Željko Ovuka, generalni sekretar Vazduhoplovnog saveza Srbije - Za povezivanje sportskih aerodroma u regionu 4,4 mil EUR

(Željko Ovuka)

U poslednjih nekoliko decenija polako je splaslo interesovanje države za ulaganje u vazduhoplovstvo i u sportske aerodrome. Ranije je to bila državna strategija usmerena na stvaranje kadrova, ali i infrastrukture u vazduhoplovstvu i tačno je da se mnogi aerodromi nisu snašli i iznašli novi model opstanka kada su izašli iz okrilja državne brige. Ranije piloti nisu morali da brinu za gorivo, maziva, hangare, jer je vojska sve to obezbeđivala. Danas su na brojim aerodromima piste zapuštene, hangari zvrje prazni, retko se leti. Potrebno je pronaći novi ekonomski model koji će pomoći tim aerodromima da živnu, kaže Željko Ovuka, generalni sekretar Vazduhoplovnog saveza Srbije.

Vazduhoplovni savez Srbije, koji inače upravlja aerodromom Lisičiji Jarak na Zrenjaninskom putu je pronašao jedan model. Zajedno sa partnerima iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine napravili su projekat i aplicirali za IPA fondove. Tako je sada u projekat koji se zove A3-NET uključeno pet aerodroma u Beogradu, Bovecu, Nikšiću, Livnu i Rabu.

- Projekat se bavi malim sportskim aerodromima u zemljama u okruženju i njihovom međusobnom povezivanju kroz razne sportske aktivnosti, a pogotovo kroz turizam.

eKapija: Kolika je vrednost projekta?

- Vrednost celokupnog projekta je oko 4,4 mil EUR. Srbiji je namenjeno 216.000 EUR, s tim da EU finansira 85% projekta, a 15% se finansira iz sopstvenih sredstava. Ostale zemlje koji su na projektu, a koje se nalaze u Jadranskom regionu imaju znatno veća sredstva.

eKapija: Kroz koliko faza će proći projekat?

- Ovde se više radi o celinama koje se prepliću, i može se reći da postoji 5 takvih celina. Jedna od njih je generalna konferencija Svetske vazduhoplovne federacije (FAI ) koja je održana u Beogradu oktobra 2011. Tom prilikom preko 150 ljudi iz celog sveta bili su gosti Beograda gde su raspravljane neke od važnih tačaka o vazduhoplovstvu na svetskom nivou. Drugi deo je izrada studija za aerodrom Lisičiji Jarak, a treći deo su stručne ekspertize i idejna rešenja za naš aerodrom. To će nam pokazati kakvo je trenutno stanje na aerodromu, šta su njegovi kapaciteti, šta može da se razvija, na šta se treba staviti akcenat i koji su njegovi potencijali u budućnosti. Kroz ove dokumente dobićemo i predlog kako bi tekao priliv sredstava na aerodrom od strane potencijalnih korisnika, šta je najpotrebnije izgraditi od infrastrukture, kako dalje upravljati aerodromom. Četvrta celina jeste organizacija velikih sportskih događaja, poput ovogodišnjeg takmičenja u preletu paraglajderom koji organizujemo u julu u Knjaževcu. Tada će više od 100 pilota paraglajdera iz celog sveta doći u Srbiju i ovu manifestaciju organizujemo na izuzetno visokom nivou. Poslednja celina odnosi se na okrugle stolove koje organizju sve zemlje učesnice projekta (Slovenija, BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora) a na kojima se uvek nametne neka zanimljiva tema o najnovijim trendovima u razvoju sportskog vazduhoplovstva.

eKapija: Aplicirali ste za još jedan projekat. O čemu se konkretno radi?

- Praktično, ovo bi bio nastavak projekta koji je već dobijen, s tim da bi se sada direktno ulagalo u infrastrukturu aerodroma (ograđivanje, izrada projektne dokumentacije za pistu, ambulantu i pumpu za avio gorivo). Rezultati novog projekata (CAD) bi trebalo da budu poznati na jesen ove godine. Ono što je za sada poznato jeste da je naša aplikacija prošla administrativnu fazu u kojoj su neki konkurenti otpali. Vrednost ovog projekta je 530.000 EUR.

eKapija: Šta je najpotrebnije aerodromu Lisičiji Jarak u Beogradu?

(Lisičiji Jarak)

- Najpotrebnije Lisičijem Jarku jeste dobra betonska pista koja bi zadovoljavala ICAO standarde, kao i dobra i sređena travnata pista za jedrilice, ultralake avione i letelice. Takođe je potrebno renovirati hangare, i izgraditi pumpu za gorivo. To su osnovni uslovi za dobro funkcionisanje aerodroma poput Lisičijeg Jarka.

eKapija: U kakvom su stanju sportski aerodromi u Srbiji?

Osim par izuzetaka, stanje nije na zavidnom nivou, nakon svih ovih godina krize, ratova, lošeg odnosa prema sportskom vazduhoplovstvu. Neke opštine na čijem teritoriju se nalaze aerodromi, uopšte ne prepoznaju važnost aerodroma kao objekta koji može umnogome doprineti razvoju privrede, turizma, kao i samog vazduhoplovnog sporta.

Klubovi koji se staraju o sportskim aerodromima u Srbiji uspeli su da se održe u najtežim vremenima, i sada polako traže načine za razvoj i nove načine rada.

eKapija: Od kakvih boljki boluju drugi sportski aerodromi u regionu?

- Konkretno, skoro sve zemlje bivše Jugoslavije imaju sličan problem kao i naša, s tim da je u Srbiji čak i bolja situacija nego tamo. Svi ovi aerodromi su nekada bili od značaja za odbranu zemlje, pa je nekadašnja JNA dosta vodila računa i ulagala u infrastrukturu i letelice, ali je taj sistem rada napušten devedesetih godine iz opštepoznatih razloga.

Danas Vazduhoplovni savez Srbije pokušava da obnovi saradnju sa Vojskom Srbije, barem u onom domenu koji se tiče rasprodaje aerodroma koji su u planu za prodaju jer smatramo da bi bilo itekako pogrešno da npr. Beograd nema sportski aerodrom, koji bi mogao dobro poslužiti i za sletanje-poletanje generalne avijacije, sa ciljem rasterećenja aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.

Uvođenjem slobodne zone letenja, otvara se prostor maloj avijaciji da masovnije krene iz Evrope ka Beogradu koji je postao jedan od najatraktivnijih gradova u regionu, a za takav vid letenja, sigurno bi Lisičiji Jarak bio najbolje rešenje.