Vasilis Panagopulos, generalni direktor kompanije Eko Serbia - vikend otac

(Foto: Lična arhiva)

O Srbiji ima mišljenje drugačije od većine stanovnika ove zemlje, ali i sveta: bezbedna zemlja, miroljubiv narod koji je izuzetno disciplinovan i malo pije... Nebrojeno puta je obišao Evropu, svaki dan je radio u drugoj državi i kaže da ima iskustvo na osnovu kog može da poredi i donese takav zaključak

Prvi utisak koji je Vasilis Panagopulos stekao o Beogradu je da je to izuzetno bezbedan grad.

Uprkos kritikama sa svih strana da ulice, utakmice, kafane... vrve od nasilja, on ostaje pri svom stavu. „Imam utisak da mogu da se šetam u četiri ujutru gradom s 500 evra zalepljenih na čelu i da me niko ne bi ni pipnuo“, kaže generalni direktor kompanije Eko Serbia, članice grčke kompanije Hellenic Petroleum. Nasilje na fudbalskim utakmicama jeste strašno, ali ima ga svuda.

Zato on ode na Marakanu da odgleda utakmice reprezentacije, ali nije baš rad da na stadionima prati domaća prvenstva u Srbiji ili Grčkoj. „Svuda u svetu na takvim mečevima se dešavaju incidenti, koje uglavnom izazivaju fanatični navijači. I kad bi u Vatikanu postojao fudbalski teren na kom bi igrali sveštenici i tu bi se, verujem, našla tema za raspravu“.

On se ušuškao možda i previše u tom osećaju sigurnosti, bez obzira na to što su prijatelji rečima, a prevaranti delima, pokušali da ga razuvere. Ukrali su mu jednom prilikom navigaciju iz automobila. Ni to nije uzeo za zlo, sam je kaže kriv što je GPS ostavio tu, da nekom „bode oči“. I nije se sekirao što je ostao bez uređaja, nego zbog činjenice da se obreo u Nišu, a niti je znao gde je, niti kako da nađe hotel koji je rezervisao, a telefon su mu ukrali kada je zamolio za pomoć. Izgubljen u Nišu, pozvao je prijatelja iz Beograda da mu pomogne, ali nije znao da mu kaže gde se nalazi.

Sedeći i dalje u kolima, zamolio je momka koji je prolazio da mu pomogne, dodajući mu telefon da se objasni s tim njegovim prijateljem. Momak je dva puta izgovorio „da“ u slušalicu dok se polako udaljavao od automobila. „Kad je krenuo da beži, nisam znao kuda ću. Da ostanem u automobilu ili da istrčim da ga pojurim, ali pade mi na pamet, šta ako ja istrčim, a neko iza samo čeka da sedne za volan... bolje onda da se pozdravim s telefonom“, prepričava jedno od retkih loših iskustava koje je imao za pet godina, koliko radi u Srbiji.

„Ovde sam jednom prilikom video da policajac pešaku piše kaznu zato što je prešao ulicu na crveno. Vi klimate glavom, to vam zvuči normalno? U Grčkoj kad bih nekom to ispričao, zacenio bi se od smeha. Pa takav presedan se tamo nije desio u poslednjih 100 godina“, poredi Panagopulos ovdašnju disciplinovanost s grčkom. I ima još primera sa istim akterima. Ovde, kaže, policajci zaustavljaju vozila poštujući proceduru, pa mašu „stopom“ preko dana, a uveče crvenom svetlećom palicom. U Grčkoj policajac samo niotkuda iskoči na put, da ga čovek ubije ako nije maksimalno koncentrisan.

Po njegovom mišljenju, ako bi postojala i poštovala se sva pravila, onda bi Grčka bila u mnogo boljoj situaciji u odnosu na aktuelnu. Uticaj svetske krize na Srbiju daleko je blaži u poređenju sa ostalim zemljama u regionu i veruje da je Srbija na pravom putu razvoja. Upoznao je za vreme koje je proveo u Srbiji radnu etiku, bar onih s kojima sarađuje. Doduše, najviše ima kontakta s radnicima na pumpi koja se nalazi neposredno ispod njegovog prozora, pa se šali da nije siguran da li su svi tako vredni ili samo ti koji su svesni da ih posmatra.

Problemi s ćirilicomNije baš očekivao da će biti tako zadovoljan kad se preseli u Beograd, ali kad je, kao prvi posao u kompaniji Hellenic Petroleum, dobio da vodi Eko Serbia, znao je da dolazi u grad koji je dobar za život. Mogao je da uporedi, s obzirom na to da je pre toga već obišao celu Evropu nekoliko puta. Živeo je u Velikoj Britaniji 10 godina, tamo se školovao za inženjera, zaposlio se, odatle je poslat u Egipat, da usred pustinje skoro četiri godine radi za kompaniju u kojoj se proizvode tenkovi.

Kad je došlo vreme da se vrati u Grčku, nije bio preterano srećan, odvikao se od tamošnjeg načina života. Ali, mogao je da bira da se vrati odmah i služi vojsku ili da ga uhapse kad prvi put kroči u svoju zemlju jer nije odslužio vojni rok. Na kraju je video da nije bilo razloga za nerviranje. Ubrzo se zaposlio u naftnoj kompaniji Shell i preorijentisao se na drugu profesiju. Iako inženjer po struci, postaje menadžer marketinga i prodaje.

Posao mu je bio da strategiju prodaje plasira u ograncima te kompanije po Evropi, pa je jedan dan bio u Varšavi, sutradan u Pragu, pa u Bratislavi i tako svih pet dana u nedelji. „Tad sam postao vikend otac, porodica je ostajala u Atini, a ja sam poput čergara leteo sa mesta na mesto. Drugačiji je to život, ali navikneš se. Beograd mi je došao kao osveženje, sve vreme na jednom mestu. Ali deca i žena su i dalje u Grčkoj. I na te vikend aranžmane s porodicom sam se posle osam godina privikao. Sad imam utisak da bih se teško snašao kao otac s punim radnim vremenom“, priča kroz šalu Vasilis.

Voli da se s porodicom okupi na Kopaoniku, pa treću godinu zaredom tamo zimuju. Lepa planina s jednom manom: uđe u restoran i s teškom mukom uspe da naruči hranu i piće. Konobari često ne znaju ni reč engleskog, a ni jelovnici nemaju prevod, iako je svake godine sve više stranaca. On se, kaže, nekako snađe jer je uspeo da „ukači“ po koju reč, malo uspe i da pročita ako je meni pisan latinicom. Ako je ćirilica, ostaje gladan.

Otkad je u Srbiji zdravije živi. „Ovde je tako normalno da ljudi izađu u grad, naruče vodu ili sok i odlično se provedu. U Grčkoj je nezamislivo ući u bar i ne naručiti alkohol. Dok sam bio u Engleskoj kultura je bila takva da put od posla vodi u pab, svaki dan. A u pabu, s društvom, gotovo je nepristojno piti bilo šta drugo osim piva. Oni toliko vole da piju da bi i sveštenika pokvarili“. Njega nisu mnogo pokvarili. Kad tri prijatelja završe u pabu, pa jedan naruči turu, onda moraju i drugi i treći da naruče piće.

I ne prođe pola sata, a već su pripiti. „Ako bi se našlo nas pet ili više u društvu, odatle se trezan ne izlazi. I ja sutradan imam glavobolju, a oni kao da ništa nije bilo, bistre glave nastavljaju posao“. Ovde nema takvih problema, dan umesto pivom završava partijom tenisa. A kad se uželi mora, izađe i gleda u reku.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs