Sofija Camiha, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade Grčke u Beogradu - Grčka će pozitivno iznenaditi Evropu

(Sofija Camiha)

Grčka je orijentisana ka tome da sprovede sve neophodne reforme i krizu vidi kao korisnu priliku da se transformiše u jaču i konkurentniju ekonomiju, ocenjuje Sofija Camiha, prvi savetnik za ekonomske i komercijalne poslove Grčke ambasade u Beogradu, na početku razgovora za Magazin Biznis.

Ona smatra da niko ne može da predvidi kada će i međunarodna i grčka kriza biti okončana i kako će se stvari dalje odvijati. Sve to mnogo zavisi od nacionalnih, evropskih i globalnih pitanja.

- Biće potrebno neko vreme da bi se predložene reforme primenile, ali sam uverena da će Grčka, uz podršku naših partnera iz Evrope, konačno uspeti u svojim naporima. Mi smo sada u najgoroj fazi novije istorije i čak i političari shvataju da postoji samo jedan izlaz iz ove situacije. To je novi početak kroz veći izvoz i veću proizvodnju. Drugog izbora nema. Znamo gde smo grešili, naša privreda je u teškom stanju. Iako mnogi misle da je mrtva, moram da kažem da to nije tačno. I žao mi što sada ceo svet, a naročito Evropska unija, krive samo Grčku za krizu koja je nastala. U to je teško poverovati. Jer smo mi relativno mala zemlja, u kojoj živi 10 miliona stanovnika i ne možemo baš toliko da smetamo. Ovo što se dešava je evropski problem, iako se pretvaramo da je samo grčki.

Pre samo godinu dana situacija je bila potpuno drugačija. Bojite li se sada da će izlazak iz krize biti spor i da je pred Evropom period sporog ekonomskog rasta?

– To nije samo moje mišljenje. Sada je svima jasno da je problem mnogo veći nego što smo mislili. Sve što sam spomenula za posledicu ima nisku produktivnost, a u nekim delovima sveta i povećanje inflacije.

Sećate se da su pre samo godinu dana i zvaničnici MMF-a i Svetske banke govorili o ekonomskom oporavku. I tada su isticali da je reč o krhkom oporavku, ali su ipak govorili o pozitivnim pomacima. Sada je cela slika drugačija?

– To se nije dogodilo samo zahvaljujući Grčkoj. I ovo samo pokazuje koliko je teško predvideti bilo šta tokom krize. Ali, volela bih da na ovu temu razgovaramo posle nekoliko meseci, kad se uspostavi nova vlada, odnosno posle novog početka. Verujem da Grčka neće propasti, već ćemo pozitivno iznenaditi Evropu. U nas se više neće upirati prstom.

Rekli ste da postoji samo jedan izlaz. Mislite li da je sugestija Evro grupe privatnim investitorima da otpišu 50 odsto grčkog duga jedini način da se reše finansijski problemi?

– Spasavanjem Grčke spasava se cela evrozona. I zato je odluka koja je doneta krajem oktobra bila istorijska. Ne samo za Grke već i za Evropljane, ali i za sudbinu evra kao valute. Evropski lideri su time pokazali njihovu rešenost da podrže evro kao valutu, u borbi sa špekulacijama na tržištu. Odluka je osnažila i reafirmisala jedinstvo EU i praktično demonstrirala princip solidarnosti, koji je jedan od ključnih evropskih principa. Što se Grčke tiče, značaj te odluke je više nego očigledan. Kako god, mi ćemo nastaviti da ulažemo napore kako bismo primenili sve navedene reforme i neophodne mere, u cilju boljitka.

Mislite li da se ovim spasavaju evropske banke?

– Nije tu reč samo o spasavanju banaka, već o celoj poslovnoj zajednici. A kada je o grčkim bankama reč, čini mi se da su neke od njih snažnije i mnogo bolje kapitalizovane od nekih evropskih banaka. Posle spajanja dve velike grčke banke, Alfa i Eurobanke EFG, nastala je jedna od 15 najvećih banaka u Evropi. Nemam razloga da govorim neistine kad ovo kažem, ali grčke banke koje posluju u Srbiji nikakvih problema nisu imale tokom krize. Ovde posluju četiri grčke banke i zauzimaju 17% tržišnog učešća. One imaju potpuno poverenje srpskih građana i privrednika i igraju veoma važnu ulogu u vašoj nacionalnoj ekonomiji. Ono što ne treba zaboraviti jeste da grčke banke u Srbiji posluju u skladu sa ovdašnjim zakonima i u skladu sa regulativama Narodne banke Srbije. I kao što svi znamo, regulativa je ovde nešto stroža i veoma dobro štiti banke od uticaja globalne ekonomske krize.

Koliko taj uvećani stres u evrozoni i situacija u Grčkoj mogu da utiču na srpsku ekonomiju?

– Zaista ne mogu da zamislim da se to dogodi. Jer, Grčka i Srbija su dve različite ekonomije sa dva različita monetarna sistema. Ne može biti direktnog ekonomskog uticaja. Jedna od mogućih posledica je eventualno smanjenje srpskog izvoza u našu zemlju, ili u Evropu, na primer, zbog pada tražnje.

Po Vašem mišljenju, najviše će biti pogođene izvozno orijentisane kompanije?

– Da, ali najnoviji statistički podaci to demantuju. Jer, u poslednjih osam meseci i srpski i grčki izvoz je povećan. Pritom je rast srpskog izvoza bio znatno veći. Što znači da uticaja grčke krize na Srbiju nema.

Kako opisujete ekonomske odnose Grčke i Srbije? U poslednjih 10 godina imali smo konstantan rast trgovinske razmene. Koliko je kriza uticala na naše odnose?

– Naši odnosi su se razvijali na međusobnu korist. Grčke firme verovale su da srpsko tržište ima perspektivu i zato su ovde i ulagale novac, počevši od 1996. godine. Do danas je više od 200 grčkih kompanija došlo u Srbiju i u njima radi više od 20.000 ljudi. Skoro sve su i dalje prisutne ovde i vrlo aktivne. Grčka je, praktično, i asistent, odnosno saveznik Srbiji na putu ka Evropi. Naša podrška je bila vrlo opipljiva tokom svih ovih godina. Hellenik plan za ekonomsku rekonstrukciju Balkana (HePERB) je dokaz te podrške. Preko njega je Grčka poklonila značajna sredstva Srbiji. I dozvolite mi da naglasim i to da smo čak i tokom krize ispunili svoje obećanje i finansirali sve projekte u skladu sa tim planom.

Do sada su grčke kompanije investirale više od 2,5 milijardi evra u Srbiju. Šta očekujete u narednih nekoliko godina? Šta će biti najveća prepreka za investiranje? Kriza u kojoj svi investitori oklevaju, ili neke prepreke na ovdašnjem tržištu?

– U ovakvim vremenima teško je predvideti kada će biti novih ulaganja. Ali, svesni smo da postoji jak interes grčkih investitora da dodatno ulažu u vašu zemlju, naročito u turizam, tržište otpada, metalnih konstrukcija i trgovinu. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali verujem da ćemo novi razvoj pozitivnih događaja videti vrlo brzo. A kada pričamo o stranim direktnim investicijama, treba da imamo na umu da je za inostrane ulagače najvažnija investiciona klima. Znam da je prioritet Srbije privlačenje što više stranih direktnih investicija, sa ciljem da povećate izvoz i unapredite životni standard građana. Da biste bili još uspešniji, političari moraju da osiguraju da se administrativni problemi kompanija reše što je pre moguće. Treba obezbediti pravilnu primenu zakona, jer je u mnogim slučajevima bilo "ad hoc" implementacije. Ne zaboravite da je srećan i zadovoljan investitor najbolji način da privučete nove ulagače. Znam da srpska vlada preduzima važne korake da unapredi investicionu klimu i verujem da će te mere doneti više ulaganja
u Srbiju.

Šta vam se čini kao najveći problem srpske ekonomije?

– S obzirom na to da sam u Srbiji živela tokom devedesetih godina kada su na ulici dileri prodavali devize, sada mi se čini da problema nema. Ovde sam tek dva meseca i još ne mogu sa sigurnošću da ocenim šta je ono što je zabrinjavajuće. Ali verujem da će se svi problemi, ako ih ima, rešiti u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji – ocenila je Sofija Camiha u razgovoru za "Magazin Biznis".

Šećerane na prodaju

MMF je predložio Grčkoj da proda sve kompanije u državnom vlasništvu. Postoje li neke koje posluju u Srbiji, a na koje se to odnosi?

– Prvo, želim da kažem da je privatizacija grčkih državnih kompanija zajednička odluka naše vlade, partnera iz Evrope i MMF-a. To će pozitivno uticati na našu ekonomiju i omogućiti kompanijama da posluju na slobodnom tržištu. Nema puno kompanija sa državnim vlasništvom koje posluju u Srbiji. Ako ne grešim, jedna kompanija je Telekomunikaciona organizacija Grčke (Hellenic Telecomunications Organization), koja ima 20 odsto vlasništva Telekoma Srbije, a druga je Grčka industrija šećera (Hellenic sugar industry) sa dve fabrike na teritoriji Srbije. To su Fabrika šećera Crvenka i Fabrika šećera "Šajkaška", Žabalj. Privatizacija Grčke industrije šećera, u skladu sa međunarodnim procedurama je obavezna, i tom prodajom će povećati svoj kapital Agrarna banka Grčke, kojoj pripada Grčka industrija šećera. Treba naglasiti da neće samo te dve fabrike šećera u Srbiji biti prodate, već cela Grčka šećerna industrija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )