovane opasače sa futrolama YM brenda.

Kombinacijom znanja, novih informacija i aplikacija i konstantnim testiranjem opreme, održava se stalna uposlenost razvojnog tima firme. Na taj način se domaćem i stranom tržištu nude superiorna rešenja, na zahteve savremenih bezbednosnih izazova.

Na koji način ste organizovali poslovanje u svojoj firmi?

- Od osnivanja, pa sve do sada, stalno smo se širili i usavršavali, kao kompanija i kao ljudi.

Danas, poslujemo kao firma sa više zavisnih preduzeća u svom sastavu. To su naše proizvodnje i profitni centri i naša zavisna preduzeća. Na ovaj način smo uspeli da dislociramo proizvodnju i izvan granica naše zemlje, a takođe, uspeli smo da svu moguću dobit prenesemo u Srbiju i platimo ovde poreze našim građanima, jer smatramo da je to veoma bitno.

Izvan toga, naši zaposleni su ljudi sa posebnim tehničkim i taktičkim znanjima, kao i relevantnim iskustvom iz državnih razvojnih centara o proizvodima, materijalima i sirovinama koje koristimo. Na taj način imamo prave stručnjake i u prodaji i u proizvodnji, dizajnu i modeliranju proizvoda, kao i u finansijama.

Takođe, u firmi postoji nekoliko menadžera i ljudi, koji imaju sva prava na potpisivanje ugovora, zaključivanje poslova, prava na predstavljanje firme i pravo pregovaranja sa klijentima. Ovime smo uspeli da izvršimo podelu menadžment poslova i smanjimo opterećenje sa određenih ljudi unutar firme. Za sada, naša strategija pokazuje kontinuirane rezultate.

Kakve planove imate za svoju firmu?

- U organizacionom smislu, u narednom periodu planiramo jedan klasični merdžer, odnosno spajanje, uz pripajanje sa drugim pravnim licem. Na taj način ćemo da udružimo dve firme, spojićemo se sa većom firmom, a zadržati naš menadžment, znanja i ključne resurse i tako pojačati naše pozicije na tržištu, omogućiti sebi veće poslove, više klijenata, veće klijente, bolje izvore finansiranja.

Kao veća firma, imaćemo i bolju pregovaračku poziciju u odnosu na konkurenciju i imaćemo bolju pregovaračku poziciju sa državom. Imaćemo mogućnosti da izdvojimo više sredstava za marketing.

Takođe, brzim razvojem, konstantnim ulaganjima novca i znanja, ali i iskustva naših saradnika i oslanjanjem na nekoliko različitih industrija - kompozitnu, tekstilnu, gumarsku
i industriju plastike i kompozita, planiramo da proširimo asortiman naših proizvoda, osvojimo još neka zastupništva, a sami tim, razvijemo još neka rešenja za proizvode koji već postoje na tržištu.

U najavi imamo i otvaranje nekoliko shopova, odnosno maloprodajnih objekata po Beogradu, to je plan i želja svih nas. Na ovaj način bismo bili prepoznatljiviji na tržištu i stigli bismo do nekih udaljenih potrošača.

Na koji način iskustvo i obrazovanje, stečeno u inostranstvu, primenjujete sada u radu svoje firme, u Srbiji? Da li je uopšte to znanje primenjivo ovde?

- Primena znanja uvek zavisi i od samog znanja i od onoga ko ga primenjuje.

Izvesna saznanja iz inostranstva je moguće primeniti kod nas, ali samo ako je firma koju vodite uistinu organizovana, recimo ako ste organizovani kao strane korporacije, po korporativnim načelima i principima.

Znači, primenjujemo posebne finansijske analize za praćenje i procene našeg internog
poslovanja i koristimo diskontovanu cash flow metodu, koja nam omogućava da sagledamo gde smo u finansijskom smislu. Držim do toga da je ovo sam osnov finansijske analize našeg posla.

Takođe, u samoj firmi koristimo koncept korporativne etike u odnosu sa kupcima, klijentima i zaposlenima i, na taj način, pokušavamo da kompromisima uvek iznalazimo povoljnija rešenja, a u interesu zajedničke budućnosti. Jer nije sreća para puna vreća, već zadovoljan kupac, bio on firma ili pojedinac. Dakle, težimo potpunom zadovoljenju potreba kupaca.

Po Vašem mišljenju, kakva je trenutna situacija na srpskom tržištu, kada su vaši proizvodi u pitanju?

- Trenutno imamo nekoliko programa obuće, namenjenih vojnim i policijskim snagama, kao i obuću za security firme i specijalne namene (vatrogasci, motoristi i lovačka oprema itd): jakne, kombinezone, uniforme i odeću sa mnogobrojnim karakteristikama, koje odgovaraju modernim zahtevima termoregulacije, vodonepropusnosti, dišljivosti, otpornosti na razne hemikalije i uticaje, opasače i futrole za razne namene, balistička rešenja, taktičku opremu i dodatke za najrazličitije namene: štitnike, remenike, rukavice, rančeve, torbe...

U našem sektoru poslovanja, situacija je šarolika sa aspekta veličine firmi koje posluju, pa do toga šta nude, a što i jeste prilika, jer postoje kupci i za proizvode vrhunskog kvaliteta, te kupci za proizvode od jeftinijih materijala i sirovina. Lično, mislim da ima mesta za sve te firme i proizvođače.

Ali ono što me brine jeste neprimenjivanje svetskih trendova u nekim industrijama, koje mi pokrivamo u našoj zemlji - često ne možemo da prodamo odličan proizvod iz USA ili EU, jer ovde još nismo prešli na taj proizvod, pa smo u nekim slučajevima ispred tržišta, ali ispod profita.

Šta ste novo od proizvoda ove godine ponudili svojim potrošačima? Dali je srpsko tržište dovoljno otvoreno za nove proizvode?

- Ove godine je potpuni hit u našem robnom asortimanu paleta proizvoda YSD Brenda, kao najvećeg evropskog proizvođača čizama, vojnih, policijskih, tehničkih i taktičkih. Na ovaj način smo domaćem tržištu ponudili ozbiljnu opciju čizama najvišeg kvaliteta, vrhunskog dizajna i povoljne cene.

YDS koristi poslednje i vrhunske tehnologije u izradi svojih čizama i cipela, a to su: Gore-tex nepropusna koža koja vas održava suvim, Cordura - posebno otporna i izdržljiva tkanina, Coolmax smanjuje znojenje, Vibram neklizajući đonovi, ni po vodi, ni po uljima, L-protection za povećanu udobnost, DDR koža dvostrukegustine za veću udobnost. Sa YDS, ostalim brendovima i našim proizvodima pokušavamo da ostanemo na tržištu.

Domaće tržište je onoliko otvoreno koliko uspete da ga razumete, uvidite šanse, preživite na njemu jednu godinu za drugom, te na samom kraju, ako i vi preživite i ako nekoga još nađete da je preživeo, te da i dalje želi da kupi od vas, potpuno fascinirate vašim proizvodom ili uslugom. U tom smislu, tržišni cilj jeste dostupan, ali nekada i toliko nemoguć, da se uspeh na tržištu meri čistom srećom.

Da li je i na koji način svetska ekonomska kriza uticala na vaše poslovanje u Srbiji?

- Itekako, to je kao kiša. Svi pokisnu, neki više, neki još više, a neki se i okliznu. Pogođeni smo krizom, jer su nam smanjene mogućnosti za finansiranje našeg tekućeg i dugoročnog poslovanja, što je, u osnovi, ključno za kontinuirano poslovanje.

Platežna moć naših klijenata je ili nestala ili je umanjena, a još se nisu formirali novi entiteti, koji bi mogli da nadomeste posledice krize i nestajanje nekih preduzeća sa tržišne scene. Redovno pratimo državnu statistiku i radujemo se svakom novoosnovanom preduzeću u zemlji.

Pošto radimo i sa državom i lokalnim samoupravama, opštinama, državnim agencijama, svi njihovi budžeti su znatno smanjeni i redukovani, malo zbog nas, a malo i zbog MMFa, kao i zbog raznih ušteda u državnom budžetu, te je posledično tome fond robe i usluga, koje sada naša država kupuje, manji nego ranije, a to je, svakako, pogodilo privatni sektor i naše poslovanje. Svakako, to je pogodilo sva privredna društva u zemlji i ne osećamo se nimalo posebnimazbog toga. Bitno je napomenuti da mi ulazimo i u poslovnu 2013. godinu sa mnogo poslovnih planova i ciljeva.

Možete li srpsko tržište da uporedite sa tržištima u okruženju, pa i šire, u Evropi?

- To vam je kao rvanje sa Grizlijem. Nemaš ni kandže, ni zube, ni masu za tako nešto. A moraš to. Mi smo populacija od svega 7 miliona stanovnika, a na tako malom tržištu je teško sprovesti veću tržišnu strategiju, jer čim pređete u drugu državu, mora i druga strategija da se pravi, primenjuje i kastomizuje, tj. prilagođava lokalnim prilikama na tržištu.

U ovom smislu se teško možemo porediti sa evropskim firmama, koje prave svoje poslovne planove i budžete na mnogo većem tržištu, kakvo jeste Evropa, Rusija ili Amerika. Mada, moram da vam priznam da se jedan deo naše kompanije bavi detaljnim istraživanjem inostranih, većih tržišta, ispitivanjem navika njihovih potrošača, a koji su svi naši potencijalni kupci.

Naša je poslovna želja da povećamo izvoz proizvoda i usluga iz Srbije i pomognemo zemlji koliko možemo.

Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi sa kojima se Vaša kompanija susreće i na koji način ih prevazilazite?

- Ako uvozimo robu, onda carinska procedura traje duže, treba prevesti dokumentaciju, ocariniti je, često po različitim stopama carinjenja i to za istu robu. Kratko radno vreme carinske službe, kojoj moramo da izlazimo često u susret po raznim osnovama.

Ako proizvodimo robu, onda treba zadovoljiti izvesne lokalne standarde, koji nemaju nikakvu tržišnu primenu, već postoje sami za sebe. Kao oaza, koja se ne nalazi nigde, a moraš negde da je staviš. Plasman proizvoda sada, u krizi, je malo otežan, naši klijenti i dalje kupuju, ali to rade manje i biraju proizvode nižeg kvaliteta, jer je i cena niža, pa time sebi prave uštedu na ceni.

Zatim, imamo problema i u naplati, kada često dolazimo u spor sa dužnicima, čak i na sudu, da bismo zaštitili svoj interes po ugovoru. Domaće zakonodavstvo i dalje štiti dužnika potpuno bespravno, pri tome, sama država nama je najveći dužnik. A mi uredno plaćamo PDV, poreze i doprinose, porez na dobit koju pravimo u firmi, porez na dividende...

Sve ovo prevazilazimo jednim zaokruženim poslovnim procesom i sistemom, gde imamo mogućnost da istrpimo određene gubitke, nenaplaćena potraživanja, pad tražnje... Za sve ovo izborili smo se kvalitetom i teškim radom. Naravno, imali smo i sreće.

Takođe, da bismo se izborili sa ovime, dosta smo i svog ličnog novca uložili u poslovanje firme i izložili se dodatno poslovnom riziku, ali takav je poslovni
život nekada. Dobiješ samo ono što daš.

Da li, po Vašem mišljenju, naša država ima dovoljno razumevanja za mala i srednja preduzeća? Šta bi tu, eventualno, trebalo promeniti i poboljšati?

- Da li mogu da dobijem još jednu stranu?

Mala i srednja preduzeća u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, postoje da bi ih država oporezivala, "šišala" raznim parafiskalnim, nemoralnim, nenormalnim i paranormalnim nametima. Razne firmarine, drumarine, ramparine, pretplate, fiskalne kase i kese, trostruko oporezivanje, sve su to stalni problemi malih i srednjih preduzeća.

Nemogućnost zapošljavanja novih radnika po povoljnijim uslovima u MSP sektoru nam ne daje mnogo prostora za razvoj kadrova. Prosek plata u državnom sektoru je veći nego u privatnom, što je potpuno nepravedno, a u izvesnom smislu je i besmisleno, makar iz razloga što privatni sektor skoro u potpunosti finansira državu kroz ove, gore pomenute, "politike".

Nikakve poreske olakšice na dobit nemamo, a ne moram da vam pričam koliko je teško doći do te dobiti. Znači, mi nemamo nikakve stimulacije na putu do sticanja dobiti, što je najteži put u sektoru MSP. Izuzetno otežano osnivanje malih preduzeća, desetine formulara, istih samo sa drugim žigom, pisani latinicom ili ćirilicom. Razni izvodi iz APR, Poreske, banke, a sve se plaća više puta i overava na više mesta.

Skoro je nikakva pomoć države na planu finansiranja projekata malih i srednjih preduzeća. Banke su okrenule leđa, jer država za taj deo privrede ne daje skoro nikakve garancije, pa same banke neće da rizikuju, kad već ni država neće. Dakle, ima mnogo stvari koje treba poboljšati u sektoru MSP.

Na koji način plasirate svoje proizvode na tržište?

- Kao kada igrate belu ukrštenicu. Znači, na sve načine, od tenderske prodaje proizvoda, putem javnih nabavki koje redovno pratimo, uz uslov da ispunjavamo sve tenderske uslove i kriterijume, javljamo se na tender sa referencama. Dalje, do prodaje naših proizvoda, robe i usluga drugim biznisima, recimo security firmama (koje su u razvoju i koje tek čekaju novi zakon o zaštiti i bezbednosti), a kojima smo omogućili da se kod nas opreme u potpunosti i na jednom mestu.Mislim da smo za taj sektor dosta uradili.

Pojedincima, fizičkim licima, omogućili smo zamene proizvoda, za slučaj da su dobili veći ili
manji broj ili u drugoj boji. Društvena odgovornost je sastavni deo svake kompanije, koja je okrenuta savremenom poslovanju.

Na koji način je Vaša firma društveno odgovorna?

- Brendovi koje zastupamo, YDS pre svih, primenjuju najsavremenije tehnologije i imaju sve potrebne ISO standarde u proizvodnji svojih proizvoda, te na takav način mi promovišemo i društvenu odgovornost, jer zastupamo takve robne marke.

Neretko učestvujemo na humanitarnim priredbama i turnirima, čak i kao donatori. Zapošljavamo i mlade i starije i trudnice, ne pravimo nikakve izuzetke. Plaćamo poreze. Mi smo jedna društveno odgovorna firma.

Kada biste bili u mogućnosti, da li biste i šta promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

- Huh... Ovo rasuđivanje unazad je uvek najteže pitanje… U načelu, trebalo je da upišem medicinu ili elektrotehniku u edukativnom smislu. A poslovno,možda sam prerano ušao u realni privatni sektor. Na kraju, iz tesne kože se teško može napolje. Možda je najbolje okrenuti se stvarima koje možete.

Da li mislite da ponekad donesete i neku pogrešnu odluku u poslu? Na koji način rešavate takve situacije? Imate li savetnike?

- Naravno, samo ne ponekada, već malo češće, a to rešavamo tako što ili ja pokušam još jednom da popravim svoju grešku, pa ako ne ide, onda neko bolji od meneu firmi uskače u pomoć, jer ja sam ovde samo direktor, nisam ni najbolji, ni najpametniji i to svi znamo.

U kojoj meri je, po Vašem mišljenju, posao menadžera stresan? Na koji način uspevateda prevaziđete svakodnevni stres?

- U Beogradu je dovoljno i da niste zaposleni, a da imate poslovni stres. Zaposleni imaju stres, jer su čuli da on postoji ako si zaposlen, a menadžeri o njemu ne diskutuju mnogo.
Lično, ne osećam veliki poslovni stres, a to je najviše zbog postojanja odličnih saradnika u našoj firmi, koji na sebe preuzimaju stres i posao koji ja ne bih umeo da uradim bez stresa ili uopšte da ga uradim. Tako se JA borim sa tim.

Na koji način provodite slobodno vreme?

- U najvećem broju slučajeva to su supruga Sara, ćerke Natalija i Tatjana. Druženje sa njima u porodičnoj atmosferi je neprocenjivo, šetnje pored reke i oko zgrade gde živimo, neki porodični izlasci.

Odlasci na more ili kraći vikendi su opuštajući, ako uspete da se opustite sa malom decom.

U ostalim slučajevima, to su knjige, razna literatura, nordijska, stručna i istorijska… Prijatelji iz mladosti, gimnazije, fakulteta, posla... I, naravno, sport: plivanje, košarka, fudbal.

Šta su za Vas prave životne vrednosti?

- Ako su vrednosti životne, onda su to one koje se formiraju, znači ne za popularnih desetak, dvadesetak godina, već za celi životni vek, a to su: zdrav duh, porodica i zdravlje unutar cele porodice, stabilni odnosi sa okruženjem, održiv način ponašanja i života.

Iskoračiti napred kao životna vrednost.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz magazina "Profit", novembar 2012.)