Marko Somborac, autor kultnog stripa u "Blicu" - Biću moćan kad dobijem batlera, služavku, vozača i ličnog trenera!

(Foto: mozzart sport)

Grafički dizajner i illustrator, kreator najpoznatijeg stripa u dnevnoj štampi, zahvaljujući predanom angažmanu i jasno vidljivom kvalitetu rada stigao je na listu koja se bavi imenima 50 najmoćnijih ličnosti u srpskim medijima. On taj izbor posmatra više sa akademske strane, a moć, kaže, tretira potpuno drugačije

Marko Somborac, precizni hroničar i beskrajno duhoviti kritičar srpske svakodnevice, uspeo je u rekordnom roku da promeni navike čitaoca dnevnog lista Blic, koji su zbog njegovog "čeda" novine počeli da čitaju od dna treće strane. S vremenom, tu naviku stekli su i političari, inače česti junaci urnebesnog stripa u kome autor, u ime naroda, nemilosrdno karikira njihov izgled, izjave, dobre i loše poteze, navike…

U proteklih šest godina nije se dogodilo da Somborac promaši temu za taj dan i nacrta i napiše nešto što ne oslikava najaktuelniji događaj. Kako sam kaže, sebi je od prvog dana nametnuo visoke kriterijume, kojih pokušava da se sve vreme drži. Zato je i moguće da samo u nekoliko retkih situacija posegne za "kaišom", koji svaki majstor stripa, za svaki slučaj, ima u šteku.

A o tome kako je Marko Somborac od anonimnog grafičkog dizajnera i ilustratora postao jedna od 50 najmoćnijih ličnosti u našim medijima, postoje dve verzije.

- Legenda kaže da su se najviši rukovodioci Blica sastali jednog zimskog dana 2005. godine i posle mnogo iznetih predloga došli do zaključka da im treba političko-satirični strip. Krenuli su da zovu i zovu karikaturiste i crtače stripova, međutim, samo sam ja tog dana bio kod kuće. I tako su me angažovali. Druga, mnogo nezanimljivija legenda kaže da su me preporučila dva moja drugara koja rade u Blicu – započinje Marko Somborac u svom stilu intervju za MOZZART Sport.

Da li ste s vremenom izgubili volju da objašnjavate ljudima da niste iz Sombora nego iz Smedereva?

- Pa možete da zamislite kako je to kad još iz osnovne škole kreću ta pitanja. Čak su me jednom prilikom zvali iz Sombora da pišem blog: "Uspešni Somborci u Beogradu"! Vidim ja da ću morati da se preselim u Sombor i onda sam miran.

Kad već pomenuste školu, po čemu najviše pamtite dane detinjstva i koji su vam bili omiljeni predmeti?

- Najviše po sankanju po somborskim proplancima! Čekajte, jesam li to rekao somborskim?! Mislim smederevskim! Vidite šta mi radite? I oduvek sam nešto crtkao, pa bi se moglo reći da mi je likovno bilo omiljeni predmet. Ali ne, nisam se tamo proslavio s ocenama. Šta ćete, Ajnštajn i ja, neshvaćeni od starta.

Sećate li se prvog stripa koji ste pročitali i dana kada ste doneli odluku da se i sami posvetite crtanju?

- Ne sećam se imena konkretnog stripa, samo znam da sam u kući bio okružen "Zabavnicima" i "Ježevima", pa verujem da je nešto odatle krenulo. Naravno, ni konkretnog dana se ne sećam, ali zato moji čuvaju neke pokušaje Spajdermena i Luka Skajvokera iz obdaništa. Baš u tom periodu mi je objavljen prvi rad - jedan Popaj u "Zeki".

Radili ste kao scenarista stripova, na ilustracijama, video-igrama, animiranim filmovima i na televiziji, a oprobali ste se i u reklamnim kampanjama. Kako je došlo do dogovora s uredništvom Blica? Jeste li uslovili pristanak, na primer, zahtevom da imate punu kreativnu slobodu ili stranom na kojoj će strip biti plasiran?

- Ma jeste, tražio sam i kola i vilu s bazenom! Istina je jedino da su mi rekli da ako se neko bude bunio, jer sam, na primer, nacrtao tog i tog, samo da ga prosledim do urednika. Dakle, hoću da kažem kako nije bilo nekog ograničenja u temama. Sami su mi dali slobodu. A stranu sam istina tražio, i to prvu – i bio zadovoljan što sam dobio treću.

Tokom proteklih šest godina objavili ste bezmalo 2.000 kaiševa. Da li se ikada dogodilo da urednik, onako izokola, pokušava da vam stavi do znanja da ste tog puta preterali?

- Smanjite malo, oko hiljadu i po kaiševa je objavljeno dosad. I kad vidimo da je bilo samo nekoliko uredničkih "negodovanja" na tu cifru, možemo biti zadovoljni kako sam prošao.

U kojoj meri ste bili zatečeni pozitivnim bumom koji je izazvao vaš strip?

- Sad, nije da nisam bio nešto zatečen, ali ne u smislu da sam ga nešto previše očekivao. Jednostavno se trudim i gledam da mi taj bum, kako ste ga nazvali, i popularnost ne okupiraju misli. Sve u svemu, radim kako verujem da treba, pa kako bude.

Koliko se trudite da nikoga od aktera s političke scene ne favorizujete ili ste uvek vođeni najjačim utiskom u tom trenutku?

- Možda i treba balansirati, da ne bude posle "što samo ovog" ili "daj malo onog". U principu, bavim se uvek onim što je najaktuelnije i šta sam najbolje smislio. Na kraju krajeva, bitno je i šta sam stigao da uradim do zadatog roka. I to nam je - što nam je.

Na koje se sve načine informišete kako biste bili u toku? Da li smete da se opustite?

- Čitam uveče sutrašnje brojeve novina, gledam vesti, tako da sam već navikao da sam neopušten. Prilikom susreta sa Srđanom Ćešićem, autorom serijala "Nikad izvini", on je upotrebio jedan izraz za nas koji radimo dnevne stvari. Rekao je da uvek imamo još jedan kanal koji samo misli o poslu i šta bi za sutra bilo zgodno da ide kao geg.

Ko su vam omiljeni junaci, zbog čega i da li se ikada dogodilo da u zemlji Srbiji osvane dosadan dan u kome ste ostali bez inspiracije? Da li se dogodilo da vam promakne biser za "jednokratnu upotrebu" koji je prosuo neki političar i da li ste tada ljuti na sebe?

- Omiljeni likovi su mi Koštunica, Mirko, Velja, Palma i, recimo, Boris. Možda Vjerica umesto Borisa, međutim, ne bih baš toliko da ljutim predsednika. Likovno mi za crtanje pašu opet Voja, Šešelj, Ivica… Odskora volim i Cicka, Vojinog mačka. Što se tiče inspiracije, tema za obradu naravno da uvek ima, samo, kako to obraditi u gegu, to je već druga stvar. Dakle, količina tema i inspiracija za pravljenje gegova nisu ista stvar. Tema u Srbiji ima uvek, a mozak kad treba da smisli nešto smešno, ume i da zariba. Verovatno je moguće ta zadnja stvar koju pominjete u vezi s "biserima", samo što to oprostim sebi. Više se ljutim kad kasnim sa slanjem stripa.

Jeste li se moćno osećali kad ste uvršteni na spisak 50 najmoćnijih ljudi u srpskim medijima?

- Znate kako, baš imponuje kad svi u medijima koji su ispod tog mesta, gde ja okom - oni skokom. Ali velika je i odgovornost biti primer mladima koji tek zakoračuju na tu listu. Šalim se naravno. Hvala kolegama iz Blica što su me stavili na listu, ali osećaću se tako moćno tek kad budem imao batlera, služavku, šofera i ličnog trenera.

U kojoj meri mišljenje čitalaca može da utiče na vaš rad i koliko često se dogodi da vas građani prepoznaju na ulici i zapodenu razgovor?

- Ne u velikoj meri, pošto radim kako sam naučio, ali naravno da imam na umu da ne radim za malotiražni strip fanzin, nego za tiražnu novinu. A kako da ne, baš me prepoznaju i prilaze na ulici, cepaju odeću i traže autogram! Mora da ste me pomešali s nekom estradnom ličnošću.

E sad, nije da niste bili u prilici da vam fanovi zatraže autogram...

- Dobro, to je druga stvar, a dešava se prilikom izložbi mojih radova.

Na koji način se relaksirate od obaveza? Imate li omiljena mesta za izlaske?

- Nikako se ne relaksiram zato što sam u ovom poslu konstantno, ne računajući vreme kada odem i pogledam neki film. Prijaju mi i šetnje, gledanje sitkoma i utakmica Premijer lige.

Šta biste strancu, koji prvi put dolazi u Beograd, pokazali u prestonici?

- Ma ti stranci su već informisaniji bolje od mene o mestima za izlaske. Sem tih klasičnih mesta, tipa Kalemegdana, trenutno mi je zanimljiva Ada safari, zato bismo tamo sigurno otišli.

Da li ste se bavili nekim sportom u mladosti?

- A je l" klikeri potpadaju pod sport? Ako jesu sport, onda sam bio profi. Tri "staklenca" za jedan osvojeni "porcelanac"! To je bila posebna klauzula u mom ugovoru.

Za koga navijate i šta mislite o srpskoj teniskoj revoluciji?

- Ovde kod nas za Crvenu zvezdu, a u Engleskoj za Arsenal. Hm, to znači da u poslednje vreme nemam baš mnogo momenata za radovanje. O tenisu mislim da je lepo što naša zemlja ima toliko uspeha. Zaista smo neverovatni ako se uzme u obzir koliko se ništa ne ulaže u sport.

Odlazite li na stadione i košarkaške hale?

- Nažalost, ne.

Zašto malo češće ne obrađujete sportske teme, u kojima ima dosta materijala za vaše stripove?

- Zato što je to ipak politička strana gde se nalazi strip i zato što sport baš nešto i ne pratim, sem pomenute Premijer lige i Lige šampiona. Podrazumeva se da sve što se bitno desi u sportu gledam da se nađe u stripu. Recimo, kao sad posle kraha fudbalske reprezentacije ili kad je Mundijal, onda ih baš zaređam...

Na Fejsbuku postoji velika grupa vaših obožavalaca. Komunicirate li s njima ?

- Slabo koristim moderne društvene mreže. Ukoliko mi neko pošalje mejl, onda mu odgovorim.

(Foto: mozzart sport)

Izjavili ste u jednom intervjuu da bi ste bili tri puta duhovitiji i bolji da je strip plasiran na poslednjim stranicama Blica. Šta biste to pisali i crtali u tom slučaju?

- Zapravo je u tekstu pisalo kako kažem da je tretman koji imam u Blicu veoma zaslužan za rastuću popularnost mog stripa. Tek posle toga je išla sledeća rečenica: "Da su me gurnuli negde pozadi, mogao sam da budem tri puta bolji i duhovitiji, a opet bi malo ko to primetio". Pod time sam mislio da je važno što sam na trećoj strani, a da nisam na njoj i kad bih bio duhovitiji tri puta, ne bi bilo toliko efektno kao da sam na nekoj "nebitnijoj" strani novina.

POJEDINI POLITIČARI ZNAJUJU DA ME POHVALE

Da li vas je neko od političara koje ste "tretirali", nazvao telefonom ili je prilikom nekog javnog susreta s vama komentarisao strip? Jeste li se možda sreli s premijerom Cvetkovićem, prema kome baš "nemate milosti"?

- Niko me nije zvao, mada sam čuo da su ranije neki zvali redakciju, da bi s vremenom digli ruke. Prilikom susreta sa mnom, pojedini političari umeju i da me pohvale. Što se tiče drugog dela pitanja, Mirka sam skoro upoznao, kaže da mu ništa ne smeta. Dobro, Mirko, onda da nastavimo ovako.

izvor :