Gilles Mettetal, direktor Agrobiznis sektora EBRD – Srbija ostaje naše ključno tržište

(Gilles Mettetal)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prethodne nedelje odobrila je Erste banci u Srbiji 10 mil EUR za program kreditiranja poljoprivrede. Ta sredstva namenjena su podeli rizika sa Erste bankom koja će odobravati kredite srpskim poljoprivrednim preduzećima za sezonske potrebe obrtnog kapitala, koristeći kao obezbeđenje javne skladišnice, odnosno potvrde o uskladištenoj robi. Kroz program čiji je cilj poboljšanje finansiranja poljoprivrede u Srbiji i promovisanje korišćenja javnih skladišnica kao kreditnog obezbeđenja EBRD će obezbediti ukupno 70 mil EUR, a u 2010. je odobreno po 20 mil EUR za Societe Generale i Credit Agricole banku, kao i 10 mil EUR za banku Intesa.

O tome šta žele postići najnovijim aranžmanom, šta će to konkretno značiti za srpskog seljaka i da li će veću korist imati banke ili poljoprivrednici, u eksluzivnom intervjuu za "eKapiju" govori direktor Agrobiznis sektora EBRD-a Gilles Mettetal.

eKapija: Koji su najvažniji ciljevi vašeg aranžmana sa Erste bankom?

- Najvažniji cilj je omogućiti realizaciju plana Erste banke u Srbiji, koji se tiče finansiranja potreba za obrtnim kapitalom ne samo velikih prerađivačkih kompanija, već i uspešnih malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, trgovaca, itd. Mehanizam podele rizika koji obezbeđuje EBRD smanjuje rizik Erste banke u Srbiji i povećava želju za finansiranje obrtnog kapitala na osnovu poljoprivredne robe kao osnovnog zaloga – pošto je to vrlo često jedina vredna imovina koju poljoprivrednici mogu da ponude kao pokriće za zajam od banaka.

eKapija: S obzirom na to da je sistem javnih skladišta još nedovoljno razvijen u Srbiji, manji poljoprivredni proizvođači smatraju da ovakvim aranžmanom, zbog visokih kamata i kratkih rokova otplate, više dobijaju bankari nego oni. Kakav je Vaš komentar na to?

- Banke smatraju poljoprivredu rizičnim sektorom. Iz tog razloga, proizvod obezbeđen od strane EBRD-a, koji omogućava podelu rizika i korišćenje javnih skladišnica kao efikasnog zaloga, trebalo bi da dovede do toga da komercijalne banke postepeno smanje troškove finansiranja.

eKapija: Da li je realnije očekivati od EBRD liniju dugoročnih kredita sa rokom otplate na 15-20 godina, kojim bi se direktno razvijao poljoprivredni sektor, a ne finansirao obrtni kapital?

- EBRD obezbeđuje direktno dugoročno finansiranje uglavnom za velike poljoprivredne kompanije u Srbiji, dok se do malih i srednjih kompanija u tom sektoru dopire preko namenskih kreditnih linija odobrenih lokalnim komercijalnim bankama. Ili, putem ustanovljenih instrumenata za zemlje Zapadnog Balkana za finansiranje projekata vrednih do 10 mil EUR direktno od strane EBRD-a, kroz donekle unapređenu proceduru. Srbije jeste i ostaće naše centralno tržište, na kojem smo već odobrili 360 mil EUR za 29 projekata samo u poljoprivrednom sektoru.

eKapija: Šta očekujete u pogledu trenda naglog rasta cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji?

- Teško je bilo šta predvideti, ali imajući u vidu poziciju Srbije i njeno plodno zemljište, dobru klimu, dugu tradiciju poljoprivredne proizvodnje u odnosu na druge slične zemlje u regionu, kao i put ka Evropskoj uniji i prostor za dalje povećanje prinosa, razumno je očekivati nastavak približavanja cena zemljišta u Srbiji cenama u 15 zemalja osnivača Evropske unije u srednjem i dugom roku.

eKapija: Osim "Victoria grupe" u kojoj već imate udeo, da li planirate investicije u sektor poljoprivrede u Srbiji u vidu ulaganja u akcije firmi iz oblasti poljoprivrede a koje su listirane na berzi?

- Srbija jeste i ostaće naše ključno tržište. EBRD je klasifikovao Srbiju kao stratešku zemlju u "lancu vrednosti žita", zajedno sa Kazahstanom, Rumunijom, Rusijom i Ukrajinom. Banka će nastaviti da podržava dragocene lokalne kompanije i projekte, bez obzira na to da li su listirane ili ne. Štaviše, pored razvoja upotrebe javnih skladišnica kao podrške finansiranju aktivnosti nakon žetve, Banka takođe pruža podršku Srbiji u razvoju instrumenta za finansiranje aktivnosti koje prethode žetvi, korišćenjem budućih prinosa kao pokrića na osnovu takozvanih potvrda o usevima ("crop receipts"). Banka i Organizacija za hranu i poljoprivredu su obezbedile finansije, a radna grupa je već oformljena u okviru Ministarstva poljoprivrede i nedavno je počela da radi na nacrtu zakona koji treba da bude usvojen početkom 2012. godine.

eKapija: Koliko će restitucija poljoprivrednog zemljišta uticati na tržište poljoprivrednog zemljišta i dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji?

- Ovo je političko pitanje. Ipak, ono što je važno je da sprovođenje takvog ili sličnog zakona osigura predvidljivost i transparentnost.

eKapija: Kakav je Vaš stav o politici subvencija u poljoprivredi? Da li je ispravna politika koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, po kojoj će, po svemu sudeći, subvenicije biti ukinute naredne godine?

- Verovatno ima prostora za poboljšanje strukture i načina na koji se dodeljuju subvencije. Videli smo na primeru Brazila, koji je jedna od najuspešnijih zemalja u oblasti agribiznisa i koju su neki predstavnici EBRD-ovog sektora za agribiznis posetili u martu 2011. godine, u pratnji predstavnika Ministarstva poljoprivrede Srbije, da ciljane subvencije za investicije, istraživanje i razvoj daju bolje rezultate na polju poboljšanja dugoročne konkurentnosti. Država bi trebalo da podrži investicije u navodnjavanje, moderno skladištenje, obnovu mehanizacije i opreme, itd., a ne samo direktno plaćanje po hektaru.

eKapija: Kakve su Vaše prognoze o daljem nastavku trenda rasta cene hrane u svetu?

- Mislim da niko ne zna tačan odgovor na to pitanje. Ali, posmatrajući demografske trendove i pritisak sa strane energetskog sektora, kao i razvoj u Aziji, klimatske promene i izmenjene preferencije potrošača, teško je očekivati značajniji pad cena.

J.Đ.