Nebojša Šolaja, izvršni direktor Elkon: Iz Crne Gore izvozimo znanje i tehnološka rešenja na četiri kontinenta

- Međunarodno poslovanje je danas veoma važan deo poslovanja Elkona. Crna Gora je malo tržište i za kompaniju koja želi da se razvija u oblastima industrijske automatike i naprednih upravljačkih rešenja prirodno je da svoje tržište traži i van granica zemlje. Rad na inoprojektima je svakako zahtevniji jer se susrećemo sa različitim standardima, tehničkim zahtevima, drugačijim klimatskim uslovima i sl.

Tokom prethodnih godina radili smo na projektima u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj i Južnoj Americi. Posebno smo prisutni na projektima vezanim za industrijsku automatizaciju, metalurgiju, vodoprivredu i upravljanje i regulaciju brana za hidrocentrale, navodnjavanje, zaštitu od poplava itd. Trenutno imamo odličnu saradnju sa kompanijama iz Engleske i Švajcarske, čiji smo dugogodišnji pratneri na projektima širom sveta.

- Mislim da nije postojala jedna prelomna tačka, već je to bio proces koji je trajao godinama.

U našem poslu veličina kompanije nije uvek presudna. Mnogo su važniji znanje, pouzdanost i sposobnost da se reši problem. Velike međunarodne kompanije sa kojima sarađujemo moraju biti sigurne da ćemo ono što preuzmemo završiti kvalitetno i u roku, bez obzira na to da li se projekat nalazi nekoliko kilometara ili nekoliko hiljada kilometara daleko.

Druga važna stvar je specijalizacija. Mi se već dugo bavimo industrijskom automatizacijom i to je oblast koju relativno dobro poznajemo. Nismo pokušavali da budemo veliki u svemu, već dobri u onome što radimo.

I konačno, mislim da su reference izuzetno važne. Kada uspešno završite prvi ozbiljan međunarodni projekat, mnogo lakše dobijate sledeći. Posle određenog vremena više vas ne posmatraju kao kompaniju iz male zemlje, već kao inženjerskog partnera koji može kvalitetno da reši konkretan problem.

Verovatno je i sama činjenica da sa našim glavnim ino-partnerima imamo dugogodišnju saradnju, dokaz kvaliteta koji nudimo uz konkurentnu cenu.

- Danas je, po mom mišljenju, veći problem pronalaženje kvalitetnog stručnog kadra. Nažalost, taj će problem biti sve izraženiji.

Kao što sam već rekao osvajanje tržišta je proces koji stalno traje ali je utoliko teži ukoliko nema dovoljno stručnog kadra u firmi. Činjenica je da dobrog inženjera automatike ne možete formirati za nekoliko meseci. Potrebne su godine rada na realnim sistemima, programiranju, rešavanju kvarova i projektovanju.

Automatika je specifična i zbog toga što zahteva veoma široko znanje. Morate poznavati elektrotehniku, proces kojim upravljate, PLC i SCADA programiranje, komunikacione protokole, regulaciju, senzore ali i informacionu tehnologiju. Zbog toga pokušavamo da razvijamo sopstveni kadar i da mlađe inženjere što ranije uključujemo u ozbiljne projekte. Mislim da će upravo nedostatak kvalitetnih inženjera u narednim godinama biti jedno od najvećih ograničenja za rast tehnoloških kompanija u regionu.

- Teško mi je da izdvojim samo jedan projekat. Svaki od tih sistema imao je neku svoju specifičnost, a radili smo u veoma različitim zemljama i uslovima.

Za mene su možda najznačajniji bili prvi međunarodni projekti, jer su nam pokazali da znanje koje imamo može potpuno ravnopravno da se primeni bilo gde u svetu. Kasnije su dolazili sve složeniji sistemi sa kompleksnijom automatikom, udaljenim nadzorom, kompleksnijom komunikacijom i zahtjevima za veoma visoku pouzdanost. Pomenuo bih projekat upravljanja dvijema branama za potrebe sistema za prečićavanje otpadnih voda u Dubaiju. Tu smo se sreli sa izuzetno strogim tehničkim zahtevima ali i posebnim izazovom u vidu ekstremnih temperatura i uticaja blizine mora.

Takvi projekti su nam, osim referenci, doneli veliko praktično iskustvo, ali nas je upravo rad na takvim projektima značajno unapredio kao inženjersku kompaniju.

- Da, Elkon je za ovh skoro 19 godina postojanja radio na mnogim važnim infrastrukturnim objektima u Crnoj Gori. Pitali ste za realizaciju rekonstrukcije vodoizvorišta Mareza 2. To je bio jako zahtevan i veliki posao koji je došao nekako u prvim godinama i gde smo pokazali i dokazali i sebi i našim uvaženim partnerima da smo kadri izvesti jedan ovako složen projekat. Ovo smo radili zajedno sa japanskim partenrima Jokogawa i Torishima i domaćom kompanijom ETG grupa. Za ovaj posao smo dobili sve pohvale kako od naših japanskih kolega tako i od rukovodstva Vodovoda iz Podgorice. Osim ovoga pomenuću samo još neke važnije projekte koje smo radili i koje trenutno radimo u zemlji. To su:

- Zgrada CANU u Podgorici

- Zgrada Gradskog pozrišta u Podgorici

- Bolnica Moj Lab u Podgorici

- Više hotela u Podgorici na jugu i severu zemlje. Posebno ističem hotele visoke kategorije Teuta u Risnu, Emerald na Žabljaku, Ami u Petrovcu, Lazure u Herceg Novom, Merit u Budvi itd.

- Nekoliko osnovnih škola u Podgorici

- SCADA sistem za Vodovod u Baru

- Akva park "Imanje Knjaz" u Podgorici

- Vodosnadbevanje naselja Bigovo sa Regionalnog vodovoda

- Rekonstrukciju Dvorca kralja Nikole u Baru

- Mi veštačku inteligenciju posmatramo kao sledeći razvojni korak industrijske automatizacije.

Klasična automatika funkcioniše tako što inženjer unapred definiše logiku po kojoj sistem reaguje. PLC, SCADA i regulacioni sistemi zatim veoma precizno izvršavaju tu logiku. Međutim, savremeni industrijski sistemi proizvode ogromnu količinu podataka koji se danas često koriste samo delimično.

AI omogućava da iz tih podataka prepoznamo obrasce koje čovek teško može da uoči, da predvidimo određena stanja procesa i da na osnovu istorijskih podataka predložimo optimalan način rada.

Nama je posebno interesantno spajanje klasične industrijske automatizacije, koju veoma dobro poznajemo, sa mašinskim učenjem i AI algoritmima. Ne mislimo da će AI zameniti PLC ili klasične sisteme automatike. Mnogo realniji model je da AI bude dodatni inteligentni sloj iznad postojećeg sistema.

Trenutno radimo na dva projekta razvoja modela AI u okviru programa Fonda za inovacije Crne Gore. Ovde moram iskoristi priliku da pohvalim odličan rad i veliki profesionalizam ovog Fonda.

Prvi projekat je razvoj modela AI za upravljnje sistemimam klimatizacije u hotelima i velikim javnim objekatima. Ovaj projekat radimo zajedno sa Fakultetom za informacione tehnologije Univeziteta Mediteran.

Drugi projekat je razvoj AI modela za upravljanje tehnološkim procesima elektrolize glinice. Projekat se radi zajedno sa Švajcarskom kompanijom Metsol. Modeli se razvijaju na konkretnoj seriji elektrolize u Kamerunu.

- Ideja je da postojeći BMS sistem više ne upravlja objektom samo prema unapred zadatim vremenskim programima i zadatim procesnim vrednostima.

AI model bi koristio podatke iz samog objekta, spoljašnju temperaturu i vremensku prognozu, istoriju potrošnje energije, zauzetost prostorija i ponašanje objekta tokom vremena. Na osnovu toga mogao bi unapred da proceni koliko je energije potrebno i kada treba pokrenuti ili smanjiti pojedine sisteme.

Na primer, klasičan sistem može uključiti klimatizaciju u određeno vreme. Inteligentan sistem može naučiti koliko konkretnom objektu treba da dostigne željenu temperaturu u zavisnosti od spoljašnjih uslova, trenutne popunjenosti objekta, vrste događaja i da sam odredi optimalni trenutak za uključivanje ili eventualno zadavanje set pointa.

Cilj nije samo smanjenje potrošnje energije. Jednako su važni komfor korisnika, ravnomerniji rad opreme i smanjenje broja radnih sati pojedinih uređaja, što dugoročno može smanjiti i troškove održavanja.

Očekujemo značajne energetske efekte, ali ne bih unapred licitirao procentima dok ih ne potvrdimo kroz rad na realnim objektima. Kao inženjer, više verujem izmerenom i potvrđenom rezultatu nego dobroj marketinškoj proceni.

- Kratkoročno će AI pre svega biti veoma moćan alat za optimizaciju postojećih sistema. To je i najlogičniji način njegove primđene, jer industrijska postrojenja ne možete preko noći potpuno promeniti.

Dugoročno, međutim, očekujem mnogo veću promenu.

Danas projektant definiše najveći deo ponašanja sistema unapred. U budućnosti ćemo verovatno projektovati sisteme koji imaju osnovnu sigurnu upravljačku strukturu, ali će deo svog optimalnog ponašanja učiti tokom eksploatacije.

Ipak, u industriji uvek treba biti oprezniji nego u nekim drugim oblastima primene AI. Postoje procesi u kojima se odluka algoritma ne može jednostavno prihvatiti bez ograničenja. Sigurnost i determinističko ponašanje sistema moraju ostati prioritet.

Zbog toga očekujem kombinaciju klasične automatike i AI, a ne zamenu jednog drugim.

- Nije jednostavno, pre svega zato što je tržište malo i što razvoj novih tehnologija zahteva vreme, ljude i ozbiljna finansijska sredstva, bez garancije da ćete odmah dobiti komercijalni rezultat.

Mislim da u Crnoj Gori postoji kvalitetno znanje i u kompanijama i na univerzitetima, ali bi veza između privrede i naučno-istraživačkog sektora morala biti mnogo intenzivnija.

Kompanije imaju realne industrijske probleme, podatke i tržište, dok univerziteti imaju istraživački potencijal i ljude koji se mogu baviti fundamentalnijim delom problema. Kada se to spoji, može nastati ozbiljan proizvod. Istakao bih saradnju Elkona sa Univerzitetom Mediteran kao primer dobre prakse u ovoj oblasti.

Država bi mogla pomoći kroz jednostavnije i dostupnije programe sufinansiranja istraživanja i razvoja, poreske podsticaje za kompanije koje investiraju u razvoj sopstvenih proizvoda i posebno kroz podršku zajedničkim projektima kompanija i univerziteta.

Za malu zemlju kao što je Crna Gora razvoj znanja i tehnologije je posebno važan, jer na svetskom tržištu teško možemo konkurisati količinom, ali možemo znanjem. Mislim da je upravo Elkon lep primer kako je iz Crne Gore moguće izvoziti proizvode visoke tehnologije na najzahtevnija svetska tržišta.

- Sve troje, ali verovatno sa sve većim naglaskom na razvoj sopstvenog znanja i osvajanja novih tehnoloških rešenja.

Želimo da nastavimo međunarodno poslovanje i da širimo tržišta na kojima možemo ponuditi specijalistička rešenja iz industrijske automatizacije. Istovremeno, želimo da učestvujemo na ozbiljnim projektima u Crnoj Gori, posebno tamo gde se traži visok nivo automatizacije i tehničkog znanja.

Osnovni cilj je da pratimo svetske trendove u ovoj oblasti, što nije lak zadatak jer smo svedoci jako dinamičnog razvoja koji će se još ubrzati sa uvođenjem AI tehnologija. Osim toga želimo da gradimo svoje mesto kako na domaćem tako i na globalnom tržištu i ostanemo prepoznatljivi po kvalitetu i pouzdanosti za sve naše partnere.

Međutim, dugoročno mi je možda najinteresantniji razvoj sopstvenih rešenja. Zato želimo da iskustvo koje smo tokom godina stekli na velikom broju industrijskih sistema pokušamo da pretvorimo u sopstvena rjšenja, posebno u oblastima napredne automatizacije, SCADA sistema i primjene veštačke inteligencije.

Naš cilj nije da Elkon postane velika kompanija po broju zaposlenih. Mnogo mi je važnije da bude tehnološki jaka kompanija koja može ravnopravno da radi sa najboljima i da im bude poželjan i pouzdan partner.