Goran Nava, atletičar i ekonomsta - U zdravom duhu, zdravo telo

Kad u isto vreme vrlo intenzivno treniraš, radiš i učiš, može ti se vrlo lako desiti da samo „pukneš“ jednog dana. Zato je bitno praviti pauzu, imati vremena za prijatelje i devojku, jer ako nisi srećan i zadovoljan svojim životom, ne možeš ni da ostvaruješ rezultate na stazi

Goran Nava je najbolji atletičar u zemlji na srednje pruge u poslednje gotovo tri decenije.

Drži i nacionalni rekord na 1.500 metara. Italijan koji je ćirilički pasoš dobio „u majčino zdravlje“, predstavlja Srbiju na svim međunarodnim takmičenjima. Pre tri godine je trčao na Olimpijskim igrama, najznačajnijem takmičenju u svetu atletike, da bi na poslednjem takmičenju, u februaru ove godine na Evropskom prvenstvu u Parizu, osvojio sedmo mesto.

“U istoriji atletike Srbije ispred mene je Dragan Zdravković sa nacionalnim rekordom postignutim pre 28 godina. Posle toga nismo uspeli da budemo tako dobri. Verovatno je razlog za to rat na ovim prostorima“, kaže ovaj tridesetogodišnjak.

Kad je počeo da nastupa za Srbiju pre četiri godine, trčanje kao disciplina u „kraljici sportova“ nije imalo nikakve šanse. U poslednje vreme resorno ministarstvo, Olimpijski komitet, gradovi Beograd i Novi Sad daju novac za pripreme, šalju trenere na obuke u inostranstvo pa atletičari koji sad počinju imaju motiv da jednog dana postanu vrhunski u svojim kategorijama. “Perspektiva jednog sporta zavisi od takve institucionalne podrške, ne samo od talenta indivudualnog sportiste. Srbija se vraća na scenu u juniorskoj, ali i u seniorskoj kategoriji. Siguran sam da će za nekoliko godina da usledi i prva medalja“, kaže naš sagovornik.

U restoranu se pojavljuje u odelu i kravati. Ne zato što tako treba, jer se slika za „ozbiljan“ časopis, već zato što je njemu, menadžeru multinacionalne kompanije za prodaju u Evropi, to svakodnevna odevna kombinacija.

Zbog posla dosta putuje, jednog je dana u Madridu, a već sledećeg u Moskvi. Zato nema rutinu uobičajenu za sportiste, ni u ishrani ni u treninzima. Podrazumeva se ipak da nekako mora da „uglavi“ dva treninga u jednom danu, zato nema ni „pićenca uz ručak“, niti zaglavljivanja u kafanama do tri ujutru. Kako stigne da trči svaki dan po nekoliko sati? Sve je, kaže, stvar dobre organizacije. “To znači da biram hotele koji su blizu šume ili nekog stadiona. Moj šef zna da sam atletičar pa se nagodimo da mi da barem sat i po da vežbam u toku radnog vremena, umesto pauze za ručak“, dodaje u šali.

Pre neki dan je krenuo u Zagreb na poslovni sastanak. Kad ga je pozvala devojka da pita gde je, odgovorio je kako je upravo završio trening. Jednostavno je u nekom momentu vožnje spazio pogodan krajolik, skrenuo sa autoputa i trčao dva sata.

Sledeće godine nakon Olimpijskih igara u Londonu, okačiće patike o klin. Dobro, ne baš bukvalno jer će nastaviti da trenira i nastupa za Srbiju, ali mu novi prioritet u životu postaje profesionalna poslovna karijera.

Zato završava poslovne studije, EMBA (Executive Master of Business Administration) na London Business School. „Malo sportista može da živi samo od sporta i posle toga da ne radi više ništa u životu. Tek je nekolicina takvih. Jusein Bolt je bio najbrži u istoriji ljudske vrste i nije realno sebi postaviti cilj da se bude brz kao on. Realno je da profesionalni sportista koji nastupa na međunarodnim takmičenjima zarađuje 30.000 do 50.000 evra godišnje. Koliko troši, to pak zavisi od njegovog stila života, ali posle deset godina ima na računu 250.000 evra, što je dovoljno za dva stana. A ne može da radi jer nema obrazovanje, ni poslovne veze niti bilo kakvo iskustvo. Zato mislim da je važno pratiti svoj san, ali je isto tako bitno ne prepuštati mu se i ne dozvoljavati da te obuzme i ne ostavi ti prostora ni za šta drugo“, kaže Goran

Ne napuštaj svoj san

Kao dete se oprobao u fudbalu i plivanju. U vodi je bio prespor, na travi prebrz, ali bez dovoljno igračke tehnike

„Moja leva strana je i dalje opasna, reprezentativcu Srbije u fudbalu mogu da dajem pomoć, jer trčim brže od ostalih i ako nikog nema na levoj strani, to je siguran go. Samo Rajan Gigs iz Mančester junajteda može da mi stane na crtu“, dodaje kroz smeh. Prva nagrada dok si još sasvim mali te opije i pokrene, kaže. Paralelno je završavao srednju školu i trenirao i odlučio da studira u Americi. „Otac mi je tad rekao da ako hoću da studiram preko okeana, to moram sam da finansiram, jer što bi mi on plaćao deset puta više kad mogu da studiram u Milanu. Zato sam trenirao još više i bolje i dobio stipendiju na američkom univerzitetu“, seća se Nava.

Radni dan mu je počinjao u osam, završavao u ponoć, petak i subota su bili rezervisani za neko studentsko takmičenje. U međuvremenu je naučio španski i francuski. Vratio se u Italiju i nastavio da radi za kompaniju Rochester Midland Corporation, u kojoj je i danas. Prošlo je gotovo tri godine, a Nava nije „ljudski“ potrčao.

„Ljudi kojima verujem i koji su stariji i iskusniji su mi govorili da moram da se fokusiram na karijeru, više nego na atletiku. Ali, pogledao sam se jedno jutro u ogledalu i u oku više nije bilo one iskre koju sam imao kao srednjoškolac i student kad sam paralelno trenirao. Tu sam pukao, jer sam shvatio da nisam imao hrabrosti da pratim svoj san“, kaže. Nekako baš u to vreme su mu javili da je nakon sedam godina dobio srpski pasoš i odluka je pala - nastupiće kao reprezentativac na igrama u Pekingu. „Moj lični rekord je bio toliko daleko od olimpijske norme da su mi se brat i trener smejali kad sam rekao da dogodine idem na Olimpijadu. Prvi dan je bio paklen, 20 minuta treninga je bilo kao dva sata. Već drugi dan sam trenirao 25 minuta, treći 30 i korak po korak sam se vratio u formu. Samo sam ja verovao u sebe i na kraju sam bio jedini koji je mogao da nastupi za Srbiju na 1.500 i 800 metara“, kaže Goran.

Sve vreme razgovaramo na srpskom, koji je počeo da uči pre tek dve godine. Nije još odlučio da li da mu baza bude u Beogradu. Možda na kraju vrati očev dug star trideset godina. Stariji Nava je tad u Italiju odveo Srpkinju. Ovog puta postoji šansa da devojka iz Subotice zadrži Gorana u Srbiji

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs