Martin Elezović, licencirani inženjer za energetsku efikasnost - I "pasoši" čekaju novu vladu

(Martin Elezović)

Dugoočekivani pravilnici o energetskoj efikasnosti zgrada stupaju na snagu 30. septembra. Sve nove zgrade kod izdavanja upotrebne dozvole moraće da imaju i energetski pasoš koji će kasnije biti jasno prikazan na ulazu u zgradu sa potpisima relevantnih institucija i odgovornih inženjera za energetsku efikasnost.

Martin Elezović, jedan od prvih licenciranih inženjera za energetsku efikasnost i izvršni direktor firme "Atrium Consulting", u intervju za "eKapiju" kaže da je za Srbiju veoma važno da unapredi stanje energetske efikasnosti u svim oblastima.

Kako je naglasio, tokom primene propisa generisaće se potrebna znanja i veštine koje možda u ovom trenutku nedostaju na našem tržištu i to će sigurno doprineti da postanemo konkurentiji ne samo na polju energetske efikasnosti, već i na polju pružanja usluga iz ove oblasti.

eKapija: Da li je, prema Vašem mišljenju, sve spremno za početak primene pravilnika?

- U prethodnom periodu urađen je veliki deo obaveza koje prethode primeni pravilnika o energetskoj efikasnosti i energetskim pasošima. Ministarstvo, inženjerska komora i tim stručnjaka su pripremili pravilnike, organizovali obuku i polaganje stručnih ispita. U toku je izdavanje inženjerskih licenci. Ono što je još potrebno uraditi, kako bi pravilnici mogli nesmetano da se primenjuju, jeste da Ministarstvo izda rešenja kompanijama da mogu da izdaju energetske pasoše. Prema informacijama koje posedujem, predlog propisa koje kompanija mora da ispuni kako bi mogla da izdaje energetske pasoše već postoji, ali se čeka nova vlada ...

eKapija: Vi ste jedan od malobrojnih licenciranih inženjera za energetsku efikasnost. Šta to konkretno znači? Koji opseg posla obuhvata ta nova pozicija?

- Ovim pravilnicima se po prvi put u Srbiji definišu parametri po kojima se mogu porediti i klasifikovati zgrade po kriterijumu potrošnje energije. Pravilnicima se takođe propisuju i mere koje novi i postojeći objekti moraju da ispune kako bi se ostvarili propisani kriterijumi za postizanje energetske efikasnosti zgrada. Za Srbiju je veoma važno da unapredi stanje energetske efikasnosti u svim oblastima, a naročito u oblasti zgradarstva, imajući u vidu da se u Srbiji gotovo 50% primarne energije troši u zgradama. Energija se u zgradarstvu koristi veoma neracionalno, tako da u odnosu na prosek EU trošimo i do dva puta više energije kako bismo zagrejali jedan kvadratni metar stambenog prostora. Licencirani inženjeri za energetsku efikasnost zgrada biće glavni nosioci ovog posla i pred nama je odgovoran posao da poboljšamo stanje energetske efikasnosti i time unapredimo ekonomski položaj naše zemlje.

Licencirani inženjeri za energetsku efikasnost zgrada mogu da izrađuju eleborat energetske efikasnosti zgrada, učestvuju u energetskom pregledu zgrada i u energetskoj sertifikaciji zgrada. Sam energetski pasoš može da izda ovlašćena kompanija, koja ima inženjere za energetsku efikasnost zgrada.

eKapija: Koje su prednosti, a koje mane primene novih pravilnika?

- Smatram da je važno da je Srbija konačno dobila pravilnike kojima se reguliše energetska efikasnost i energetski pasoši. Time smo uhvatili korak ne samo sa EU već i sa zemljama u okruženju gde su ova pitanja još ranije rešena. Projektanti, izvođači radova i proizvođači materijala i opreme moraće da prilagode svoje poslovanje i ubuduće više razmišljaju o energetskoj efikasnosti. Tokom primene propisa generisaće se potrebna znanja i veštine koje možda u ovom trenutku nedostaju na našem tržištu i to će sigurno doprineti da postanemo konkurentiji ne samo na polju energetske efikasnosti, već i na polju pružanja usluga iz ove oblasti. Postoje i određene mane pravilnika, kao što je da se u prvoj fazi primene pravilnika, kao parametar za ocenu energetske efikasnosti koristi samo energija za grejanje, dok će se u narednim izdanjima uvesti i energija za hlađenje, ventilaciju, itd. U svakom slučaju, ove primedbe ne mogu umanjiti značaj koji će pravilnici imati za Srbiju.

eKapija: Donosioci ovih pravilnika su najavljivali da će njihova primena doneti nove poslove građevinskoj industriji i doprineti velikoj uštedi energenata i zapošljavanju. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

- Stanje energetske efikasnosti u Srbiji je na niskom nivou i smatram da je imperativ budućih vlada kontinualno povećanje energetske efikasnosti na svim nivoima u cilju obezbeđenja održivog razvoja zemlje. Primena pravilnika je prvi korak u cilju smanjenja potrošnje energije u zgradama, a samim tim i smanjenju potrošnje energenata. Potreba za stručnjacima za energetsku efikasnost će neminovno rasti, posebno imajući u vidu i ostale propise koji se pripremaju iz ove oblasti i primene na javne zgrade, opštine i sl. I konačno, građevinska industrija će svakako dobiti podsticaj ovim pravilnicima, ali prethodno, i mnogo značajnije za građevinsku industriju, potrebno je rešiti probleme koji su uslovljeni svetskom ekonomskom krizom i efektima koji se osećaju i u oblasti građevinarstva u našoj zemlji.

eKapija: Kakva će biti procedura za dobijanje "energetskog pasoša"?

- Energetski pasoš je potrebno priložiti u sklopu tehničke dokumentacije u cilju dobijanja upotrebne dozvole, dok je elaborat energetske efikasnosti potrebno priložiti u sklopu tehničke dokumentacije koja se prilaže za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja kojima se odobrava izvođenje radova. Energetski pasoš i elaborat energetske efijasnosti zgrada, uz određene izuzetke, je potrebno izraditi za nove objekte, kao i za postojeće objekte koji se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju. Takođe se predviđa da se energetski pasoši izdaju za zgrade ili delove zgrada koje se prodaju ili daju u zakup.

Energetski pasoš može da izda ovlašćena organizacija, koja ima licencirane inženjere za energetsku efikasnost zgrada. Pre izrade energetskog pasoša neophodno je izvršiti energetski pregled zgrade i izraditi elaborat energetske efikasnosti zgrade. Energetski pasoš se izdaje na obrascu koji je definisan pravilnikom. Na prvoj stranici pasoša označen je energetski razred zgrade prema njenim energetskim svojstvima i to energetskom skalom od "+A" do "G", gde "+A" označava energetski najpovoljniji razred.

eKapija: Kakva će kasnije biti kontrola stanja tih zgrada i kako će se određivati novi parametri u "energetskom pasošu"?

- Kontrolu izdavanja energetskih pasoša sprovodi nadležno ministarstvo. Ovlašćene organizacije su dužne da jedan primerak dostave u roku od 15 dana od dana izdavanja energetskog pasoša.

Metodologija proračuna je bazirana na EU normama, što obezbeđuje da nacionalna metodologija bude usaglašena sa principima proračuna i metodologijama koje važe i u ostalim EU zemljama. U narednom periodu se očekuje da se izabere nacionalni program kojim će se vršiti predviđeni proračuni. Ovo je naročito važno iz razloga što mala zemlja kao što je Srbija nema dovoljno sredstava da samostalno razvija i održava metodologiju proračuna i pruža podršku korisnicima nacionalnog programa za proračun.

eKapija: U čemu je razlika između energetskih pasoša i nekih drugih sertifikata, kao sto su LEED, BREEAM ili DGNB?

- Energetski pasoš i elaborat energetske efikasnosti zgrada su obavezni i sastavni deo tehničke dokumentacije u zgradarstvu u Srbiji i njihovo izdavanje, kao i metodi proračuna su definisani nacionalnim propisima. Ovim propisima se definišu osnovni nivoi energetske efikasnosti koji moraju da se poštuju i sprovode za sve nove i određene kategorije postojećih objekata. U svetu postoje i sistemi sertifikacija zgrada kojima se pokazuje da određene zgrade ne samo da zadovoljavaju osnovne kriterijume za postizanje energetske efikasnosti zgrada, već ih i značajno premašuju, pružajući korisnicima tih zgrada bolje uslove komfora, ostvaruju veće nivoe uštede energije i resursa i podržavaju održivi razvoj regiona u kojem su izgrađene. Ovi sistemi sertifikacija zgrada nisu obavezni i rade se na dobrovoljnoj bazi. Na taj način se promovišu zgrade koje su trudom investitora i projektnog tima otišle nekoliko koraka dalje u odnosu na standarno primenjene tehnike u zgradarstvu na polju socioloških, ekoloških i ekonomskih karakteristika zgrada. Neki od popularnih sistema koje ste naveli su u velikoj ekspanziji kao sto su LEED koji je nastao u SAD, BREEAM nastao u UK ili DGNB koji je razvijen u Nemačkoj. Na samom početku, svi ovi sistemi su bili lokalnog karaktrera, ali se razvijanjem svesti o održivom razvoju i zelenim zgradama krenulo u internacionalizaciju standarda, tako da danas i u Srbiji postoje objekti koji očekuju dobijanje sertifikata po LEED stadardu a i u narednim godinama očekujemo da imamo mnogo više projekata sa internacionalnim sertifikatom zelene gradnje.