Sofija Stančić, direktorka fabrike "Milan Blagojević" - Druga mladost "smederevca"

(Sofija Stančić)

Fabrika "Milan Blagojević" iz Smedereva (MBS), članica "Invej grupe", prošlu godinu završila je sa rastom prodaje na domaćem terenu i u inostranstvu, pa je tako poslovna dobit povećana za 38 odsto u odnosu na 2010. a prihodi su, u isto vreme, skočili za 33 odsto. U ovoj godini planiraju da izvezu 10 hiljada aparata više na strana tržišta a da poslovnu dobit iz 2011. premaše za 50 odsto. Sofija Stančić, direktorka MBS govori za časopis "Biznis&Finansije" o podmlađivanju čuvenog "smederevca", planovima da se starim mašinama u fabrici pridruži robot i o tome kako preduzeću uspeva da u roku naplati sva potraživanja.

B&F: Šta je bilo presudno za uspešnu prodaju i u vremenu krize i na čemu zasnivate još optimističnije planove?

- Naš uspeh leži u plasmanu na inotržišta. U 2011. uspeli smo da u tom segmentu ostvarimo rast prodaje od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa šest hiljada aparata više koji su otišli put 25 zemalja. Mi, inače, imamo jako malu dobit na klasičnom programu "smederevaca" koji dobro prolaze na domaćem tržištu i u zemljama regiona. Najveći promet i zaradu donosi izvoz modernih, ekskluzivnih aparata koji ispunjavaju stroge tehničke i ekološke standarde i koje možemo da plasiramo u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. Odatle i dobri poslovni rezultati na tim tržištima.

B&F: Koliko je uloženo u razvoj i modernizaciju MBS-a?

- Od privatizacije 2005. do danas uloženo je ukupno 10 miliona evra. Nakon što je Invej grupa preuzela MBS imali smo veoma težak period reorganizacije koji bi svi voleli što pre da zaboravimo. Bili smo, ipak, odlučni da napravimo stabilnu firmu sa odgovarajućim brojem radnika - trenutno ih je 340 - koja ima proizvodnju, tržište i mogućnost da redovno isplaćuje plate svojim zaposlenima, a ne da zadržimo 1.300 radnika i sutra zatvorimo fabriku. U trenutku privatizacije MBS je, od programa na čvrsto gorivo, proizvodio samo "smederevac" i čuvenu učiteljsko-partizansku peć PG1, stari tip aktuelnog "Royala". U periodu reorganizacije su, dakle, isplaćene zaostale zarade i potraživanja dobavljača a proizvodnja je modernizovana. Danas je to fabrika koju je lepo i lako voditi. U poslednje tri godine uveli smo 30 novih proizvoda, povećali smo promet za tri miliona evra u odnosu na prošlu godinu a ne dugujemo nikome niti imamo nenaplaćenih potraživanja.

B&F: Kako uspevate da naplatite potraživanja u situaciji kada se gotovo svi žale na taj problem?

- Naša politika prema kupcima je veoma jednostavna, tražimo garancije. Avans, bankarske garancije, faktoring. Dešava nam se da kupac kaže "ali ja poslujem po celoj Evropi i niko mi ne traži tolike garancije", a naš odgovor je da se ne radi o tome da ne verujemo na reč, nego nam je takva poslovna politika. Verujemo u jasna pravila poslovne saradnje zato što bi odlaganjem naplate doveli sebe u situaciju da kreditiramo konkurenciju.

B&F: Pored kompanija, vaše aparate kupuju i fizička lica. Da li na njihov izbor između klasičnih i ekoloških peći više utiču navike ili platežna sposobnost?

- Mene i ukućani pitaju "ko kupuje te šporete na drva?" Ali podaci su jasni - imamo standardno dobru prodaju u Srbiji, držimo 30 odsto učešća na našem tržištu gde se uglavnom prodaje jeftiniji program. Naše ambicije su da u radnjama pozicioniramo i skuplje aparate pod mnogo povoljnijim uslovima za građane i tako pronađemo nove kupce. Stereotip je da šporete na drva uglavnom kupuju ljudi u seoskim sredinama, sve češće je to opcija za uštedu na energiji i u gradskim sredinama. Centralno grejanje je jako skupo, gas takođe. Mnoga domaćinstva se, recimo, isključuju sa gradskih mreža i povezuju na etažni program pokušavajući da iskoriste postojeće instalacije u kućama i obezbede kvalitetno a povoljnije grejanje.

B&F: Da li je sličan trend i u inostranstvu?

- Naš program zanimljiv je po definiciji onima koji stalno ili povremeno žive u prirodi. Budući da naših kupaca ima od Bosne do Čilea, a uskoro, nadajmo se, i u Brazilu, Norveškoj i Danskoj, dosadašnje iskustvo pokazuje da se svuda traži što veći stepen iskorišćenja goriva, moderan dizajn i što manje manuelnog rada sa aparatom. Kako izvozimo isključivo pod sopstvenim brendom, važno je ostvariti dobar odnos kvaliteta, cene i dizajna. Na razvijenijim tržištima, takođe, sve više se koriste uređaji na pelet i to kotlovi, peći i šporeti.

B&F: Gde su takvi proizvodi najtraženiji?

- Pelet program se najviše traži u Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Recimo, za francuske kupce razvijamo proizvod koji je neupotrebljiv za veći deo Evrope jer Francuzi vole da greju svoje baštenske bazene i da u njima uživaju po snegu. To govori dokle smo spremni da idemo dalje u razvoju, jer su razvoj, višejezička ponuda asortimana na internetu i povećanje učešća na tržištu ključ za opstanak u našoj branši. U inostranstvu su, takođe, ekološki standardi daleko stroži, peć za grejanje mora da ugradi stručnjak, vodi se računa o emisiji ugljen-monoksida, pepela, prašine. Zato su peći na pelet tamo toliko tražene, one su ekološke i njihovo korišćenje se podstiče u mnogim evropskim državama.

B&F: Kako biste u tom kontekstu ocenili situaciju u Srbiji?

- U isto vreme ovde se uvode ekološke takse na električne aparate, a paradoks je da peć na pelet, iako ekološka, ima i elektromotore i onda dolazimo u situaciju da su naši kupci kažnjeni jer plaćaju EKO taksu za nešto što je u suštini ekološki aparat. Takođe, gotovo svuda u svetu kupci imaju pravo na povraćaj PDV u značajnom procentu ukoliko kupe ekološki aparat, dok naše Ministarstvo za zaštitu životne sredine i ne razmišlja o tome iako smo i mi i Alfa Plam nekoliko puta ukazivali na to da takvi programi već funkcionišu u okruženju i da sama Evropska unija zahteva i od članica i od kandidata da podrže ekološka rešenja.

B&F: Kako tržište reaguje na novine koje uvodite, kao što je recimo redizajnirani "smederevac"?

- Redizajnirani model "smederevca-sedmice" nije privukao kupce samo zbog novog izgleda nego su i tehničke karakteristike poboljšane. Sada ima dublje ložište, peć ima veću snagu, pepeo ne ispada kroz vrata, rerna bolje peče. Zabluda je, inače, da je "smederevac" lako napraviti. Taj aparat ima 77 pozicija, od šrafa do rerne. To sam naučila po dolasku u fabriku! Danas pored tih starih linija stoje nove mašine probijačice, savijačice, sekačice, mašine za rolovanje...Nameravamo da kupimo i robota za varenje a matičnu ploču za softver za pelet program razvijamo u saradnji sa domaćim naučnicima. Robot bi nam značajno ubrzao proizvodnju kotlova za etažno grejanje i pelet programa.

B&F: S obzirom da šporeti na drva donose malu zaradu, da li razmišljate da u perspektivi ukinete proizvodnju "smederevca"?

- Nikada, to je brend! Prošle godine smo redizajnirali "sedmicu" i to se među kupcima pokazalo kao pun pogodak. Ove godine na redu je redizajniranje "devetke". Cilj nam je da podmladimo i poboljšamo tehničke karakteristike ali to mora da ostane jeftin proizvod, dostupan širokom krugu kupaca i tu ne može da se napravi neka dobit. Smanjujemo učešće starog programa u ukupnoj proizvodnji ali o ukidanju niko ne razmišlja. Na "smederevcu" koji proizvodi ova fabrika odrasle su cele generacije.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Biznis i Finansije". Poziv na pretplatu: www.bifonline.rs)