Vera Janković, direktorka proizvodnje Konfekcije "Javor" iz Ivanjice - Sve se može kad se hoće

(Vera Janković)

Istaknuti proizvodač muških košulja i dobitnik mnogobrojnih priznanja u zemlji i inostranstvu Konfekcija "Javor" iz Ivanjice, nekada jedan od najvećih domaćih izvoznika u oblasti tekstilne industrije, osnovan je davne 1948. godine. U godinama koje su usledile ulaganjem u tehničko-tehnološku opremljenost i stručni kadar, "Javor" je izrastao u jedno od najvećih preduzeća u domaćoj tekstilnoj industriji. Naročito su uspešne bile 70-te i 80-te godine prošlog veka. Konfekcija je u to vreme na platnom spisku imala 3.700 zaposlenih, u Ivanjici i u 15 pogona širom bivše SFRJ, sa godišnjom proizvodnjom od 10 miliona proizvoda, najviše košulja, i tri miliona metara svilene tkanine. Godišnji izvoz "Javora" merio se stotinama miliona dolara. Međutim, dođoše 90-te, svima nama pa i "Javoru" teške godine. Smanjio se izvoz, ponestalo posla, osuli se radnici. Gigant je onemoćao, ali je sačuvao ime i stečeni renome na tržištu. Odoleo je i pritiscima nelojalne konkurencije iz sive zone poslovanja. Nakon sprovedenog programa restrukturisanja, privatizovan je početkom 2006 godine. Većinski vlasnik preduzeća je postao beogradski "Univerzal TPM".

- U novom razdoblju poslovanja nakon privatizacije, proizvodni program "Javora" je u izvesnoj meri inoviran i proširen, počeli smo više da radimo žensku konfekciju i razne vrste radnih uniformi. U "Javoru" postoji i Tkačnica koja radi viskoznu postavu. To je danas jedina tkačnica u Srbiji koja radi postavu. Od kako je "Javor" privatizovan, mi smo u njega uložili preko dva miliona evra. Investirano je pre svega u modernizaciju i osavremenjavanje mašinskog parka. Kupili smo preko 350 raznih novih šivaćih mašina. Među prvim mašinama koje smo kupili bila je mašina za automatsko krojenje. Krajem prošle godine smo počeli da radimo i takozvanu "mokru" doradu sa enzimskim pranjima. Za protekle tri godine napravili smo praktično novu proizvodnju, kaže Vera Janković, direktorka proizvodnje "Javora".

Predstavite nam aktuelni trenutak "Javora", kako se odvija proizvodnja i kakva je uposlenost kapaciteta?

- Iako ima značajnih pomaka, još uvek nismo zadovoljni obimom proizvodnje. U fabrici je radna atmosfera, više od 90 odsto proizvedenog se izvozi. Uglavnom su to takozvani lon-poslovi, što znači da se šije za strance od njihovog materijala i pod njihovim imenom. Ove poslove trenutno najviše radimo za francuske i italijanske modne kuće, Slovence, Holanđane i Nemce. Namera nam je da povećamo udeo naših proizvoda na račun lon-poslova. "Javor" trenutno ima oko 600 zaposlenih, od čega njih 500 efektivno radi, a preostali su nerešenog radnog statusa. Radi se uglavnom o ženskoj radnoj snazi, čija starosna struktura nije baš povoljna - radi se uglavnom o ženama od 35 do 55 godina starosti. "Javor" ima dobru bazu, dobru osnovu za novi početak. Fabrika ima plac od dvanaest hektara, 80.000 kvadrata pod krovom. Svi objekti su u dobrom stanju. Sačuvan je kontinuitet proizvodnje, nije bilo većih prekida i zastoja. "Javor" je novembra 2008. godine obeležio 60 godina postojanja. Radoslav Lale Sekulić, sadašnji presednik opštine Ivanjica, poznati privrednik, učinio je "Javor" velikom i uspešnom firmom, vodeći je 20 godina stazama uspeha. Bio je veliki vizionar i veliki čovek, što bi rekli "pravi srpski domaćin". Napravio je modernu fabriku, koja se i danas može podičiti sa onim što ima.


Čujemo da vam nedostaje radne snage, odnosno da imate prostora za zapošljavanje novih radnika?

- Mi bi zaposlili 320 šivača, ali niko neće da dođe da radi. Neka su neobučeni, nema veze, mi ćemo ih vrlo brzo naučiti da rade ovaj posao. Po Srbiji se prave razni sajmovi zapošlavanja, na kojima se ljudi samo zapravo slikaju. Mi smo na jednom takvom sajmu tražili 50 šivača. Javilo nam se samo dvoje ljudi koji kasnije nisu došli na razgovor, ali nam se zato javila frizerka koja je htela da bude menadžer prodaje. Ja ne mogu da nađem korespodenta za italijanski jezik jer niko neće da dođe u Ivanjicu da radi. Mnogi koji su završili italijanski jezik sede u Beogradu i čuvaju decu, umesto da rade posao za koji su se školovali. Mi smo školske 2007/2008. u Ivanjici uspeli da upišemo jedno srednjoškolsko odeljenje za konfekciju. To nam ove školske godine nije pošlo za rukom, deca neće da se školuju za ovaj posao, odnosno neće da ga rade. Zanimljivo je reći da nije upisano nijedno odeljenje ni drvoprerađivačke struke, a znam da je Ivanjica poznata po drvnoj industriji. Ne razumem šta naša današnja deca misle, šta misle njihovi roditelji - svi bi da budu neki menadžeri, a to tako neće moći.

Poveli ste akciju za poboljšanje zdravstvene zaštite svojih radnica i inicirali osnivanje obdaništa za njihovu decu?

- Naše žene ne vode dovoljno računa o svom zdravlju, zbog čega su često bolesne i dosta odsustvju s posla. Pre dve godine smo radili sistematski pregled radnica. Rezultati su bili poražavajući. Mnoge bolesti se otkrivene u poodmakloj fazi, koje su na kraju imale fatalan ishod. Pojedine žene su mi rekle da 20 godina nisu išle na ginekološki pregled. Moram reći da ni država, odnosno naš zdravstveni sistem ne vodi dovoljno računa o zdravlju stanovništva, pre svega u domenu preventive. Ja ću opet uskoro, u dogovoru sa Domom zdravlja u Ivanjici, organizovati sistematski pregled naših radnica. Svoje radnice stalno opominjem i podsećam da više brinu o svom zdravlju, da se češće kontrolišu. Mora se jednostavno biti na oku lekara, mora se bar dva puta godišnje ići na lekarski pregled. S obzirom na to da je naša radna snaga uglavnom ženska, mi u proseku imamo 50 trudnica i majki na porodiljskom odsustvu. Svojim radnicama uvek govorim da treba da rađaju decu, da ih rađaju dok su mlade. Jedna od mojih namera i želja jeste da za decu naših radnica otvorimo obdanište. U njemu bi bilo zbrinuto 300 do 400 dece. Nažalost do sada nisam naišla na širu podršku ove svoje namere, ali ja od nje ne odustajem. To obdanište je naša realna potreba. Ja sam majka troje dece i znam šta to znači za majke i njihovu decu.

Da se vratimo poslovanju "Javora", šta kažu namere i planovi daljeg razvoja i poslovanja?

- Ako uspemo da ubedimo neku banku da nas finansijski proprati sa oko 500.000 evra za obrtna sredstva, planiramo da uvedemo još jednu smenu, da uposlimo još 320 ljudi. Fabrika bi tada radila u dve smene. Posla ima i može još da se nađe. U Evropskoj uniji gotovo više da nema tekstilne industrije. Mi trenutno radimo za mnoge evropske modne kuće. Povoljna je okolnost i to što mnoge evropske kuće vraćaju proizvodnju iz Kine, jer nije više tako jeftina tekstilna proizvodnja u Kini kao što je bila. Nema više državnih subvencija, poreska opterećenja su sve veća. Od 2007. do danas je recimo cena izrade jedne košulje u Kini povećana 185 odsto. U svemu ovome mi treba da vidimo svoju šansu. Loša vest po nas je ta što naši mladi neće da rade ovaj posao.


Šta kaže vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u poslovnom svetu i biznisu?

- Položaj žena u Srbiji je dosta težak i one su marginalizovane u mnogim oblastima. Žene se protiv ovakvog stanja jedino mogu boriti tako što će puno raditi, što će se školovati i permanentno obrazovati, što će neprestano na sebi raditi. Obrazovanje uvek pobeđuje. Kao što za važnost nekretnina kažu lokacija, lokacija i samo lokacija, tako ja za uspeh kažem - rad, rad i samo rad . . .


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu po vašem mišljenju, koji je vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Neki od osnovnih principa uspešnog rada po mom mišljenu su; sistematičnost, istrajnost, uportnost. Nema nerešivih situacija, nema nerešivih problema. Sve se može kad se hoće. Meni su poslovni partneri ponudili da radimo ženske bluze, moji su radnice odmah rekle da ne umeju to da rade, da to nisu nikada radili. Ja im kažem da probamo, da ništa izgubiti nećemo, samo možemo više da zaradimo jer su bluze znatno skuplje od košulja. I krenuli smo da radimo, napravili smo sjajne bluze koje se dosta dobro prodaju. Opet ponavljam: sve se može kad se hoće.

RADNA BIOGRAFIJA

Vera Janković je kaže svoj hobi pretvorila u profesiju. Počela je da studira Građevinski fakultet i ubrzo shvatila da ne može brane da gradi u Beogradu. Odmalena je živela u svom svetu krpica i za sebe i drugarice volela da šije. Profesionalno se šivenjem počela da se bavi kada se zaposlila u "Kluzu". Tu je radila šest godina, a zatim prešla u "Beko" i u njemu ostala 13 godina. Radeći i decu odgajajući, školovala se i stekla diplomu tekstilnog inženjera. Njena uža specijalnost su kaže mašine u konfekciji i izrada gotovih odevnih predmeta. To je ono što ume i voli da radi, naglašava Vera. Od 2006. je direktorka proizvodnje "Javora".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)