Gordan Vujičić, direktor sektora za strateški razvoj ENEL PS: Baterijska skladišta omogućavaju da Srbija gradi pametne i fleksibilne data centre

Baterijska skladišta energije postaju ključni deo moderne energetske infrastrukture, omogućavajući kompanijama ne samo stabilno napajanje već i aktivno učešće na tržištu električne energije. ENEL PS, kompanija sa više od 30 godina iskustva u razvoju rešenja za besprekidno i rezervno napajanje, u Srbiji već projektuje i implementira inovativna rešenja koja kombinuju baterijska skladišta, obnovljive izvore energije i napredne softverske platforme.

U razgovoru sa Gordanom Vujičićem, direktorom sektora za strateški razvoj u kompaniji ENEL PS, saznajemo kako ova tehnologija pomaže data centrima i industrijskim postrojenjima da budu pouzdani, fleksibilni i tržišno aktivni, te šta Srbija može očekivati u narednim godinama na polju pametnih mreža i energetskog skladištenja.

- ENEL PS više od 30 godina razvija rešenja besprekidnog i rezervnog napajanja, pretvarače, baterijske sisteme i upravljanje energetskom infrastrukturom data centara. Kao integrator povezujemo elektroinženjering, EMS/SCADA i tržišne mehanizme energije kroz primenu baterijskih skladišta (BESS) i softvera za optimizaciju punjenja i pražnjenja u odnosu na vremenske uslove i cene na tržištu.

Projektujemo i implementiramo tehno-ekonomska rešenja koja rade u realnim mrežnim i tržišnim uslovima, u rasponu od 50 kWh do više desetina MWh. Do sada imamo oko deset primenjenih rešenja, iako je domaće tržište baterijskih skladišta još u ranoj fazi. Interesovanje investitora je veliko, što potvrđuju brojni teho-ekonomski proračuni i "bankability" modeli koje izrađujemo. Sa partnerima organizujemo i radionice radi razmene tehničkih, pravnih i poslovnih uvida koji oblikuju novu energetsku praksu.

- Data centri su potrošači koji rade 24/7, pa se u Evropi više ne tretiraju kao pasivna postrojenja, već kao aktivni energetski čvorovi. Regulativa ide u tom smeru: u EU data centri iznad 500 kW moraju prijavljivati potrošnju, a u državama poput Irske i Holandije veliki data centri ne mogu ni dobiti priključenje bez dokaza da mogu samostalno obezbediti deo napajanja.

U mrežama sa visokim opterećenjem priključenje je uslovljeno obavezom da data centar obezbedi deo ili ceo izvor energije i učestvuje u tržištu fleksibilnosti. Zato arhitektura prelazi na kombinaciju OIE + baterijsko skladište + "grid-interactive" UPS + upravljivi izvor energije. To je osnova koncepta samoodrživih data centara - objekata koji mogu garantovati svoj izvor napajanja i smanjiti zavisnost od mreže.

U praksi to najčešće znači kombinaciju solarne elektrane, baterijskog skladišta i upravljivog izvora (gorive ćelije, vodonik, mreža), koji zajedno obezbeđuju sigurnost i fleksibilnost napajanja.

- Baterijska skladišta danas nisu samo rezerva, već aktivni deo mreže. Kada nisu potrebna za rezervno napajanje, mogu davati ili uzimati energiju iz mreže i time stabilizovati sistem. Takvi modeli već postoje u Evropi – ista baterija koja štiti data centar od prekida napajanja učestvuje i u regulaciji frekvencije. Time data centri prelaze iz pasivnih potrošača u pouzdane i brze izvore fleksibilnosti.

- Glavni izazov je koordinacija više izvora – solar, baterija, mreža i agregat – da rade sinhronizovano i bez prekida. EMS mora postaviti jasne prioritete: sigurnost napajanja data centra, pružanje mrežnih usluga i tek potom tržišnu optimizaciju. Napredni pretvarači ("grid-forming") i automatizovana zaštita omogućavaju da se sistem sam prebacuje između sopstvenog i mrežnog rada, bez ručnih intervencija.

- Tehnički – da. U proceduri je priključenje baterija ukupne energije oko 6 GWh, što pokazuje interes investitora. Regulatorno – tržište sazreva. Novi zakonski okvir već prepoznaje skladišta, redispečing i fleksibilnost. Sledeći korak je da operatori definišu tržišne mehanizme za nabavku tih usluga. Pametno projektovani sistemi PV + BESS + UPS danas mogu služiti vlasniku, a sutra biti tržišno aktivni.

- Baterije smanjuju troškove u vršnim satima, premeštaju potrošnju u povoljnije periode i omogućavaju stabilnije snabdevanje. Na liberalizovanim tržištima ta fleksibilnost donosi uštede i dodatne prihode kroz mrežne usluge, a najveća korist je sigurnost napajanja – sprečavanje zastoja koji koštaju mnogo više od same investicije.

- Evropa ubrzano širi upotrebu baterijskih sistema – očekuje se rast instalacija preko 30% godišnje do 2030. godine, jer bez skladišta nema stabilne mreže ni integracije obnovljivih izvora.

EU već uvodi obavezu da veliki potrošači postanu i pružaoci fleksibilnosti mreži; Srbija može taj model usvojiti odmah kroz nove data centre i industrijske zone.

Pored litijum-jonskih baterija razvijaju se i sistemi dugotrajnog skladištenja (komprimovani vazduh, vodonik) – oblasti gde Srbija ima potencijal za pilot-projekte.

Dalje, više manjih skladišta može se povezati u virtuelne elektrane koje zajednički nude balansne usluge operatoru.

Konačno, model "direktnog voda" između proizvođača i potrošača, uz baterijsko skladište, daje stabilan, čist i tržišno konkurentan izvor energije – idealan za fabrike i data centre budućnosti.