Slavko Vraneš, košarkaš – pogled s visine

Dok se mnogi, kada ga vide, pitaju kako bi živeli dok nabrajaju mesta gde ne bi mogli da se smeste s 230 centimetara, Slavko Vraneš tvrdi da mu stanje proisteklo iz njegove visine u potpunosti odgovara. MILANU VUKOVIĆU rekao je da problem imaju samo njegovi prijatelji, pogotovo kad počne da im se proređuje kosa

Veliki Slavko Vraneš. Gotovo je nemoguće ne prepoznati ga na parketu, ulici, u tržnom centru, prodavnici... Gorostasni centar Partizana odavno se navikao da gleda na svet s visine. Kako i ne bi kad je visok 230 centimetara. Naglašava da se nikada ni sa kim ne bi menjao i da mu takvo stanje u potpunosti odgovara. Zbog njegove visine problem jedino mogu da imaju Slavkovi prijatelji…

- Eto, baš sam nedavno razgovarao s jednim od svojih bliskih drugara. Kaže mi da, dok nismo počeli da se družimo, nije morao da brine o tome da li ima sede ili da li mu se proređuje kosa. Jer, kako je istakao, sve da je i to počelo da se događa, niko ne bi mogao da vidi. U društvu sa mnom, situacija je drugačija – u šaljivom tonu počeo je Vraneš razgovor za MOZZART Sport, dan posle velike Partizanove pobede protiv Barselone u Pioniru.

Nismo se dugo dogovarali oko lokacije na kojoj ćemo se naći. Slavko je odlučio u sekundi da nas pozove u Birčaninovu, ulicu koju mnogi pamte po dugim čekanjima u redovima za italijansku ili nemačku vizu. Međutim, posle druženja sa Slavkom, mišljenje o toj ulici u neposrednoj blizini Slavije nam se potpuno promenilo. Razlog je sasvim jednostavan: Partizanov div dočekao nas je u restoranu „Mitologija“, modernom i otmenom ugostiteljskom objektu. Ljubazni vlasnik, predusretljivi konobari i kompletan ambijent jasno ukazuju da je u pitanju izvrstan restoran. Seli smo za sto u blizini ulaza, naručili kafu i čaj.

Iako vidno umoran, Slavko je bio dobro raspoložen. Nije mu prvi put da dan posle naporne utakmice izlazi u susret novinarima. Prvo smo želeli da saznamo otkud on u „Mitologiji“ i zbog čega jedan od najuspešnijih blokera Evrolige većinu slobodnog vremena provodi baš u Birčaninovoj ulici.

- Ne znam da li smem da kažem – nasmejao se Slavko, zaćutao na tren i iskreno odgovorio. - Vlasnik restorana je moj dalji ujak. Zovem se isto kao i on, ali nisam po njemu dobio ime. Ulazio sam ovde još dok je bio krš i nered, pa je logično i normalno da dolazim u „Mitologiju“. Na stranu to što sam u srodstvu s vlasnikom, ali hrana je super kvalitetna. Kuvari su odlični. Što se mene tiče, ne mogu baš da biram obroke iz menija. Hranim se u skladu s trenizima i obavezama profesionalnog sportiste. Imam nekoliko programa. Tačnije, tri-četiri. Obroci su podeljeni po danima. Ima mnogo teletine, piletine, ćuretine, ribe… Svinjsko meso izbegavam. Gotovo svaki dan ručam i večeram ovde, a sve što jedem priprema se tako da bude meni prilagođeno. Porcije su strogo proračunate. Evo, koristim priliku da se zahvalim kuvarima na razumevanju i javno ih pohvalim. I, naravno, trudim se da uzvratim istom merom kad god sam u prilici i koliko je to u mojoj mogućnosti. Ne hranim se u „Mitologiji“ jedino kad su mi roditelji u poseti. Mamina kuhinja ipak ima prioritet.

Vraneš ima svoje mesto u „Mitologiji“. Zbog nas je napravio izuzetak, ali maltene uvek sedi u delu restorana gde se nalaze kožne garniture.

- Pored toga što mi je udobno, s leve strane imam zid, pa kad dođem s treninga mogu da se naslonim i odmorim. Osećam se i dovoljno izolovanim od ostalih gostiju. Mogu da imam neki svoj mir kad mi je to potrebno. Pogledam preko Interneta vesti, prelistam štampu ili obavim neke telefonske razgovore. „Mitologija” nije daleko ni od mog stana, ni od dvorane gde treniram. Često, kad sam u frci s vremenom, okrenem telefon i zamolim da mi pripreme hranu dok stignem. Inače, s većinom prijatelja dolazim isključivo ovde.

Poseban režim ishrane onemogućava Slavka da jede onako kako bi možda ponekad poželeo. Posebno mu teško pada što se na listi zabranjenih namernica nalaze slatkiši. Ističe da voli da eksperimentiše, a sad baš nije u prilici da to i čini. Makar ne s hranom.

- Bilo je perioda kad sam mogao da jedem maltene šta poželim. U početku sam birao uglavnom poznata jela. Onda sam shvatio da priprema odgovara mom ukusu i počeo sam da naručujem sve. Bukvalno po redu. Svaki dan bih uzimao nešto drugo. Mislim da nema jela u ovom restoranu koje nisam probao. I nemam zamerki. Da nisam na specijalnom režimu ishrane, za ručak bih, recimo, naručio supu „kapućino“, posle toga pohovani sir s dodatkom šumskog voća. Sledi file minjon, zelena salata i za desert kolač „trijangl“, jedan od mojih omiljenih slatkiša. Dosta je jak, kaloričan. Dovoljan za ceo dan.

Uz hranu, naravno, ide i piće. Alkohol je za sportiste, po nekom nepisanom pravilu, u toku sezone retko dozvoljen. Slavko se pridržava toga. Tokom razgovora s nama popio je litar flaširane negazirane vode.

- Uz moj režim ishrane ide obična voda. Nije da se ne razumem u alkoholna pića, a-ha-ha… Uz ujaka sam mnogo naučio o vinima. „Mitologija” je, kad se restoran otvorio, u ponudi imala oko 400 različitih vina u ponudi. Ja više volim bela vina. Penušava uglavom. Omiljeno mi je „proseko”. Najviše mi prija, uz jelo ponekad popijem jednu čašu. Mislim da je to sasvim dovoljno. Ne volim da se opijam, niti sam od onih koji preteruju u bilo čemu. Ali vodu definitivno pijem najviše. U toku ozbiljnih trenažnih procesa nema prostora za eksperimentisanje sa zdravljem – objašnjava Vraneš.

Terapije, masaže, oporavak mišića posle napornih treninga i utakmica maltene su sastavni deo svakodnevice svakog sportiste. Slavko je posle razgovora za MOZZART Sport imao zakazano upravo nešto iz tog „asortimana“. Vreme nam je isticalo, malo smo ubrzali s kafom i čajem, a Vraneš s vodom. Pre nego što smo krenuli, centar Partizana nam je otkrio još jednu zanimljivost vezanu za sebe. Ovogo puta nije imalo veze ni s hranom, ni s pićem, ni s „Mitologijom“.

- Zaista volim ekstremne sportove, iako mi je zbog profesije kojom se bavim onemogućeno da probam mnogo toga. Ali, eto, uspeo sam da se vozim rolerkosterom, iako je to zbog moje visine bilo gotovo nemoguće. Voleo bih da skočim iz aviona padobranom. To mi je velika želja. Baš nedavno sam pričao s jednim prijateljom koji je to probao, siguran sam da ću jednog dana ispuniti sebi tu želju.

izvor :