Prof. dr Staniša Stojiljković: Svako novo interesovanje je napredovanje na frontu koji se zove život

Dr Staniša Stojiljković, danas penzionisani profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, a dugo godina šef Katedre za ekološko inženjerstvo u toj ustanovi, predavač međunarodnog udruženja Quantess i Škole javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije naučnika, saradnik Udruženja dijabetičara Srbije, profesionalno i lično je – sinonim za uspeh. Ponekad suviše skroman da otkrije sva svoja priznanja, voli da kaže da mu je najveći uspeh što je izveo nekoliko izvanrednih generacija studenata i što je svojim znanjem mnogima život učinio kvalitetnijim.

- Ekologija organizma holistički sagledava procese u organizmu sa šireg energetskog stanovišta uvodeći entropijiu kao meru kvaliteta. Pratimo i povezujemo sistem disanja sa sistemom prerade hrane, zatim enzime, hormone i neurotransmitere, posebno vodeći računa o aditivima u hrani, kozmetici i farmaciji. Opsednuti smo čišćenjem digestivnog trakta, jetre, bubrega, a najbitnije je očistiti mozak od beta amiloida i organizam od viška histamina. U tome nam pomaže ekologija organizma.

- To je veoma složeno pitanje, ali suština je prepoznati red veličine opasnosti kako od vode, tako od hrane ili od vazduha. Plašiti se svake sitnice je pogubno, a to je sada element savremenog marketinga, zaplaši da bi prodao proizvod. Treba voditi računa o kumulativnim komponentama koji se nalaze u sva tri pomenuta područja. Nas organizam opominje spoljnim manifestacijama, loš zadah na amonijak (Helicobacter pylori), opstipacija, dijareja, stalne infekcije, suva koža, slabi nokti, loš san. Treba reagovati na vreme.

- To je holistički pristup organizmu ili funkcionalni detoks, koji se bazira na elementima čišćenja organizma, balansirane ishrane i energizacije, pomoću proizvoda Shenemil, koje sam realizovao. Uvek preporučujem konsultacije od 60 minuta gde izrađujemo mapu organizma i dajemo savete o pripremi hrane i napitaka, odmoru i snu. Nekada kroz konsultacije otkrijemo bitnije uticaje od nekih tehničkih analiza (ultrazvuk ili nešto slično). Neko praktikuje da spava posle obimnog obroka, neko pije stalno vodu visoke pH vrednosti, neko koristi veće količine cinka, čime iscrpljuje bakar i slabi kardiovaskularni sistem.

- Za radni vek od 42 godine na sva tri nivoa studija studentima sam predlagao teme seminarskih radova u okviru sfere njihovih interesovanja. Obradio sam oko 1.000 seminarskih radova, a kod mene je diplomiralo više od 200 studenata. Cilj je izvući maksimum shodno potencijalu studenta, a ne tražiti "slabe tačke".

- Na žalost nema gde ga nije bilo, u biljnom i životinjskom svetu. Kud i kamo je opasniji i od glutena i od laktoze. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC, deo SZO) godine 2015. svrstala je glifosat u grupu "verovatno kancerogenih za ljude" (Grupa 2A). Ovo znači da postoje ograničeni dokazi kod ljudi (npr. povezanost sa non-Hodgkin limfomom), ali dovoljni dokazi kod životinja iz laboratorijskih istraživanja. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Agencija za hemikalije EU (ECHA) smatraju da nema dovoljno dokaza da je glifosat kancerogen za ljude ako se koristi prema uputstvu. Ipak, treba biti oprezan.

- Podneblje Balkana obiluje resursima, mineralinma, rudnim bogatstvom, biljnim i životinjskim svetom, prirodom, rekama, banjama, pitkim vodama i viševekovnom tradicijom. Žalosno je što nismo uspeli da sami eksploatišemo svoje resurse. Razvijam fermentacione procese. Odradio sam starter kulturu kiselog testa u prahu, tzv. domaći kvasac u prahu koji je komercijalno zaživeo. Možemo fermentisati čajne mešavine, mahunarke, semenske kulture. Sve više u analizu uvodim nove pojmove, glimfatički sistem za beta amilooid, Akkermasiu mucinphiu, novu probiotičku bakteriju, zatim analizu vlasi kose HTMA, homocistein, metionin i S-adenozin metionin, kao veoma bitne parametre za procenu zdravstvenog statusa. Pokušavam da u većoj meri hranom zamenim suplemente.

- Postoji bezbroj primera. Magistrirao sam na divljem kestenu, njega treba saditi bar nekoliko desetina hiljada sadnica godišnje. Zatim trava loboda, koja raste na njivama u južnim krajevima, nazivaju je "pepeljuga" i izuzetno je zdrava. Indija je gaji farmerski. Pirevina je korov, sadrži cijanogene glikozide, ali sušenjem i parenjem brzo ih možemo ukloniti, pa se onda ova biljka koristi za čajne mešavine za urinarni trakt. Da ne pominjem ogromne površine pod livadama. Mi ne uočavamo bogatstvo kojim raspolažemo.

- Radeći sa Institutom Vinča, rukovodeći podprojektom dobijanje bentonita iz zemlje, odnosno praktičnom primenom, 1996.godine na štandu Vinče na Sajmu novih tehnologija, izložio sam neke proizvode na bazi gline. Pošto tadašnje firme poput Zdravlja i Nevene nisu bile zaiteresovane, a pogotovu moja ustanova Tehnološki fakultet, bio sam prinuđen da krenem sa porodičnom firmom.

- Često su moju suprugu pitali čime se sve bavim. Ona je odgovarala: "Bolje me pitajte čime se on ne bavi!" Benefit je da sam preko tehničih nauka sazrevao na polju prirodnih nauka i moja sklonost da uvek eksperimentišem me i danas rukovodi ka osvajanju novih tehnologija. Pre 25 godina krenuo sam sa izučavanjem ljudskog organizma, procesima prerade hrane, izučavanjem aditiva u hrani, kozmetici i lekovima, da bih sva svoja saznanja integrisao u funkcionalnom detoksu kroz dvadesetak svojih proizvoda.

- "Put ka istini - pitanja i odgovori" je stručna, pre svega, popularno pisana knjiga, tako da ponekad na šaljiv način objašnjavamo čak i složene procese u organizmu, bolesti kao i puteve ka njihovom rešenju. Cilj je više edukacija i razbijanje paradigme straha. Pokušao sam da na jednostavniji način prikažem harmoniju i disharmoniju našeg organizma na popularan način.

- Krenuću sa izradom studije Ekologija organizma, koja će biti sveobuhvatna. Mnogo se pominje stress, ne ulazeći u mehanizme nastanka histamina, njegove mogućnosti ili nemogućnosti degradacije. Uveliko radim da vagus nervu, beta amiloidu u mozgu, enzimima DAO (Diamin oksidaza) I HTMA Histamin N-metiltransferaza) za degradaciju histamina, kako bi preventivno delovali na smanjenje stresa. Na našim prostorima nutricionizam se pominje najčešće samo kao kombinacija hrane, ali on je nauka koja obrađuje širi aspekt. Ja posvećujem više pažnje mapi organizma pojedinca, da bi shodno njegovim resursima savetovao kinetiku ishrane, ne samo izbor hrane.

- Verujem da je znanje kao veliki krug okružen neznanjem. Što više učim, vidim da je ta granica sve veća, a time i odgovornost da je širim. Svako novo interesovanje je kao novo napredovanje na tom frontu. Ne bavim se time iz dosade, već zbog poziva. Ne radi se samo o ličnom zadovoljstvu, već o dužnosti da se ta granica pomera, da se znanje deli i gradi dalje. Zašto je ovo snažan moto za multidisciplinarne ljude, u koje spadam I ja? Prvo, objedinjuje znanje i odgovornost - nisam samo kolekcionar činjenica, već graditelj mostova. Zatim, opravdava moju raznolikost i na kraju daje smisao svemu što radim; moja radoznalost postaje misija, a ne hobi.